Dva poteza u borbi protiv siromaštva u Srbiji - svaki treći korisnik narodne kuhinje maloletan, na stolu nove mere

Komentari

Autor: Euronews Srbija

22/10/2022

11:57

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Svaki treći korisnik Narodne kuhinje u Srbiji je maloletan. Prema podacima Crvenog krsta Srbije, koji organizuje ishranu za 32.000 najsiromašnijih stanovnika naše zemlje u 77 mesta van Beograda čak 11.000 onih koji dobijaju besplatan obrok su deca.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) stopa rizika od siromaštva u Srbiji je prošle godine iznosila 21,2 odsto. Brojke pokazuju da su devojčice i dečaci najizloženiji riziku, ali i mladi od 18 do 24 godine i to njih skoro 28 odsto, kao i stariji od 65 godina sa stopom rizika od skoro 23 odsto. Statističari navode i da su osim nezaposlenih, u riziku od siromaštva najčešće samozaposleni, kao i penzioneri.

Generalni sekretar Crvenog krsta Srbije LJubomir Miladinović kaže da deca čine trećinu od ukupnog broja korisnika narodnih kuhinja koje su u sistemu koji se finsnira preko Crvenog krsta, jer narodne kuhinje u prestonici finansira Grad Beograd, a one imaju još oko 11.000 korisnika.

"Deca su veoma visoko na toj listi ugroženosti. Zapravo 11.000 korisnika su deca do 18 godina. U zavisnosti od pomoći lokalnih samouprava, u nekim sredinama korisnicima narodne kuhinje obrok je obezbeđen tokom cele godine, a u nekim osam meseci. Crveni krst nastoji d akroz druge mogućnosti pomogne najugroženijim, a to su paketi hrane i higijenskih artikala koji se distribuiraju prema onim ugroženima koji nisu obuhvaćeni programom narodne kuhinje", kaže Miladinović.

"Dečiji dodatak povećati više od rasta inflacije"

Ministar finansija Siniša Mali i ministarka za rad i socijalna pitanja Darija Kisić razgovarali su prošle nedelje sa članovima Fiskalnog saveta o predlogu mera socijalne i poreske politike za smanjenje nejednakosti i rizika od siromaštva u Srbiji, koje je Fiskalni savet nedavno objavio, a značajan aspekt posvećen je upravo najmlađima kao populaciji koja je najviše ugrožena.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov je za Euronews Srbija rekao da je stopa siromaštva delimično smanjena u poslednjih godinu dana, ali su cene hrane i energenata koje najviše pogadjaju ova socijalno ugrožena domaćinstva porasla više nego inflacija, tako da je prvi predlog Fiskalnog saveta bio da se razmisli da se u budžetu dečji dodatak koji se inače indeksira rastom cena i da se vanredno uveća u zavisnosti od budućih mogućnosti za 15,20 do 25 odsto kako bi ta ugrožena domaćinstva sa decom mogla da imaju veće prihode nego što je rast inflacije.

"I dalje su u natprosečnom riziku deca, mi smo dali predlog mera, a nadležno ministarstvo će razmotriti kako je to najbolje implementirati. Smatramo da je potrebno povećati obuhvat dece koja primaju dečiji dodatak i povećati njegov iznos. Druga mogućnost je, kako sistem socijalnih karata bude uznapredovao i kako se bude omogućilo bolje targetiranje ovih ciljena mera podrške da se razmotri i mogućnost proširenja obuvata dečijim dodatkom, tako da ga ne primaju samo najugroženija domaćinstva, već i ona koja nisu toliko dohodovno ugrožena, ali svakako sastavljaju kraj sa krajem i nisu u odličnoj situaciji", objašnjava Altiparmakov.

Predlog Fiskalnog saveta je da se dečji dodatak poveća sa 3.569 dinara na 4.500, kao i da se broj onih koji primaju novčanu pomoć poveća sa 245.000 na 415.000. To bi moglo da se ostvari ukoliko se poveća dohodovni mesečni cenzus sa sadašnjih 10.707. dinara na 15.000 dinara. Sve te mere zahtevale bi veća izdavanja iz budžeta u narednoj godini za oko 14 milijardi dinara. To bi značilo da dečji dodatak prima svako treće dete, a ne svako peto kao do sada.

