Novčanici su svima tanji, ali sada je stigla zvanična statistika - evo šta je najviše poskupelo od prošlog septembra

Komentari

Autor: Z.R. / T.K.

12/10/2021

20:21

Novčanici su svima tanji, ali sada je stigla zvanična statistika - evo šta je najviše poskupelo od prošlog septembra

Prodavnica - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Poskupljenje cena mnogi građani su osetlili u svojim novčanicima, a sada je i zvanično poznato kolika je inflacija zabeležena prošlog meseca. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku cene proizvoda i usluga lične potrošnje, u odnosu na avgust su u proseku povećane za 0,8 odsto. Potrošačke cene u septembru, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 5,7 odsto.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u odnosu na prethodni mesec, hrana je poskupela 2,3 odsto, restorani i hoteli 0,8, komunalije - stan, voda, električna energija, gas i druga goriva 0,5 odsto. Odeća i obuća, kao i nameštaj i zdravstvo su skuplji za po 0,4 odsto, alkoholna pića i duvan 0,2 odsto.

Proizvodi u grupama transport, komunikacije i obrazovanje su najmanje poskupeli, u proseku za po 0,1 odsto, a pad cena je zabeležen u grupi Rekreacija i kultura za 2,4 odsto.

Kada je u pitanju hrana, iako nam se čini da je najveća razlika u ceni ulja, ono je poskupelo 19 odsto, dok je rekorder po poskuljenju je ipak povrće, čija je cena u septembru, svežeg i zamrznutog, za 29 odsto veća nego u istom mesecu prošle godine.

Za godinu dana sve vrste mesa su u proseku poskupele za oko 9,4 odsto, a šećer, med, džem i čokolada, odnosno svi slatkiši u proseku za oko 4,5 procenta. Za žestoka alkoholna pića potrebno je izdvojiti 8,1 odsto novca više nego lane, a za vino 6,7 odsto. Cigarete su za godinu dana poskupele 6,6 odsto.

Gorivu je cena u septembru u odnosu na isti mesec prošle godine veća za 15,8 odsto, a toliko je poskupeo i prevoz železnicom. Prema izveštaju zvanične statistike i bicikli su poskupeli za oko 10 odsto, a automobili za 0,6 procenata. Od usluga, najviše su poskupele frizerske i kozmetičke, za 9,5 odsto, a od tehnike električni aparati za ličnu negu za 5,1 odsto.

Skuplje plaćamo i sve medicinske usluge, pa za terapijske uređaje sada izdvajamo 1,6 odsto više novca, zubar nas košta 4,4 odsto više, a u apoteci ostavljamo oko 2 odsto novca više nego lane.

Povratak inflacije u granice cilja od aprila

U Narodnoj banci Srbije ističu da je gotovo 60 odsto međugodišnje inflacije bilo opredeljeno faktorima na koje monetarna politika ne može da utiče - cenama neprerađene hrane i energenata, koji čine jednu četvrtinu potrošačke korpe.

"Ove dve grupe proizvoda su, zajedno posmatrano, dale doprinos međugodišnjoj inflaciji od 3,3 procentna poena. S druge strane, dugogodišnja relativna stabilnost deviznog kursa, koja će biti očuvana i u narednom periodu, predstavlja snažno sidro cenovne stabilnosti", saopštili su iz NBS.

Oni su naveli i da su cene neprerađene hrane u septembru ove, u odnosu na septembar prethodne godine bile veće za 17,9 odsto, najviše kao posledica rasta cena svežeg povrća od 36,2 odsto i rasta cena svežeg mesa od 15,1 odsto.

"Ovakva kretanja su rezultat snažnog rasta cena hrane na globalnom nivou, kao i efekta niske prošlogodišnje baze - cene i jedne i druge grupe proizvoda su tokom prethodne godine bile na izrazito niskim nivoima. U manjoj meri, međugodišnjem rastu cena neprerađene hrane u septembru doprineo je i rast cena svežeg voća od 6,2 odsto", obajšnjavaju u centralnoj banci.

Međugodišnja bazna inflacija, koja predstavlja indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta i na koju mere monetarne politike mogu da utiču, u septembru je ponovo bila znatno niža od ukupne inflacije i iznosila je 2,6 odsto, što ukazuje na privremenost inflatornih pritisaka.

Prema projekciji Narodne banke Srbije, međugodišnja inflacija će u naredna dva tromesečja najverovatnije nastaviti da se kreće iznad gornje granice ciljanog raspona od 3 do 1,5 odsto.

"Od drugog tromesečja naredne godine očekujemo povratak međugodišnje inflacije u granice cilja, a zatim od druge polovine godine i njeno kretanje oko centralne vrednosti cilja, čemu će svakako doprineti i očuvanje stabilnosti deviznog kursa i u narednom periodu", proručuju iz NBS.

Da li može da se zaustavi rast cena?

Ekonomisti upozoravaju da, zbog aktuelne krize u eneregetici, poskupljenja struje, nafte i gasa na svetskom tržištu, novi talas poskupljenja tek predstoji. Ekonomista Saša Đogović, autor publikacije Makroekonomska kretanja u Srbiji kaže da bi država trebalo da reaguje da bi ublažila poskupljenja koja predstoje.

"Vlada bi trebalo da spusti akcize na gorivo i da tako olakša i krajnjim potrošačima i privredi. To bi trebalo ograničiti bar na neko vreme, dok se situacija ne stabilizuje. Nisam za to da se akcize umanje samo prevoznicima ili nekim drugim sektorima koji su to tražili, već bi to trebalo da se odnosi na sve grane privrede" smatra Đogović.

On napominje i da bi Vada Srbije prilikom kreiranja budžeta za sledeću godinu trebalo da ima u vidu da on treba da bude i dalje antikrizni, da država racionalizuje budžet u smislu investicija u bezbednost, za koje smatra da nisu neophodne.