Igre 
Inflacija 4,3 odsto, a hrana skuplja i do 30 odsto - ekonomisti objašnjavaju kako je to moguće
Komentari30/09/2021
-21:52
Narodna banka Srbije objavila je da je međugodišnja inflacija u avgustu iznosila 4,3 posto i da bi tolika trebalo da bude i na kraju godine. Iz NBS kažu da su uzrok inflacije u Srbiji globalni tokovi, među kojima je najznačajniji rast cena nafte na svetskom tržištu. Navode i da je ona niža nego u drugim zemljama sa sličnom monetarnom politikom, dok građani stvari vide malo drugačije i ističu da je većina osnovnih namirnica osetno poskupela, a da su neki proizvodi, poput ulja, poskupeli i više od 30 odsto.
Direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Savo Jakovljević je izjavio da je rast cena voća i povrća u avgustu bio jedan od najvećih u poslednjih desetak godina i naveo da je inflacija privremena, kao i da se očekuje da ona do kraja sledeće godine bude na nivou na kome je bila i prethodnih osam godina.
"Inflacija se meri prema indeksu potrošačkih cena u koji ulaze 662 proizvoda, od čega se 10 odsto indeksa odnosi na cene neprerađene hrane, 21 na cene prerađene hrane, 29 na industrijske proizvode, 16 na energente, a 24 procenta na usluge. Na ukupna privredna kretanja, pa i na cene znatno je uticalo to što je prošla godina bila pandemijska i što smo ove godine, kada je o ekonomiji reč, imali postepeni izlazak iz pandemije", rekao je Jakovljević za RTS.
On je napomenuo da se očekuje da do kraja godine inflacija bude na nivou gornjeg inflatornog cilja od 4,5 odsto, a da se smanjenje može dogoditi od drugog kvartala naredne godine.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić za Euronews Srbija kaže da su neke cene "dobro skočile i da će neke još porasti", ali smatra da trenutno ne postoji rizik od hiperinflacije. On napominje da to koliko će inflacija konkretno uticati na građane i da li će im se činiti da je ona četiri ili 20 odsto, zavisi od njihovih potreba.
"Sve zavisi šta neko sad kupuje. Nekog nije briga što je cena televizora otišla za 20 ili 30 odsto, ako ne misli da ga kupi. Ali, vrlo je važno kolika je cena paprike, koja je poskupela, pa će mnogi ljudi ostati bez zimnice. Jedno je govoriti o nekom prosečnom rastu cena, a drugo je koliko to pogađa ljude, jer tu postoje razlike", objašnjava Savić.
U NBS kažu da je stopa inflacije u mnogim zemljama viša nego u Srbiji, pa navode primer Mađarske, Rumunije i Poljske, ali to nije utešno građanima koji svakodnevno osećaju inflaciju, kroz poskupljenje upravo onih proizvda koji su nam neophodni za život. Profesor napominje da će je, kao i uvek, najviše osetiti oni najsiromašniji koji najviše troše na hranu.
Povezane vesti
Ekonomista Ivan Nikolić smatra da inflacija od 4,3 za Srbiju u suštini nije visoka.
"Od 2014. je bila oko dva odsto. U ovu godinu smo ušli sa 1,7 odsto. Sad smo naviknuti na nisku inflaciju. Zato ovaj blagi poremećaj deluje psihološki nepovoljno, što je u redu, jer znači da smo se napokon približili nekim normalnim ekonomijama", smatra Nikolić.
Profesor FEFA Goran Radosavljević navodi da je meso poskupelo 10 do 20 posto, a naftni derivati više od 20, kao i ona roba koju svakodnevno kupujemo tako da će građanima trebati više para, a plata to neće moći da prati i svakako će svi na kraju godine osetiti da imaju manje nego što su imali na početku. Međutim, poskupljenja su već vidljiva i na srpskim benzinskim pumpama.
"Mi već imamo ogroman rast cena od početka godine. Litar dizela je bio oko 133 dinara na početku godine, odnosno krajem prošle godine, sada je već na 162, 3 dinara. Neke zemlje su već podigle cene derivata, očekujemo da i kod nas cena blago poraste ovih dana, s obzirom na trenutno kretanje na tržištu", kaže profesor Radosavljević.
Visoke cene "jedu" primanja, a preko goriva, putem transporta dolazi do rasta cena na malo.
"Imamo sada na svetskom tržištu poskupljenje nafte, ali je pitanje da li će ta cena od 80 dolara po barelu ostati neki duži period, jer jednostavno su raznorazne političke, geopolitčke progoze sigurno doprinele tome da nafta poskupi. Još nije sigurno da će ta cena ostati na tom nivou i da će rasti i više, jer naftnim kompanijama odgovara i ova prethodna cena koja je manja od 80 dolara po barelu", navodi Jelica Putniković, urednica portala Energija Balkana.
Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić, koji je i bivši guverner NBS kaže za Euronews Srbija da povećanje cena nije neočekivano s obzirom da cena roba, a naročito naftnih derivata primetno raste u svetu, gde nije obezbeđen mehanizam za njihovo stabilizovanje što se preliva na inflaciju u zemljama koje te artikle uvoze.
"To je slučaj sa cenama energenata, a delimično i hrane. Kod nas postoji i taj sezonski uticaj na cene, koji zavisi od poljoprivrednog roda. Pošto smo mi relativno siromašna zemlja i najveći deo budžeta odlazi na hranu, onda se to u većoj meri preliva i na inflaciju. Kolika će ona biti za svakog od nas pojedinačno, zavisi od toga šta kupujemo. Ako koristimo većinu proizvoda kojima je cena povećana, imaćemo i veći utisak o inflaciji, ona će nas jače pogoditi", objašnjava Šoškić.
Povezane vesti
Profesor smatra da je na procenat inflacije uticaj imala i državna pomoć koja, kako navodi, nije bila selektivna, već je podeljena svim građanima, a ne samo onima koji su bili finansijski ugroženi. On ipak napominje da rast inflacije nije preterano velik, iako je to najveća promena u poslednjih deset godina.
Profesor ekonomije Slaviša Tasić kaže da je nemoguće utvrditi koliko je državna pomoć uticala na inflaciju u Srbiji i ističe da je naša zemlja u praksi vezala dinar za evro i da to znači da ona u suštini prati Evropsku centralnu banku (ECB), tako da će stopa inflacije kod nas zavistiti od promena u Evropi.
"ECB je na inflaciju reagovala ogromnim štampanjem novca, oko 100 milijardi evra mesečno, i to utiče i na Srbiju. Imamo s jedne strane dobar uticaj, jer nećemo sigurno više imati hiperinflaciju, pošto je sigurno neće imati ni Evropa, ali s druge strane, imaćemo te promene visine inflacije koje ćemo pratiti. Kako Evropa izlazi tako ćemo i mi", objašnjava profesor Tasić.
On napominje da ova inflacija nije zbog štampanja para, odnosno inflacija tražnje do koje dolazi tbog monetarnih poteza, već da pre svega ima veze sa smanjenjem ponude i problemima u lancima snabdevanja, zbog nedostatka određenih proizvoda.
Komentari (0)