Igre 
Energetska diversifikacija: Koje su opcije pred Srbijom i da li su isplative
Komentari16/01/2022
-12:31
Alternativni pravci iz kojih bi u Srbiju stizali energenti bili bi dobri za Srbiju, smatraju stručnjaci, ali navode da pitanje difesrifikacije nije samo tehničko, već i komercijalno. Koje su opcije pred Srbijom i da li su one isplative?
Nedavno je ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu Entoni Godfri na jednu od stavki iz Vašingtonskog sporazuma - za Srbiju je najbolje da su njeni izvori energije što različitiji, a jedna mogućnost je i uvoz tečnog gasa preko Grčke.
"To je projekat kao i mnogi koje je Amerika forsirala da bi sprečila Evropu da troši ruski gas na dugom štapu, jer još nije završena priča u tom LNG terminalu u Aleksandropulosu, a ono što je još veći problem je što nema gasovoda od te luke ni preko Srbije, ni preko Bugarske, ni preko Makedonije", rekla je za Euronews Srbija urednica portala "Energija Balkana" Jelica Putniković.
Stručnjak za energetiku Bogdan Petrović smatra da je "vrlo diskutabilno koliko je ta varijanta isplativa, jer se on tek gradi". Kako je dodao, taj terminal košta, a i u Hrvatskoj postoji terminal na Krku koji se ne koristi.
Alternativni pravci bi Srbiji ipak dobro došli, smatraju stručnjaci, naročito kad energetska kriza podseti ko od koga i koliko zavisi. Kada gas ne može cevima do odredišta, pakuje se u tankere. To podrazumeva da se ohladi na minus 163 stepena Celzijusa čime se pretvara u tečno stanje, a njegova količina smanjuje za 600 puta. Kada stigne na odredište vraća se u prvobitno stanje, a iz tankera prebacuje u specijalizovane terminale. Još 2019. nemačka kancelarka Angela Merkel, pitala je da li je takav uvoz isplativ. U tom periodu američki gas bio je oko 2 dolara skuplji od ruskog.
profimedia
"Tečni gas po enormnoj ceni ove jeseni se isplati, ako ga možete dobiti povoljnije. Nije loše ni da dolazi američki tečni gas, što imamo više izvora to je bolje, ali za Srbiju kao malog potrošača gasa priča o varijanti da mi treba da uložimo neke ogromne pare da bi imali pristup tečnom gasu nije uopšte realna", rekao je Petrović.
U resornom ministarstvu najavljuju - uskoro počinje izgradnja gasnog interkonektora Niš-Dimitrovgrad dužine 109 kilometara. On bi izgleda mogao da bude lek za sve boljke na koje stručnjaci upozoravaju.
Povezane vesti
"Interkonekcija sa Bugarskom će nam pomoći da se povežemo i sa južnim gasnim koridorom čime se otvara mogućnost potencijalnim snabdevačima iz Kaspijskog regiona za snabdevanje srpskog tržišta prirodnim gasom. Takođe preko interkonekcije Bugarska-Grčka omogućava se spajanje sa terminalom u Aleksandropolisu i dopremanje prirodnog gasa iz ovog pravca", rekao je za Euronews Srbija pomoćnik ministra za naftu i gas, Raša Kojčić.
Interkonektor je bio početkom novembra tema razgovora ministarke energetike i šefa delegacije Evropske unije. Tada je najavljeno da će njegova izgradnja početi krajem tog meseca, a da već 2023. Srbija može, bar što se energetike tiče da gleda u više pravaca.
Važnost pristupa moru
Da je diversifikacija gasa u Srbiji veoma realna, rekao je za Euronews Srbija i stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević. On ističe da se stalno govori o gasovodima, ali da se gas može dopremati i na druge načine, poput pruga ili plovnih puteva.
Kovačević je, ističući da očigledno mogu postojati određeni ekonomski interesi za takvo nešto, naveo i primer da Srbija danas uvozi tečni gas kamionima iz Holandije ili Španije. Naglasio je, međutim, i važnost pristupa otvorenom moru.
"Mi se u principu pozivamo na Međunarodnu konvenciju o moru, koja zemljama bez izlaza na more garantuje pristupe lukama. To znači kopnenim ili unutrašnjim plovnim putevima, ali ne i cevovodom. Tu bi trebalo biti oprezan, jer je pristup cevovodima stvar dogovora među državama. Mi naftu cevovodom uvozimo iz Hrvatske, Srbija ima jako malo pristupa moru i mogućnosti da se uključi u međunarodno tržište energije koje je velikim delom na moru. Čak i danas kada posmatramo cene nafte, one se formiraju uglavnom na otvorenom moru", rekao je Kovačević.
Govoreći o gasovodu koji je nedavno pušten u tranzit, a koji prolazi ispod Crnog mora i kroz Srbiju, Kovačević ističe da se njime snabdevaju i BiH, Mađarska i Hrvatska, ali da ovaj gasovod ipak ima smanjenu fleksibilnost. Pritisci su visoki i neophodno ih je održavati a nema mesta ni za skladištenje, rekao je Kovačević.
"Mogućnosti su sužene, što se videlo u kriznim situacijama sada, kada su mogućnosti povećanja isporuka bile jako skromne, i moralo se nabavljati iz pravca Mađarske", rekao je on.
Povezane vesti
Dodao je da pitanje diversifikacije nije samo tehničko, već i komercijalno.
"Ako kupujete iz dva različita pravca, ali je izvor isti, kao i sistem formiranja cena, onda to nije prava diversifikacija. Otuda je neophodno posmatrati i druge izvore i okrenuti se otvorenom moru", zaključio je Kovačević.
Komentari (0)