Igre 
Potrošači iz radnje izlaze sa sve lakšim kesama, i sve manje para u novčanicima: Poskupeli ulje, meso, kafa, voće...
Komentari10/10/2021
-21:45
Potrošačima se čini da je većina artikala na policama u trgovinskim lancima poslednjih dana poskupela, ali razlika u ceni najprimetnija je kod jestivog suncokretovog ulja. Ovaj proizvod je u poslednjih godinu dana beležio vrtglavi skok, a to se vidi i kroz podatak iz zvanične statistike. Litar zejtina je u julu prošle godine koštao 133,25 dinara, dok je u istom mesecu ove godine za istu količinu bilo potrebno izdvojiti 176,76 dinara. Danas je u trgovinskim lancima litar ulja koje se prodaje kao robna marka oko 189 dinara, dok je ono brendirano, iz najpoznatijih srpskih uljara dostiglo cenu od čak 220 dinara.
Prema podacima iz Potrošačke korpe koju na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku objavljuje Ministarstvo trgovine, u julu prošle godine za prosečnu platu koja je bila 60.029 dinara mogli smo da kupimo 450 litara ulja, dok se u julu ove godine za prosečnu platu od 64.731 dinara moglo kupiti svega 366 litara ulja, odnosno čak 84 litra manje.
I druge namirnice su poskupele, ali je procenat korekcije cena mnogo manje upadljiv nego kod ulja. U proteklih godinu dana, prema podacima iz Potrošačke korpe, juneće meso smo u julu prošle godine plaćali oko 679 dinara, dok je u istom mesecu ove godine bilo 703 dinara. Pileće meso je za godinu dana od prosečne cene od oko 235 dinara stiglo do 256 dinara. Med je lane u proseku koštao 826, a u julu ove godine oko 858 dinara. Od poslednje Potrošake korpe za jul, koju je Ministarstvo trgovine nedavno objavilo, u međuvrmenu su mnoge namirnice dodatno poskupele.
Letnji talas poskupljenja se nastavlja
Razlika u ceni primetna je i u zvaničnoj statistici cena poljoprivrednih proizvoda na malo, koju je objavio Republički zavod za statistiku. Kilogram junetine je na osnovu njihovih podataka u prodavnicama u gradovima u Srbiji i septebru dostizao cenu i do 828 dinara, koliko je koštao u Subotici i u Kragujevcu. I piletina, koja je najjeftinije meso, pokupela je u odnosu na jul, pa u prodavnicama sada košta od 260 do 299 dinara za kilogram, dok se na pijacama može naći za 240, ali se prodaje i za 400 dinara.
Med je, takođe, zabeležio veliki skok, pa pčelari bagremov prodaju za 1.000 do 1.200 dinara, dok je cena za kilogram u trgovinskim lancima premašila 2.000 dinara. Ranije je bilo najavljeno i da bi kafa mogla da poskupi do kraja godine, zbog loše sezone i mraza u Brazilu koji je "obrao rod". Pojedini proizvođači, su, međutim, već podigli cene, pa pakovanje od 200 grama u radnjama umesto 249 dinara sada košta 289 dinara, dok se po prethodnoj redovnoj ceni sada može naći samo na sniženju.
Opravdanje za poskupljenje trgovci nalaze u posledicama pandemije koronavirusa, koja je tokom prošle godine dovela do velikih ekonomskih potresa na globalnom nivou. Stručnjaci napominju da na cenu hrane na globalnom nivou utiču i klimatske promene, suša i ostale vremenske nepogode, kao i pad svetskih zaliha i povećana potražnja iz Kine, dok u udruženjima potrošača kažu da trgovci koriste epidemiju i poskupljenje eneregnata kao izgovor da bi dodatno uvećali svoje budžete.
Potrošči više ne mogu ni da pohvataju koji su razlozi sa poskupljenje, ali bez obzira da li na njega utiče poskupljenje energenata, inflacija ili mraz u Brazilu, jedino što je za njih pravi pokazatelj je da iz radnje izlaze sa sve lakšim kesama, dok im u novčanicima ostaje sve manje para. Ni objašnjenje da su razlozi za poskupljenje globalni i da ne pogađaju samo potrošače u Srbiji nije velika uteha za građane.
Povezane vesti
"Cene su značajno porasle poslednjih nedelja, od ulja, mesa, goriva, voća - sve životne namirnice imaju tendenciju rasta. Trgovci se trude da poboljšaju svoju poziciju i da još više zarade, dok teret krize prebacuju na kupce. Kupovna moć se u poslednje dve decenije konstantno smanjuje, a niko to ne sagledava na pravi način i ne trudi se da se te razlike smanje, tako da se kriza samo produbljuje", smatra Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije.
Novi talas poskupljenja se tek očekuje, zbog potresa na tržištu električne energiije i energetske krize u Evorpi.
Prvi put reagovala i NBS
I Narodna banka Srbija je prošle nedelje prvi put preduzela meru ka pooštravanju monetarnih uslova tako što je prosečna repo stopa povećana za 13 baznih poena, na 0,24 odsto. Iza nove odluke centralne banke stoje upravo pojačani inflatorni pritisci koji nastaju prvenstveno zbog globalnog poskupljenja energenata i hrane. Povećanje repo stope znači da je cena hartija od vrednosti koje NBS prodaje bankama sada veća, a zapravo je znak da je NBS spremna, ukoliko zatreba, da poštri svoju politiku i očuva likvidnost sistema.
E-Stock/Dušan Milenković
"Donoseći ovakvu odluku, Izvršni odbor je imao u vidu da je viši nivo inflacije u odnosu na početak godine, slično kao i u drugim zemljama, u najvećoj meri posledica niske prošlogodišnje baze i faktora na strani ponude, na koje monetarna politika ne može da utiče. Reč je pre svega o rastu svetskih cena nafte i drugih primarnih proizvoda prethodnih meseci, što je, uz zastoje u globalnim lancima snabdevanja, dovelo do viših troškovnih pritisaka na svetskom i domaćem tržištu", objasnili su u NBS.
Oni su napomenuli i da na domaćem tržištu od aprila izraženije rastu cene povrća zbog suše, što je uticalo na to da međugodišnja inflacija u avgustu bude 4,3 odsto.
Preporuka za vas
Komentari (0)