Poskupela hrana, komunalije, transport, takse – prosečna potrošačka korpa za mnoge građane i dalje nedostižna

U poslednjih godinu dana poskupelo je mnogo toga – hrana, transport, komunalije, građevinski materijal, takse. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, cene su u maju u odnosu na isti period prošle godine povećane za 3,6 odsto. Kada je reč o hrani, najveći rast cena beleži industrija mesa – čak 20 odsto. Od juče su i cigarete skuplje za 10 dinara, pa tako sada najjeftinija paklica košta 280 dinara. 

Sve je više novca potrebno da se napuni rezervoar. Transport je poskupeo za 5,7 odsto. Poskupele su komunalije, struja i voda, veći je i porez. Od sada ćemo više davati za administrativne takse od 10 do 70 dinara.

"Za mene je sve skupo kada je penzija 25.000 dinara", kaže jedna penzionerka iz Beograda.

I sugrađanka Mileva Brković bira najjeftinije u marketima, meso kupuje jednom nedeljno.

"Kupujem na pet rata, na penzionersku karticu", kaže Brković.

Poskupela je i stočna hrana. Poljoprivrednik Zdravko Anišić kaže za Euronews Srbija da su žitarice poskupele, da je teško nahraniti svinje, a da ispada da meso ne treba nikome.

"Doći ćemo u tu situaciju da nećemo imati kome da prodajemo. Mnogi će da se ugase, posebno u svinjarstvu", naveo je on.

Ekonomski novinar Mijat Lakićević navodi da smo poslednjih meseci i godina slušali da država ima puno para, "delila je i šakom i kapom".

"Bilo je dosta primedbi da se pare daju onima kojima ne trebaju. Tada je ministar finansija govorio da država ima para. Sada vidimo da država nema para, nego da mora da uzme od građana", rekao je on.

Prosečna potrošačka korpa u Srbiji je oko 75.000 dinara, dok je prosečna plata manja za oko 10.000 dinara. Većina građana nema za prosečnu potrošačku korpu.

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević kaže da je do poskupljenje došlo jer su ponuda i potražnja neusklađene. Pandemija je, kako je naveo, dovela mnoge u tešku situaciju pa se time objašnjava želja za većim prihodma trgovaca, a na račun građana.

"Trgovci koriste ono što su trenutne mogućnoti, da povećaju prihode. Ne vodi se računa o optimalnom rastu cena. Ovde je psihologija zaraditi što više danas, a šta ćemo sutra videćemo. Ne postoji strategija i politika cena koja je ključni parametar", rekao je on za Euronews Srbija.

Dodaje i da svuda u svetu rastu cene hrane, lekova, suplemenata, ono što su potrebe koje se moraju zadovoljiti.

Za poskupljenje komunalnih usluga kaže da se odluke donose na lokalnom nivou, kako bi se povećali prihodi u budžetima. 

"Imamo apsurde. Ako se pravi plan formiranja cena treba da se primeni naučna i stručna metodologija koja će objektivo utvrditi cenu udministrativne usluge ili u proizvodnji. Uskladjenost uslova za poslovaje je nešto što obezbedjuje optimalan privredni i društveni razvoj", naveo je on.

Kakva će biti kupovna moć građana ubuduće?

Cene rastu, ali su i plate veće. Međutim, prosečna potrošačka korpa za mnoge je i dalje nedostižna.U martu je prosečna plata bila 65.289 dinara i u odnosu na isti period prošle godine veća je za 9,4 osto. Prosečna penzija u maju 29.391 dinara, što je za 2000 dinara više nego prošle godine.  

Bogosavljeić navodi da će kupovna moć građana i dalje opadati zbog globalnih trendova. 

Jasmin Hodžić iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija kaže da nije u pitanju rast cena na lokalnom tržištu već na globalnom nivou. Podsetića da je međugodišnji rast cena u SAD u maju iznosio pet odsto, u EU 2,3 odsto.

"Razlozi za to su brojni, a među njima je svakako pandemija. Pandemija je poremetila lanac snadbevanja  sirovina i prehrambenih proizvoda. Došlo do iscrpljenosti zaliha. Može se reći da nisu bili pripremljeni veliki svetski proizvođači na pandemijski šok, a i nagli rast privredne aktivosti nakon prvog talasa", pojasnio je on za Euronews Srbija.

Dodaje da je jedan od razloga i monetarna ekspanzija koju su primenile sve nacionalne vlade, gde je došlo do rasta javne potrpošnje.

"Imamo sniženje ponuda i rast potražnje i sve je to uzrokovalo međugodišnji rast cena. Očekujemo da će u narednom preriodu doći do stabilizacije cena", naveo je Hodžić.

Upitan šta resorno ministarstvo može da uradi da bi se smanjio rast cena, on je rekao da se cene u Srbiji formiraju na slobodnom tržištu zavisno od ponude i tražnje, kao i inputa cena sirovina i cena radne snage.

"Ministarstvo  ima mehanizme da reaguje ukoliko primeti da se proizvođači i trgovci netržišno ponašaju i ako dođe do ozbiljnog poremećaja cena koje nemaju ekonomsko i tržišno utemeljenja. Država ima mehanizme od bescarinskog uvoza određenih proizvoda, do intervencije putem robnih rezervi, pa sve do nepopularnih mera kojima retko pribegava do ograničavanja cena proizoda i usluga. Mi se nadamo da nećemo morati to da radimo. Sva ova pomeranja i skokovi cena su globalnog karakreta. Ne želimo da utičemo na cene proizvoda koje su izazvane tržišnim i ekonomskim efektima", zaključio je on.