Havarije u elektroenergetskom sektoru su bile upozorenje: Da li je snabdevanje strujom i gasom sigurno do kraja zime

Posle nedavnog elektroenergetskog kolapsa, predstavnici vlasti i nadležnih institucija uveravaju građane da je sistem bezbedan i da više neće biti problema. O tom pitanju su govorili stručnjaci za Euronews Srbija. Urednica portala Energija Balkana Jelica Putniković rekla je da je bio peh to što je morala da se uvozi struja, ali da sistem u globalu zadovoljava potrebe stanovništva i privrede. Stručnjak za energetiku Bogdan Petrović ističe da se proizvodi 20 do 25 odsto manje struje nego što je potrebno.

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović ponovila je danas da je država obezbedila dovoljno energije i energenata zahvaljujući finansijskoj stabilnosti i da je održala elektroenergetski sistem. 

Podsetimo, prvo je početkom decembra u Termoelektrani "Nikola Tesla" (TENT) u Obrenovcu došlo do kolapsa zbog lošeg uglja, a zatim su pred kraj godine usledili novi problemi - ovoga puta došlo je do eskplozije u ostrojenju za sušenje uglja u "Kolubara-Preradi" u Vreocima.

U eksploziji nije bilo povređenih, ali je pričinjena materijalna šteta, na takozvanoj autoklavi. Najnoviju havariju prouzrokovao je požar u Bloku B1, kada se zapalio gorionik, a potom i pokvario mlin na Bloku B2.

Mihajlović je, krajem decembra, rekla da "Srbija već danima uvozi struju", a premijerka Ana Brnabić je ukazala da se još ne zna koliko će državu koštati energetski problem koji se dogodio u Termoelektrani "Nikola Tesla" u Obrenovcu.

Putniković: Peh u TENT-u je prevaziđen

"Mi smo imali taj peh u TENT-u, ali je to prevaziđeno, i nije došlo do raspada elektroenergetskog sistema. Ako vam stane skoro ceo sistem u Obrenovcu, a vi i dalje imate struju osim u nekim delovima. Sistem je istrpeo taj problem, i mnogi stručnjaci ističu to što i EPS i EMS i EDB imaju dobre dispečere koji upravljaju situacijom", rekla je za Euronews Srbija Putniković.

Dodaje da jeste bio peh to što je morala da se uveze određena količina struje, ali da Srbija u globalu zadovoljava potrebe stanovništva i privrede, i da ponekad uvozi, a ponekad izvozi struju. Takođe, navodi i primere Crne Gore i Hrvatske, koje uvoze struju u velikim količinama tokom cele godine.

"To što imamo dovoljnu proizvodnju struje da, u načelu, zadovoljimo sve potrošače, predstavlja garant energetske bezbednosti. Struju, na primer, ne uvozimo u velikim količinama - uvozimo naftu i gas", rekla je Putniković.

Na pitanje da li su cene bile visoke pri vanrednom uvozu, Putniković naglašava da je Srbija uglavnom uvozila struju od elektroprivreda iz najbližeg okruženja. Naglašava i da postoji nešto što se zove "havarijska ispomoć", i da je moguće na taj način dati povoljne cene pri ovakvim problemima. To što je EPS imao dovoljno novca na računu, ipak jeste dobra stvar, ističe sagovornica Euronews Srbije, jer država nije morala da dodaje novac kako bi stigla potrebna struja.

Kada je u pitanju gas, Srbija deo dobija po povoljnoj ceni. Zna li se koliko nas zapravo košta gas?

"Nije izašao niko iz vlasti ili Srbijagasa da kaže kako su dogovorili ove dodatne količine, a verujem da će to posle praznika da urade, jer se i u Rusiji nekako spoje praznici", ističe Putniković.

Kada je u pitanju skladište Banatski dvor, Putniković ističe da je skladište prilikom poslednjeg problema bilo puno koliko može, ali da nije pronađen način da se praznine popune dodatno. Na tehničkim rešenjima tog tipa, ističe, radi se zajedno sa Gaspromom. Dodaje da je neophodno izgraditi nova skladišta, jer bi to značilo da bi moglo da se uskladišti dovoljno gasa za zimske potrebe, ali i da bi, uz još skladišta, Srbija mogla da isporučuje gas onima kojima je potreban.

U poslednje vreme, govori se i o tome da bi Srbija trebalo da ulaže i u nuklearnu energiju. Putniković naglašava da cela Evropa preispituje energetsku politiku, i da se iz Brisela diktira koji energenti će moći da se koriste, a koji ne. Međutim, ni tu ne misle svi isto - daje primer Nemačke koja ne želi da ima nuklearku, dok Francuska, na primer, najavljuje izgradnju još šest nuklearnih elektrana. 

Kada je Srbija u pitanju, Putniković smatra da će ipak biti potrebna nuklearna elektrana, naročito s obzirom na najave da će se do 2050. godine prestati sa korišćenjem uglja u Srbiji, a vetroenergija se nije pokazala kao stabilna.

Petrović: I dalje nismo sigurni

Stručnjak za energetiku Bogdan Petrović, međutim, smatra da i dalje nije uspostavljena proizvodnja struje na adekvatnom nivou. 

"Uvozimo u svakom trenutku preko hiljadu megavata struje. Treba imati i u vidu da je enormno toplo vreme, što će trajati još danas. Mi danas proizvodimo od 20 do 25 odsto manje struje nego što nam je potrebno", naglasio je Petrović za Euronews Srbija.

Kako kaže, biće problema ukoliko hladan talas pogodi i Evropu, pa onda ne bude struje za prodaju Srbiji.

Podseća da je energetski sistem na Kosovu kolabirao upravo jer nisu mogli da kupe struju, a ocenjuje da je još teško reći koliko su Srbiju koštali problemi sa TENT-om, jer se ta cena i danas plaća. Smatra da će se pravi troškovi toga znati tek na proleće, ali da se sigurno mere stotinama miliona evra.

Petrović, takođe, upozorava na to da su, kako kaže, "rezerve gasa gotovo nepostojeće".

"U Banatskom dvoru su rezerve na nuli, odnosno da su 18 miliona kubika. Ako je ukupni kapacitet 460 miliona kubika, rezerve su veoma niske. Srbija dnevno troši oko 10 miliona kubika, što znači da, praktično, nemamo ni za dva dana grejanja", rekao je.

Ističe da čak ni dogovor sa Rusijom u vezi sa gasom ne znamo detaljno, a da će problem nastati ukoliko Srbija ne bude mogla da dobije struju, kao što je pre dva meseca bila havarija u Bugarskoj. 

Upravo za takve slučajeve, kaže Petrović, služe skladišta, za koja ističe da ih u Srbiji "praktično i nema".