Udar na kućni budžet: Poskupelo meso, gorivo, cigarete, ulje – očekuje li se dalji rast cena?

Komentari

Autor: Zlatica Radović

11/08/2021

22:14

Udar na kućni budžet: Poskupelo meso, gorivo, cigarete, ulje – očekuje li se dalji rast cena? - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Mnoge namirnice na policama u radnjama su u proteklih godinu dana poskupele. Rast cena je nastavljen tokom leta, uz najavu stručnjaka da neće stati ni na jesen. Osim hrane, za koju većina domaćinstava izdvaja najveći deo novca, poskupeo je i građevinski materijal, tehnički pregled, struja, bankarske naknade, cigarete, a i cena goriva je nekoliko puta skočila. Litar dizela od januara je poskupeo za oko 20, a benzina za oko 25 dinara.

Kada su u pitanju osnovne životne namirnice najveći rast zabeležila je cena ulja koja je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, sa 133 dinara za litar u maju 2020, ove godine porasla na oko 177 dinara, što predstavlja poskupljenje veće od 30 odsto. Hleb je u proseku skuplji za dva dinara, dok je mleko sa 91 otišlo na 97 dinara.

Najveći udar na novčanik, kada je u pitanju hrana, poslednjih dana predstavlja cena mesa. Ono je, u zavisnosti od vrste prošle godine u maju bilo od 233 dinara, koliko je koštao kilogram piletine, do 600 dinara, koliko je u proseku bilo potrebno izdvojiti za junetinu.

Na pijacama i u radnjama, ovih dana, su cene mesa "poletele". Za kilogram svinjskog mesa sada treba izdvojiti i 650 dinara, dok junetina u pojedinim trgovinskim lancima košta i do 900 dinara. Kada je u pitanju piletina, kilogram krilaca se može kupiti za 269 dinara, dok su bataci oko 380, a pileći file u proseku oko 580 dinara, iako se u jednom trgovinskom lancu prodaje za čak 719 dinara po kilogramu.

Poskupeli su i gotovo svi poljoprivredni proizvodi, a među njima je i šargarepa. Kilogram ovog povrća je u maju prošle godine bilo potrebno izdvojiti 58 dinara, a u istom mesecu ove godine 70 dinara.

Prema poslednjim podacima RZS, potrošačke cene u maju 2021. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 3,6 odsto, dok su u poređenju sa decembrom 2020. godine povećane u proseku za 3,2 odsto.

Opravdanje za poskupljenje trgovci nalaze u posledicama pandemije koronavirusa, koja je tokom prošle godine dovela do velikih ekonomskih potresa na globalnom nivou. Stručnjaci napominju da na cenu hrane na globalnom nivou utiču i klimatske promene, suša i ostale vremenske nepogode, kao i pad svetskih zaliha i povećana potražnja iz Kine, dok u udruženjima potrošača kažu da trgovci koriste epidemiju kao izgovor da bi dodatno uvećali svoje budžete.

"Cene su značajno porasle, naročito poslednjih nedelja, od ulja, mesa, goriva, voća - sve životne namirnice imaju tendenciju rasta. Trgovci se trude da poboljšaju svoju poziciju i da još više zarade, dok teret krize prebacuju na kupce. Kupovna moć se u poslednje dve decenije samo smanjuje, a niko to ne sagledava na pravi način i ne trudi se da se te razlike smanje, tako da se kriza samo produbljuje", smatra Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije.

On smatra da zvanična statistika ne odražava težak socijalni i ekonomski položaj stanovništva i navodi da će skok cena hrane, dodatno pogoršati ekonomski položaj potrošača, posebno onih sa ispod prosečnim primanjima. Bogosavljević navodi da će kupovna moć građana i dalje opadati zbog globalnih trendova.

Agroekonomski stručnjak Branislav Gulan napominje da i dešavanja na svetskom tržištu, ali i u našoj zemlji ukazuju na to da i u narednom periodu možemo očekivati poskupljenje hrane.

"Ova sezona za pšenicu je dobra i imaćemo žetvu od 3,4 miliona tona, ali su troškovi njene proizvodnje sve veći. Setva je sve skuplja, zbog repromaterijala i sledeće godine će sigurno i proizvod koštati više", priča Gulan.

On napominje da ni cena mesa ne miruje, a da je taj problem višeslojan.

"Srbija je od izvoznika postala uvoznik mesa i to zamrznutog. Naše svinjarstvo se nalazi na nivou iz 1955. godine. Mi smo 1990. proizvodili oko 650.000 tona svih vrsta mesa, a trošili smo oko 65 kilograma. Sada proizvodimo oko 440.000 tona i trošimo manje od 40 kilograma. A i ono što proizvodimo, prodajemo po niskim cenama i stočarima se ne isplati da gaje svinje", poručuje Gulan.