Igre 
Opterećeni globalni lanci snabdevanja dižu cene i uzrokuju nestašice - kakve su prognoze za Srbiju
Komentari18/10/2021
-12:07
Sklop loših okolnosti je poslednjih meseci doveo do problema u snabdevanju robom na globalnom nivou, kojem se za sada ne vidi kraj. Globalni lanci trenutno se nalaze pod velikim pritiskom, luke su zakrčene, u Velikoj Britaniji nema dovoljno vozača teretnih vozila, a nestašica čipova koči proizvođače automobila i elektronike. Cene zbog svega toga rastu i usporava se oporavak svetske ekonomije od posledica pandemije koronavirusa.
Analitičari kreditne agencije Moody's upozoravaju da još nije dostignuta gornja granica i da bi stanje u međunarodnim lancima snabdevanja moglo dodatno da se pogoraša, pre nego što konačno krene putem oporavka.
Srbiju je za sada, najviše kroz poskupljenje hrane i goriva, samo "okrznula" transportna i energetska kriza koja ozbiljno trese Evropu i svet, a stručnjaci smatraju da ne treba strahovati za snabdevenost domaćeg tržišta ni do kraja godine. Police, kako kažu, neće biti prazne, ali bi ponuda na njima, doduše, mogla biti lošija nego prethodnih sezona.
"Tokom novogodišnjeg perioda obično bude povećana tražnja za prehranom, robom široke potrošnje, tehničkom robom i uređajima i dekorativnim materijalima, ali smatram da ne treba strahovati za snabdevenost domaćeg tržišta u tom periodu. Ono o čemu treba voditi računa jeste kako da se sistemski reše nastali problemi u globalnim lancima snabdevanja, jer oni mogu nastaviti da prave ozbiljne smetnje ako se zastoji u isporukama nastave", kaže dr Veljko M. Mijušković, docent Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu za Euronews Srbija.
On napominje da je jedan od ključnih preduslova kompletna normalizacija poslovanja i povratak nesmetanog kretanja ljudi i dobara kao u pred-pandemijskom periodu, što je, kako ističe, nedvosmisleno opredeljeno masovnom imunizacijom stanovništva.
"Savršena oluja" donosi inflaciju i nestašice
"Košmarna situacija", o kojoj izveštava CNN uzrokovana je kombinovanim faktorima zagušenja u najvećim lukama, višestruko povišenim cenama kontejnerskog transporta, krizom energenata i smanjenjem proizvodnje poluprovodnika. Rejting agencija Moody’s komentarišući najnovije revizije godišnjih prognoza ekonomskog rasta MMF konstatuje da će "pojačane granične kontrole i ograničenja mobilnosti, neuspostavljanje univerzalne globalne Kovid 19 propusnice, uz već otežano zadovoljavanje tražnje, kreirati savršenu oluju u kojoj će globalna proizvodnja biti otežana, jer se isporuke ne obavljaju na vreme, troškovi i cene skaču, a rast BDP u svetu doživljava usporavanje“. Posledice su vidljive golim okom, od nestašica pojedinih proizvoda, do domino efekata inflacije.
Mediji izveštavaju da u najnovijem razvoju događaja, američki maloprodajni lanci ovu prazničnu sezonu kupovine započinju mesec dana ranije i za toliko unapred pomeraju svoje narudžbine, nadajući se da će tražnju i deo troškova amortizovati kroz zakup veće količine skladišnog prostora. Dve najveće luke na zapadnoj obali SAD, Los Anđeles i Long Bič, kroz koje ulazi 40 odsto američkog kontejnerskog transporta – donele su odluku da rade non-stop, kako bi se bar donekle "otpušio postojeći zastoj".
AP/Frank Augstein
Povezane vesti
Predsednik Nacionalne asocijacije špediterskih društava i agenata Transport i logistika Slavoljub Jevtić kaže za Euronews Srbija da problemi sa transportom robe traju već godinu dana i da imaju uticaj pre svega na cenu i vreme čekanja isporuke. Ipak, kako navodi, nema informacija da neka roba u Srbiji posebno nedostaje.
"Cene transporta su skoro učetvorostručene u proteklih godinu dana. Dodatno sada poskupljuju usluge i u prekomorskom i u avio transportu, tako da sve to utiče i na našu privredu. Najviše robe dolazi iz Kine ili južne Azije, a tu je posebno problematična cena transporta. Kada u dvadesetostopnom kontejneru imate mašinu koja košta 5.000 dolara, a treba da platite još toliko transport do neke luke na Jadranu, pa plus dalje do Srbije", objašnjava Slavoljub Jevtić.
