Igre 
Privrednici zabrinuti zbog cena energenata: Da li nas očekuje novi talas poskupljenja u prodavnicama
Komentari06/10/2021
-20:11
Cene energenata za srpsku industriju diktira globalno tržište na kojem one uporno rastu. Posle nafte i gasa, poskupljuje i struja, a firme koje sada sklope ugovore o snabdevanju za sledeću godinu, megavat-sat će plaćati najmanje 105 evra. Skok cene struje bi se mogao odraziti na cenu mnogih proizvoda, a prvi na spisku za poskupljenje su artikli za čiju proizvodnju je potrebno najviše struje, a jedan od najznačajnijih je cement.
Na stovarištima kažu da su pojedine cementare već najavile poskupljenje od oko 10 odsto, ali se očekuje da bi taj procenat mogao biti i veći s obzirom da cena struje sa oko 30 odsto učestvuje u proizvodnji cementa. Stručnjaci kažu da će lančano poskupeti i gradnja, od stanova do kapitalnih infastrukturnih projekata. Pitanje je da li će to dodatno podići i cenu kvadrata ili će građevinci morati da se odreknu svog dela zarade.
U Poslovnom udruženju Cementna industrija Srbije kažu da je cena električne energije u Srbiji porasla gotovo tri puta u proteklih godinu dana i ističu da dugoročna nestabilnost tržišta čini gotovo nemogućim predviđanje troškova električne energije.
"Posledice povećanja cena električne energije mogu se odraziti i na realizaciju kapitalnih infrastrukturnih projekata, zbog nemogućnosti proizvođača građevinskih proizvoda da predvide troškove električne energije i da formiraju cene proizvoda koje se neće menjati u dužem vremenskom periodu. Kada konkurišu na tenderima oni daju fiksne cene za trogodišnji period, a sa stalnim povećanjem električne energije biće na gubitku. Ne bi bilo u redu da za te poslove umesto nemogućnosti naših proizvođača, konkurišu cementare iz Turske ili Albanije", ističe Dejana Milinković, direktorka Udruženja cementne industrije Srbije.
Tanjug/Zoran Žestić
Milinkovićeva napominje da je brzina i način rešavanja pitanja cene električne energije u Srbiji od presudnog značaja kako za konkurentnost i održivost naše industrije, tako i za sve povezane industrijske grane, a naročito sektor niskogradnje i visokogradnje.
"U protekle dve godine, smo u nekoliko navrata ukazivali na direktne negativne posledice povećanja cene električne energije na konkurentost industrije koja posluje u Srbiji. Troškovi električne energije čine značajan deo varijabilnih troškova proizvodnje cementa, od oko 30 odsto. Dodatno, cena struje u Srbiji oporezovana je akcizom. Ovaj dodatni namet za mineraloške procese u koje spada i proizvodnja cementa, kreča, gipsa, stakla i keramike, ne postoji u većini zemalja EU, niti u bilo kojoj zemlji regiona. Opterećenje cene električne energije predstavlja i posebna naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije, čiji je iznos u 2021. godini uvećan čak pet puta", objašnjava Milinkovićeva.
Vučić: Tražiću pomoć od Putina
Na nadolazeću energetsku krizu još jednom je danas ukazao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dodajući da to brine sve, lidere EU i regiona, kao i da će on uputili poruku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da po tom pitanju pomogne Srbiji. On će se sutra sastati sa zamenikom predsednika Vlade Ruske Federacije Jurijem Borisovim, kojem će, kako je rekao, preneti ličnu poruku za Putina.
Povezane vesti
"Sve nas brine i ono što sa čim ne znamo šta da radimo su struja i gas. Najnovije procene su da će cene gasa već danas biti 1.900 dolara za hiljadu kubnih metara. To nisu normalne cene, nije moguće izdržati. Naša cena je i dalje 270 dolara po kubnom metru", preneo je Vučić novinarima nakon Samita EU - Zapadni Balkan na Brdu kod Kranja.
Novi talas poskupljenja od januara?
Ekonomista Saša Đogović, autor publikacije "Makroekonomska kretanja u Srbiji" smatra da novi talas poskupljenja sledi od januara, jer se novi ugovori o potrošnji električne energije sklapaju na godinu dana.
