Da li azerbejdžanska kompanija ulazi umesto Rusa u NIS? Brnabić: Ne bih isključila taj scenario

Komentari

Autor: Demostat / Z. Radović

13/04/2022

19:20

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Iako su iz Brisela stigle ohrabrujuće vesti da se Srbija izuzima od sankcija čime se obezebeđuje nesmetan dotok energenata kroz Jadranski naftovod JANAF, u javnosti se i dalje postavlja pitanje da li će se menjati vlasnička struktura Naftne industrije Srbije. U javnosti se spekulisalo o različitim mogućnostima koje bi mogle biti rešenje za problem ruskog kapitala u kompaniji NIS, a objavljena je i informacija da predstavnici ove kompanije i Vlada Srbije pregovaraju sa azerbejdžanskim SOKAR-om o preuzimanju većinskog paketa akcija.

Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas odgovarajući na pitanje Euronews Srbija da ne isključuje ni scenario po kojem bi bio napravljen aranžman da NIS pređe u ruke azerbejdžanske kompanije, ali ni druge scenarije.

"Ne bih isključila taj scenario, kao ni druge partnere. Ne bih isključila nijedan scenario. Ono što je najvažnije je da smo izuzeti od sankcija i da će nesmetano nastaviti da teče nafta preko Jadranskog naftovoda. U ovom trenutku ne postoji problem“, rekla je Brnabić.

Ona je izjavila da ne očekuje u ovom trenutku da Srbija bude uključena u sankcije EU dodajući da se svakog dana razgovara o situaciji sa partnerima u Gaspromu o NIS-u, ali i o drugim scenarijima za rešavanje pitanja nafte u našoj zemlji.

U igri više opcija za rešenje problema

Posle napada na Ukrajinu, Moskva se našla pod udarom ekonomskih sankcija zapadnih zemalja uključujući i one koje se odnose na trgovinu energentima, a najavljeni novi paket na snagu stupa 15. maja. EU je zabranila prodaju i transport nafte na svojoj teritoriji kompanijama u trećim zemljama čiji je većinski vlasnik ruski kapital, a to se odnosi i na NIS u kojoj ruski "Gaspromnjeft" ima 56, 15 odsto akcija, dok je manjinski udeo u vlaništvu Vlade Srbije koja ima 29, 87 odsto i malih akcionara sa 13, 98 odsto.

Šef delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre izjavio pre nekoliko dana FoNetu da je Evropska unija odobrila izuzetke sa svoje evropske susede, uključujući Srbiju, kako bi obezbedila njihovo sigurno snabdevanje naftom i gasom. Ipak, kako navode stručnjaci, to ne znači da je prestao pritisak zapadnih zemalja na Beograd da prekine poslovnu saradnju sa Moskvom kada je reč o NIS-u. Kao potencijalna rešenja ranije je spominjana mogućnost da država nacionalizuje NIS, ali su srpske vlasti odmah poručile da se ta opcija uopšte ne razmatra.

Stručnjaci za energetiku naglašavaju da bi takav razvoj događaja prvenstveno pokvario odnose sa Moskvom, dok bi preuzimanje ruskog udela u kompaniji bilo preskupo za Srbiju.

Predsednik Aleksandar Vučić je ranije izjavio da država neće da otima i da nacionalizuje rusku imovinu. On je istakao da, bi se, ukoliko bi došlo do poremećaja na trzištu našlo najbolje, fer rešenje u kojem ni na koji način ne bi povredili interese ruskih partnera.

"Nismo spremni da nacionaizujemo rusku imovinu. Ako nešto budemo mogli da kupimo od poslovanja, kupićemo, ali nećemo da otimamo", rekao je Vučić.

Nedavno se istim povodom oglasio i generalni direktor "Srbijagasa", Dušan Bajatović i rekao da bi ovo pitanje moglo da se reši tako što bi u vlasništvo NIS ušle ruske kompanije koje nisu na spisku sankcionisanih firmi, kao što su "Gasprom" i "Gasprom eksport", ako Evropljani na to pristanu. Ruski gigant "Gasprom", koji je deo "Gaspromnjefta", nije obuhvaćen sankcijama, zato što EU i dalje od njega kupuje energente.

Pominjano je i rešenje da Srbija otkupi nekoliko procenata akcija Gasporma, kako bi preuzela većinski udeo u kompaniji NIS, ali i prodaja ruskog udela trećoj strani.

Kako piše Demostat, upravo je za tu poslednju opciju u igri azerbejdžanska državna naftna kompanija (SOKAR), koja je navodno zainteresovana za preuzimanje većinskog paketa akcija NIS. Kako je objavljeno, oni su već u kontaktu sa Vladom Srbije, ali i sa većinskim vlasnikom NIS-a, ruskom državnom kompanijom Gaspromnjeft.

Međutim, u kompaniji NIS su za Euronews Srbija rekli da nemaju nikakve informacije o tome, ali stručnjaci za energetiku kažu da ovakav rasplet situacije ne bi bio neočekivan.