Kako je naveo, dodatne probleme pravi i vreme isporuke, koje je sa nekadašnjih dvadesetak dana, sada zbog zakrčenja luka, traje i po četiri i po nedelje.
"Tranzitna vremena su se povećala zbog rotacije brodova. Prepuni su svi koji idu ovde, tako da se dešavaju situacije da nemate garantovane bukinge, da se kasni po dve ili tri nedelje. Ti brodovi isplovljavaju obično jednom nedeljno, eventualno dva puta, iz luka u Kini i sa dalekog istoka", kaže Jevtić.
"Srbija ne može izbeći talas poskupljenja"
Porast cena velikog broja artikala, za koje smo i sami svedoci, od hrane preko energenata, direktna je posledica opterećenosti globalnih lanaca snabdevanja. Na to ukazuje Veljko Mijušković i ističe da je pandemija, između ostalog, uslovila povećanu tražnju i višu cenu transporta. Aktuelna energetska kriza podiže i cenu energenata koji se koriste kao važan input u procesu proizvodnje proizvoda, dižući lančano dalje i njihove cene.
"Budući da je svetska ekonomija više nego ikada umrežena, Srbija ne može izbeći talas poskupljenja koji joj je nametnut spolja. Ne može se reći ni da je situacija trenutno toliko loša u Srbiji. Iako je hrana na globalnom nivou poskupela za čak 32 odsto u poslednjih godinu dana, kod nas poskupljenja namirnica nisu zabeležila značajniji skok, osim kod nekoliko proizvoda, kao što su jestivo ulje i određene vrste i kategorije mesa", objašnjava Mijušković.
profimedia
On napominje da je tome doprinela i činjenica da Srbija ima dobar agrarni potencijal i dovoljno hrane, od koje je znatan deo namenjen i izvozu. Ističe i da globalna ekonomska situacija svakako nije sjajna, te da je pitanje koliko će Srbija imati sreće i snage, bez obzira na značajne napretke u svojoj nacionalnoj ekonomiji, da se odupre negativnim eksternim efektima koje pandemija i njene posledice po privredu bilo koje pojedinačne zemlje sa sobom nose.
Povezane vesti
Kako je sve počelo i koliko bi moglo trajati?
Aktuelna pandemija koronavirusa uticala je drastično na poremećaje u globalnim logističkim i operacijama upravljanja u lancima snabdevanja. Mijušković podseća da je u prvi mah došlo do prekida snabdevanja velikim brojem inputa koje je ostatak sveta uvozio direktno iz Kine, naročito pomorskim putem, što je dovelo do potrebe takozvanog skraćivanja lanaca snabdevanja, iznalaženja alternativnih ruta i veće eksploatacije drugih vidova transporta, poput železničkog, što nisu strategije koje se brzo mogu implementirati.
"Distribucija već dopremljenih proizvoda između zemalja na evropskom tlu išla je prilično otežano zbog limitiranog kretanja robe i ljudi usled sveopšteg zatvaranja u prva tri meseca pandemije prethodne godine. Sada u poodmakloj fazi pandemije, gde su različite zemlje sveta na različitim nivoima po pitanju uspešnosti borbe sa imunizacijom stanovništva i pandemijom koja je reklo bi se daleko od završene, osećaju se posledice dubljih, strukturnih poremećaja koje je ova globalna zdravstvena kriza iznedrila, a koje nisu bile u fokusu, jer su postojale prioritetnije stvari", kaže Veljko Mijušković.
Tanjug/Uprava carina
Sagovornik Euronews Srbija napominje da su neke od posledica usporavanje privrednog rasta većine zemalja sveta, smanjivanje i usporavanje proizvodnih procesa usled redukcije troškova i otpuštanja radnika, različiti inflatorni pritisci i rast cena velikog broja sirovina, a time i finalnih proizvoda, kao i zastoji u procesu snabdevanja.
Povezane vesti
"Globalna ekonomska situacija je veoma kompleksna i ne naročito povoljna. Svetska privreda je uzdrmana aktuelnom pandemijom koja predugo traje bez jasno vidljivog kraja i odlučnih sinhronizovanih poteza svetskih zvaničnika, organizacija i država na njenom rešavanju", kaže Mijušković.
On ističe da je zdravstveno pitanje postalo i posebno političko pitanje, onog momenta kada su različite zemlje rešile da (ne)priznaju vakcine nekih proizvođača, time dodatno otežavajući kretanje ljudi i dobara i nesmetano poslovanje.
"Dublji, strukturni problemi koji sada postepeno dolaze u prvi plan mogu svakako biti generator nove ekonomske krize sveta. Ostaje nam samo da se nadamo da do toga ipak neće doći", poručuje Mijušković.
Komentari (0)