"Ne možemo pouzdano znati šta bi sve moglo da poskupi, ali je činjenica da će prvi na udaru biti proizvodi kod kojih je struja u najvećem procentu inkorporirana u cenu finalnog proizvoda. I sama preduzeća će u većini delatnosti ipak morati da racionalizuju proizvodnju, da ne bi potpuno preneli teret poskupljenja na potrošače. Cena energenata će imati značajan uticaj na inflaciju 2022. godine", kaže Đogović.
On napominje da će sada proizvođači tražiti kraće lance snabdevanja, da bi smanjili troškove transporta, koji je sve skuplji.
"Glavni okidač za inflatorne pritiske su energenti i transport. Primarna poljoprivreda već ima više cene, zbog lošeg roda. Možemo očekivati da će veća cena stočne hrane dalje "gurati" i cenu mesa", kaže Đogović.
Osim na cementare, cena struje i ostalih energenata, bi mogla da poskupi i proizvodnju osnovnih životnih namirnica - brašna, ulja, šećera.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ne očekuje da će priča koja je digla svet na noge značajno uticati na standard stanovništva Srbije, ali ipak smatra da se može očekivati rast cena, koji će biti uslovljen globalnim tokovima.
Povezane vesti
"Srećna okolnost za nas, kada je u pitanju gas je što imamo dugoročne ugovore o njegovoj nabavci, ali i to što je većina velikih kompanija sa struje prešla na proizvodnju na gas. Ranije je većina koristila električnu energiju, ali od kada je gas premrežio Srbiju, postao je primarni energent za velike kompanije. Poskupljenje struje će najviše osetiti preduzeća srednje veličine, kojima se nije isplatilo da prelaze na gas i oni i dalje troše najviše struje", objašnjava Savić.
On smatra da građani, što se tiče električne energije i gasa, trenutno mogu biti rasterećeni, jer se ne očekuje poskupljenje za domaćinstva, ali napominje da bi se, ukoliko pandemija bude duže trajala, loši efekti sa globalnog nivoa mogli preliti i na naše tržište.
"Mi smo mala zemlja i u velikoj meri zavisimo od trgovinske razmene, i uvoza i izvoza. Zaobilaznim putem bi moglo doći to poskupljenje proizvoda. Ne verujem da će biti hiperinflacije, ali poskupljenja određenih proizvoda verovatno hoće, jer se ljudi uglavnom snabdevaju u trgovinskim lancima na koje će uticati dešavanja u svetu", kaže Savić.
Povezane vesti
Šta će biti s cenama namirnica?
Građane najviše zanima da li će poskupeti osnovne životne namirnice koje su svakodnevna potreba i hrana za koju domaćinstva izdvajaju najviše novca.
Predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica, za Euronews Srbija kaže da se do kraja godine ne očekuje poskupljenje hleba "sava", koji u proseku košta od 40 do 45 dinara, ali da se sigurno više neće prodavati hleb od 25 do 30 dinara.
E-Stock/Dimitrije Goll
"Ima proizvođača koji su obarali cenu hleba da bi ušli na neko tržište i spuštali su maksimalno cene. Mislim da će ovo povećanje cene struje uticati da hleb svugde košta oko 45 dinara. To bi trebalo da napravi taj odnos ponude i potražnje. U jednom momentu je bilo onih koji su ga prodavali i za 20 dinara", kaže Pralica.
Grčić: EPS nije odgovoran za cene na berzi
Vršilac dužnosti direktora Elektroprivrede Srbije Milorad Grčić izjavio je da Elektroprivreda nije odgovorna za cene na berzi, već da slobodno tržište tera ovo javno preduzeće da posluje u skladu sa situacijom na berzama.
"Mi smo samo jedan od 63 licencirana snabdevača i privreda ima slobodu izbora od koga će kupovati struju. Važno je da se zna da iako su cene za privredu skočile, EPS-ove cene i dalje su najpovoljnije u odnosu na konkurenciju. Berzanski stručnjaci ukazuju da će se cene stabilizovati, ali nikada na nivo pre toga. Rekordne cene gasa, ali i uglja, koji je najskuplji u poslednjih 13 godina, usijale su berze električne energije. Megavat-sat struje sa 60 evra koliko je koštao početkom leta, sada se prodaje između 160 i 200 evra", rekao je Grčić.
Komentari (0)