Predstavnik UN Nenad Grković za Euronews Srbija iz Južnog Sudana: Nećemo se predati lako, nismo odustali od nulte gladi

Svaki deseti stanovnik na planeti suočio se sa glađu u 2021. godini, pokazuju istraživanja Ujedinjenih nacija, a broj ljudi koji žive u oskudici hrane povećan je na 2,3 milijarde. Dodatan razlog za brigu jeste činjenica da su ovi podaci zabeleženi pre početka rata u Ukrajini.

Stručnjaci napominju da je taj problem, osim ratova i konflikata, pojačan pandemijom koronavirusa koje je poremetila neke uobičajene logističke kanale kojima se hrana prevozila i prodavala, a rat u Ukrajini je "samo dolio ulje na vatru".

Najočigledniji primer jeste kod suncokreta kao jedno od najvažnijih kultura koja se proizvodi u Ukrajini. Osim toga, značajno je opao izvoz pšenice i kukuruza. 

Zabrinjavajuća situacija je u Etiopiji, Jemenu, Avganistanu, Kongu, ali i Somaliji, koja se ove godine suočila sa velikom sušom. U najvećoj meri problem gladi osetiće se u zemljama podsaharske Afrike i dalekog Istoka, a svakako su na udaru najsiromašniji slojevi društva, ističe agroekonomski analitičar Žarko Galetin.

Takođe, naučnici već dugo upozoravaju da je globalno zagrevanje veoma kobno po proizvodnju hrane.

"Trenutna klima i uopšte taj trend klimatskih promena značajno utiče na povećanje problema sa glađu zato što direktno utiče na proizvodnju hrane. Nama je oko 38 odsto kopna zauzeto poljoprivrednom proizvodnjom, što je velika površina, a znate da svuda u svetu imamo ekstremne vremenske događaje i uopšte porast temperature, koji nepovoljno utiču na proizvodnju hrane", ističe Ana Vuković Vimić,profesorka sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Prema njenim rečima, poljoprivreda troši 70 odsto globalnih resursa vode, a njeno nestajanje je poseban znak za reagovanje.

AP Photo/Nariman El-Mofty

Grković: Sve češće su na snazi sistemi hitnog reagovanja

Cene hrane a u mineralnih đubriva dostigli su verovatno najviši nivo, a postoji problem i u samom snabdevanju. U regionu Istočne Afrike Ujedinjene nacije već decenijama prate problem i pokušavaju da podstaknu proizvodnju, kako objašnjava Nenad Grković iz svetskog programa UN za hranu koji se trenutno nalazi u Južnom Sudanu. 

"Kupujemo od malih farmera koji će biti najpogođeniji u ovom regionu. Gledamo da im obezbedimo sigurnost plasmana da mogu da ulože dodatna sredstva u proizvodnju hrane", ističe on.

Grković međutim dodaje da poslednjih godina zbog velikih kriza sve više su na snazi sistemi hitnog reagovanja i sprečavanja umiranja od gladi. Na pitanje da li je moguće postići cilj programa nulte gladi do 2030. godine, sagovornik je rekao:

"Mi se nećemo predati lako, nismo odustali od nulte gladi i mnogo pravednije raspodele hrane u svetu. Jeste da nam situacija ne ide na ruku i sve je sad mnogo teže, nego što je izgledalo pre pet godina. Prilično su neki inicijalni rezultati uzrdmani, ali radimo na tome da postavimo rezultat koji bi značio da niko neće biti predodređen na glad zato što se rodio na određenom delu zemljine kugle".

Koliko ima korisnika Narodnih kuhinja u Srbiji?

Kada je reč o Srbiji, rast cena se barem za sada ne odražava na broj korisnika Narodnih kuhinja, tvrde u Crvenom krstu Srbije. Oni na godišnjem nivou hrane između 33.000 i 36.000 korisnika.

"Ceo program je i koncipiran tako da je jedan topli obrok po korisniku se obezbeđuje dnevno, kao i pola vekne hleba. Ono što mi znamo, povratno od naših korisnika - da je dve trećine izjavilo da im je to jedini obrok tokom dana, odnosno da oni taj glavni i najjači obrok nekako, što bi se narodski reklo, razvuku na ceo dan", izjavila je za Euronews Srbija Jelena Radojičić iz Crvenog krsta Srbije.

Oni koji po jedini obrok dolaze kod njih uglavnom su porodice koje su gubitkom posla ostale bez ikakvih primanja.