Savić: To bi bilo pomirljivo rešenje za obe strane

Kako piše Demostat, najbolja varijanta po Vladu Srbije bi bila da neka druga strana kompanija većinski paket preuzme od Gaspromnjefta ukoliko bi već moralo da dođe do menjanja svojinskih odnosa u Naftnoj industriji Srbije. Izvor Demostata ističe da bi u slučaju da do takve situacije mora da dođe i Moskvi odgovaralo da SOKAR otkupi akcije.

"Azerbejdžan i Rusija imaju veoma dobre diplomatske odnose. Takođe, SOKAR ostvaruje veoma plodnu saradnju sa ruskim naftnim i gasnim kompanijama. Ako bi Gaspromnjeft prodao NIS azerbejdžanskoj kompaniji to bi na drugoj strani mogao da kompenzuje kroz poslovne aranžmane koje ostvaruje sa kompanijom SOKAR", objašnjava sagovornik Demostata.

Prema njegovim rečima, prelazak NIS-a u ruke SOKAR-a bi bio “zgodan” i za zapadne zemlje iz dva razloga.

"Prvi je taj što bi Zapad to mogao da prikaže kao svoju pobedu u okviru kampanje za nanošenje što veće ekonomske štete Moskvi zbog napada na Ukrajinu, a drugi je taj što Azerbejdžan ima isto tako dobre odnose sa Vašingtonom kao i sa Moskvom. Dakle, NIS bi bio u vlasništvu kompanije koja dolazi iz zemlje saveznice SAD", navodi izvor Demostata.

Ljubinko Savić iz Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije kaže za Euronews Srbija da bi to moglo biti jedno od potencijalnih rešenja, ali da bi trebalo videti i ostale mogućnosti, ukoliko se uopšte razmišlja o promeni vlasničke strukture u NIS. On napominje da Azerbejdžan u ovom trenutku ima neutralnu ulogu, jer ova zemlja ima dobre diplomatske i ekonomske odnose i sa Rusijom i sa Amerikom.

"To je sigurno opcija, ali je odluka vlasnika šta će uraditi. Srbija ima manjinski udeo i odluke se donose u konsultaciji sa predstavnicima Republike Srbije u bordu direktora, ali u suštini je konačna odluka na vlasniku, kao i u svakom drugom preduzeću. U ovom trenutku bi to bilo pomirljivo rešenje za obe strane, a odgovaralo bi i Srbiji da se problem reši", objašnjava Savić.

Putniković: Više nema potrebe za promenom vlasničke strukture

Urednica portala Energija Balkana, Jelica Putniković smatra da sada više nema potrebe da se menja vlasnička struktura, jer su Srbija i NIS izuzeti od petog paketa sankcija EU prema ruskim kompanijama. Informacije o pregovorima o preuizimanju sa SOKAR- om vidi kao spekulacije.

"I pre nego što je objavljen peti paket sankcija EU Rusiji imali smo navode da bi neko od domaćih privrednika mogao da otkupi te akcije ili da bi neka evropska naftna kompanija mogla da udje u vlasništvo NIS-a, pa je pominjana i naftna kompanija Šel", rekla je Putnikovićeva za Tanjug.

Ona napominje da će snabdevanje Srbije naftom i drugim energentima zavisiti od razvoja dogadjaja u Ukrajini i od toga kako će se Evropa ubuduće ponašati prema Rusiji i ruskim kompanijama i energentima.

Putnikovićeva smatra da, ako bi došlo do zaoštravanja situacije po pitanju NIS-a da će naše vlasti morati opet da pregovaraju sa Evropom.

"Mi niti utičemo na dešavanja u Ukrajini, niti možemo nešto da promenimo, a Rusiji sigurno ne bi naudilo ništa ako Srbija uvede sankcije. NIS je srpska kompanija bez obzira ko je većinski vlasnik i koja je, pored EPS-a, stožer nasse privrede. Ako Evropa opet odluči da sankcijama kažnjava NIS, time kažnjava Srbiju i srpsku ekonomiju i gradjane, što nije u redu", smatra Putniković.

Šta je SOKAR?

Kompanija SOKAR, čije je sedište u Baakuu, je jedna od najvećih kompanija u svetu za proizvodnju fosilnih goriva, a osim nafte eksploatiše i gas kako na kopnu tako i u delu Kaspijskog jezera koje pripada Azerbejdžanu. SOKAR je najveći deoničar sa udelom od 58 odsto u Transanadolijskom gasovodu (TANAP) i ima 20 odsto vlasništva u Transjadranskom naftovodu.

U vlasništvu SOKAR-a su i dve naftne rafinerije i gasno postrojenje, a zapošljava oko 60.000 radnika. Poseduje i lanac benzinskih pumpi u Azerbejdžanu, Gruziji, Ukrajini, Rumuniji i Švajcarskoj.

Putniković podseća da se SOKAR ne pominje prvi put kao potencijalni investitor na srpskom tržištu i napominje da je pre nekoliko godina ova kompanija bila viđena kao kupac ili strateški partner Petrohemije u Pančevu, ali da to nije realizovano iako su u medijima bile lansirane priče kako su 100 odsto oni kupci.