Gotovo četvrtina stanovništva u Srbiji ne može sebi da priušti zdravu hranu

Blizu četvrtine stanovništva u Srbiji ne može sebi da priušti zdravu ishranu, pokazali su rezultati istraživanja svetskih cena hrane, sprovedenog na Tufts univerzitetu.

Procenat ljudi koji se prevashodno hrane nezdravo, zato što nemaju dovoljno novca za kvalitetniju trpezu u svetu je i mnogo veći - čak 40 odsto, prenosi portal Konverzejšn. A kada im je zdrava hrana van domašaja, ljudi su skloniji bolestima izazvanim neadekvatnim nutritivnim sastavom obroka, kao što su anemija i dijabetes. 

Ostalih 60 procenata planete sebi može da priušti sastojke za zdrave obroke, ali to ne znači i da takvu hranu zapravo i jede. Vreme potrebno za spremanje obroka, kao i agresivno reklamiranje nezdravih opcija, mnoge dovode do lošijih izbora.

Nova studija zasnovana je na poslednjim dostupnim podacima Svetske banke o globalnoj ceni hrane koji potiču iz 2017. godine, a pored istraživača Tufts univerziteta, u njoj je učestvovala i grupa stručnjaka iz Svetske banke, kao i tim Istraživačkog instituta za međunarodnu politiku hrane. 

Prema dobijenim podacima, u Srbiji u 2017. godini čak 23,9 procenata stanovništva nije moglo sebi da priušti zdravu ishranu.

Kakva je situacija u SAD?

Naučnici su merili troškove hrane tako što su povezali cene oko 800 popularnih namirnica širom 174 zemlje, sa njihovim nutritivnim sastavom. Koristeći cene i nutritivne vrednosti svake od namirnica, došli su do najjeftinijeg načina da osoba unese sve potrebne nutritivne sastojke prema postojećim preporukama međunarodno priznatih zdravstvenim institucijama.

U Sjedinjenim Američkim Državama gotovo svi mogu da priušte jednostavne i zdrave obroke, kao što su pirinač sa pasuljem, zamrznuti spanać sa konzerviranom tunjevinom i hleb sa kikiriki puterom i mlekom. Međutim, u Africi i Jugoistočnoj Aziji, ljudi ne bi mogli da kupe neke od tih namirnica svakodnevno, čak i kad bi u ishranu ulagali celokupnu mesečnu zaradu.

Pixabay

Cene hrane variraju, ali mnoge zdrave namirnice poput voća, povrća, orašasnih plodova, mlečnih prerađevina i ribe, kontinuirano poskupljuju, u odnosu na skrobaste namirnice, ulje i šećer. Visoka cena zdravijih namirnica često primorava ljude da jedu ono što im je dostupno po cenu kvaliteta ili da čak gladuju.

Države bi mogle omogućiti svim svojim stanovnicima da sebi mogu da priušte zdravu ishranu, tako što će stvarati više visoko plaćenih poslova, kao i širenjem socijalne zaštite za ljude sa niskim primanjima. Takođe, cene hrane bi mogle da se snize ulaganjem u novu tehnologiju i infrastrukturu, kako bi se optimizovala proizvodnja i distribucija zdravijih namirnica, ocenjuju istraživači. 

Priredila: S. R.