Rusija nije izmirila dug u stranoj valuti prvi put u poslednjih 100 godina, Moskva poručuje: "To je farsa"

Rusija nije isplatila obaveze po osnovu državnog duga u stranoj valuti prvi put u poslednjih 100 godina, što je kulminacija sve žešćih ekonomskih sankcija koje zemlje zapada uvode Moskvi zbog invazije na Ukrajinu.

U nedelju je istekao grejs period za otplatu dva kupona evroobveznica u iznosu od oko 100 miliona dolara, što je dovelo do toga da prvi put od Boljševičke revolucije 1918. godine Rusija ne izmiri svoje obaveza po osnovama državnog duga u stranoj valuti. Evroobveznice zemlje trguju se značajno manje od početka rata u Ukrajini, a devizne rezerve Centralne banke Rusije ostaju zamrznute, dok su najveće banke ove zemlje i dalje odsečene od globalnog finansijskog sistema, prenosi Blumberg.

Međutim, s obzirom na svu ekonomsku štetu koja je do sada načinjena, neizmirenje duga nije od velikog značaja za Ruse, koji moraju da se pozabave teškom ekonomskom situcijom koja uključuje i dvocifrenu stopu inflacije, dodaje američki list.

Sjedinjene Američke Države su u maju poništile licencu Moskvi za plaćanje obaveza prema imaocima ruskih drzavnih obveznica, koja je Rusiji omogućavala da servisira svoj spoljni dug. Iz Moskve su, međutim, rekli kako imaju dovoljno novca da izmire sve svoje obaveze, ali da će javni dug od 40 milijardi dolara početi da isplaćuju u rubljama zbog, kako je navedeno, "više sile koju su veštački napravili sa Zapada". 

Tokom ruske finansijske krize i kolapsa rublje 1998. godine, vlada tadašnjeg predsednika Borisa Jeljcina nije uspela da izmiri unutrašnji dug koji je iznosio 40 milijardi dolara, a poslednji put kada je to bio slučaj sa stranim dugom bilo je 1918, kada je na čelo zemlje došao Vladimir Lenjin, a bošljevici pod njegovim vođstvom nisu hteli da prihvate dug koji je napravljen za vreme carističke Rusije.

profimedia

Ruski ministar finansija Anton Siluanov opisao je ceu trenutnu situaciju kao "farsu", i dodao kako i dalje milijarde dolaze u državnu kasu svake nedelje kao posledica izvoza gasa, pa da Rusija samim tim ima dovoljno novca, i volje, da plati dugove.

"Može da proglasi ko šta hoće. Međutim, svako ko razume šta se trenutno dešava, zna da ovo ni na koji način nije neizmirenje duga", rekao je Siluanov.

Činjenica da su SAD poništile Moskvi potrebnu licencu za servisiranje duga, dovela je do toga da u nedelju istekne grejs period za obveznice vezane za evre i dolare. Samim tim, novac ruske države postao je "zarobljen". Kao odgovor na to, ruski predsednik Vladimir Putin uveo je novu regulativu, koja kaže da će obaveze Moskve po stranim obveznicama biti ispunjene kada odgovarajuća količina rublji bude prebačena na lokalni račun.

Prema tim najnovijim pravilima su prošle nedelje otplaćeni dugovi u visini od oko 400 miliona dolara, ali nijedna od obveznica koje su sada "sporne" ne dopušta izmirivanje u domaćoj valuti.

Šta kada država ne može da izmiri obaveze?

Jednom kada država ne može da izmiri svoje dospele obaveze, preti joj da bude odsečena od daljih pozajmica na tržištu obveznica, sve dok dug nije u potpunosti zatvoren i dok investitori ne povrate poverenje u to da može redovno podmirivati svoje obaveze. 

Međutim, na Rusiju bi ovakav razvoj imao malo uticaja, s obzirom na to na to da je dobrim delom već odsečena od zapadnih tržišta, piše britanski Gardijan. Kremlj, istina, i dalje može da pozajmljuje rublje "kod kuće", gde se uglavnom oslanja na ruske banke da kupuju obveznice.

Zapadne sankcije zbog rata u Ukrajini su dovele do toga da strane kompanije napuštaju rusko tržište, čime je prekinut veliki broj veza između Rusije i ostatka sveta kada su u pitanju trgovina i finansije, a britanski list naziva ovu nemogućnost izmirenja duga "samo još jednim simptomom izolacije".

profimedia

Međutim, analitičari smatraju da neizmirenje ruskog duga neće imati isti uticaj na svetska tržišta sada, kao što je to bio slučaj 1998. godine. Tada je nemogućnost bila vezana za rublju i pad njene vrednosti, pa su SAD intervenisale i "spasile" domaće tržište Rusije, a time ujedno i jedan svoj veliki investicioni fond za koji se smatralo da bi mogao napraviti velike potrese na širem tržištu ukoliko propadne.

Sada bi formalni način za proglašenje neizmirenja obaveza moglo biti da 25 odsto imaoca obveznica kažu kako nisu dobili svoj novac. Jednom kada se to desi, i svi ostali mogu tražiti na sudu zadovoljenje svojih potraživanja. U normalnim situacijama, obično se sastanu imaoci obveznica i vlada države koja je uproblemu kako bi postigli neki dogovor, piše ABC.

Međutim, zbog zapadnih sankcija to je sada nemoguće, i pošto niko ne zna koliko će rat u Ukrajini još potrajati, ne može da se predvidi ni šta će biti sa samom vrednošću obveznica.

"U ovako komplikovanoj situciji, tužba protiv same države možda ne bi bila najmudriji izbor, jer se ne može pregovarati trenutno sa Rusijom, pa će kreditori možda morati malod a se strpe i vide šta će se dalje dešavati", rekao je Džej Auslender, advokat iz američke kompanije "Vilk Auslender".