A broj dece koja primaju dečji dodatak smanjuje se iz godine u godinu. Jedan od razloga je obimna papirologija i limit u mesečnim primanjima koji porodica mora da zadovolji. Naime, dečji dodatak dobijaju samo porodice čija mesečna primanja po članu domačinstva ne prelaze 10.707 dinara, odnosno 13.920 dinara ukoliko je u pitanju jednoroditeljska porodica i 12.894 dinara u slučaju dece sa smetnjama u razvoju. Osnovni zadatak roditeljskog dodatka je da se pomogne roditeljima u teškom materijalnom položaju u odgajanju dece.

Altipamarkov: Oko 24.000 starih bez primanja

On je ukazao da, kada se govori o staračkim domaćinstvima, da se misli na one ljude koji nisu ostvarili pravo na penziju.

"Identifikovali smo oko 24.000 staračkih domaćinstava i pojedinaca u riziku od siromaštva, a svega trećina njih prima novčanu socijalnu pomoć, a razlog za to je što su uslovi za tu pomoć veoma restriktivni u pogledu vlasništva nad zemljištem gde se ne dozvoljava da domaćinstva u ruralnim delovima koja imaju više od jednog hektara zemlje primaju novčanu socijalnu pomoć. Preložili smo nekoliko načina da nadležno ministarstvo razmotri kako bi ovaj uslov mogao da se relaksira, tako da sva ugrožena staračka domaćinstva, naročito u ruralnim delovima zemlje mogu da ostvare socijalnu pomoć", napomenuo je Altiparmakov.

On je dodao da je Fiskalni savet ukazao i na činjenicu da srpski poreski sistem, kao i sistemi na Balkanu, za razliku do svih drugih evroposkih zemalja ne prepoznaje izdržavane članove porodice pri naplati poreza.

"U Ustavu piše da se porez naplaćuje prema ekonomskoj snazi obveznika, ali naš poreski sistem ne pravi razliku između nekoga ko živi sam ili nekoga ko od svoje plate mora da izdržava decu i nezaposlenog supružnika. Predložili smo da se uvedu neoporezivi cenzusi za izdržavane članove domaćinstva od 20.000 dinara mesečno. I da radnici sa niskim zaradama budu dodatno zaštićeni, tako što bi se dosadašnji cenzus od 19.000 dinara neoporezivi duplirao na 40.000 dinara mesečno", rekao je Altiparmakov.

On je istakao i da je Fiskalni savet razmatrao kako uvođenje ovih poreskih kredita ne bi stvorilo rupu u budžetu i da su predložili da je neophodno povećati stopu poreza na zarade sa 10 na 15 procenata, čime bi se zatvorila ta budžetska rupa, a koja opet sa druge starne, ne bi se ugrozila konkurentnost domaće radne snage.

Altipamarkov je napomenuo i da subvencija od 5.000 dinara za sve mlade nije budžetski efikasan način pomoći, jer se tako daje isuviše novca iz budžeta, već da je trebalo targertirati samo socijalno ugrožene građane.

"Ono što je jako dobro je što nakon decenija najava imamo konačno sistem socijalnih karata koji se uspostavlja i on će pomoći da sve ove socijalne mere budu targetirane na one kojima su neophodne i na taj načćin da se uštede i smanje budžetska izdavanja tim pre što imamo deficit kao i sve ostale zemlje u ovom trenutku, koje su pogođene ovom krizom. Jednostavno ne možemo da dozvolimo sebi da se dodatno zadužujemo i da delimo novac građanima kojima nije neophodan", rekao je Altiparmakov.

Ko je u riziku od siromaštva?

Prema podacima RZS, najvišu stopu rizika od siromaštva imala su domaćinstva u kojima žive dve odrasle osobe s troje ili više izdržavane dece, 38,8 odsto, a najnižu domaćinstva sastavljena od tri ili više odraslih osoba, 14,3 procenata.

Stopa rizika od siromaštva predstavlja procenat ljudi čiji je raspoloživi prihod niži od praga rizika od siromaštva, koji je u 2021. godini iznosio 24.064 dinara mesečno za jednočlano domaćinstvo. Ova stopa, kako objašnjavaju u RZS, ne pokazuje koliko ljudi je stvarno siromašno, nego koliko njih ima prihod niži od praga rizika od siromaštva. Prag rizika od siromaštva za domaćinstvo sa dvoje odraslih i jednim detetom mlađim od 14 godina iznosio je 43.315 dinara, a za četvoročlano domaćinstvo sa dvoje odraslih i dvoje dece mlađe od 14 godina iznosio je 50.533 dinara.