Ludost ili stvarna opcija: Kovanje novčića od bilion dolara bi moglo da reši problem s javnim dugom SAD

Sjedinjene Američke Države se, polako ali sigurno, približavaju granici dozvoljenog javnog duga. Rešenje bi, ma koliko čudno zvučalo, moglo da bude pravljenje novčića koji vredi bilion dolara - i ovo nije prvi put da se u Vašingtonu raspravlja o tom predlogu.

Pravljenje ovakvog novčića od platine nikada se nije dogodilo - međutim, to ne znači i da je nezakonito.

O ideji platinastnog novčića govorilo se još 2011. godine, kada su Demokrate i Republikanci u američkom Kongresu raspravljali o tome da li bi trebalo podići granicu dozvoljenog javnog duga SAD.

Lider manjine u Senatu SAD, Republikanac Mič Mekonel, pokrenuo je pitanje potencijalnog podizanja granice javnog duga, rekavši da njegova partija neće glasati zajedno sa Demokratama za ovakvu opciju, prenosi Biznis insajder.

Do sada, SAD su podizale dozvoljenu granicu javnog duga 78 puta, a poslednji put je to učinjeno 2019. godine.

Republikanci žele da Demokrate preuzmu odgovornost

Republikanci u Senatu su u ponedeljak blokirali predlog zakona o finansiranju vlade i suspenziji postojeće granice javnog duga.

Oni su se usprotivili donošenju tog zakona koji je odobren u Predstavničkom domu, jer uključuje odredbu o suspenziji gornje granice duga, preneo je CNBC.

Iz Republikanske partije su naveli da odgovornost za ukidanje tog ograničenja treba da bude samo na Demokratama.

Tanjug/AP Photo/Patrick Semansky

Rad američke vlade mogao je da bude blokiran zbog ovakvog poteza Republikanaca, odnosno zbog toga što nije usvojen zakon o finansiranju.

Međutim, predsednik SAD Džo Bajden je potpisao  tzv. "rezoluciju o nastavljanju", kojom je određen plan finansiranja vlade do decembra, kada bi poslanici Senata trebalo da glassaju za godišnji plan. 

Zakon o platinastom novčiću

Prema zakonu iz 1997. godine, sekretar Trezora (odnosno, ministar finansija u SAD), može da odobri pravljenje platinastog novčića one vrednosti koju smatra neophodnom.

Novčić mora da bude od platine, jer zakon propisuje da, kada su takvi novčići u pitanju, ministar finansija ima veće diskreciono pravo da im odredi vrednost. 

U tom slučaju, predsednik države bi ministru morao prethodno da uputi zahtev za pravljenje takvog novčića, a suma (u ovom slučaju, bilion dolara) bi bila položena u Federalne rezerve SAD (Fed). 

Samim tim, novac koji je na taj način položen u Fed mogao bi da se koristi za pokrivanje dela duga koji Vašington ima.

Nema "pravog" novca, nema inflacije

Iako pravljenje novčića od bilion dolara zvuči kao da bi oteralo celu zemlju u inflaciju, to se ne bi desilo - štaviše, efekti na državnu ekonomiju bili bi marginalni, u najboljem slučaju.

U pitanju je samo "računovodstveni trik", kojim bi Trezor i Fed izvršili razmenu, i praktično ne bi bilo nikakvog novog novca u opticaju.

profimedia

Jednom kada se platinasti novčić položi u Fed, on označava vrednost od bilion dolara, i za toliko bi se smanjio javni dug SAD. Za to vreme, novčić stoji "na računu" Feda, a Trezor dobija tih bilion dolara.

Nema, dakle, nikakvog realnog trošenja novca, već samo dva vladina tela vrše računovodstvene "manevre" kako bi se izbeglo prelaženje granice javnog duga.

Koliki je trenutni javni dug SAD?

Trenutno je na čelu Trezora u SAD Dženet Jelen, koja je pre nekoliko dana upozorila u Kongresu na to da će vlada 18. oktobra verovatno ostati bez novca za plaćanje prispelih obaveza, ako se ne podigne granica do koje može da se zadužuje.

Ona je poslala pismo predsednici Predstavničkog doma u Kongresu SAD, Nensi Pelosi, u kom traži da se granica javnog duga suspenduje ili ponovo podigne, prenosi Vašington post.

Trenutno, ukupan javni dug SAD je 28,43 biliona dolara, što je upravo granica koja je postavljena.

Da bi se stvari stavile u perspektivu, SAD su prošle godine proizvele bruto društveni proivod (BDP) u vrednosti od 20,93 biliona dolara.

Zanimljivo je i to da su SAD verovatno jedina zemlja u svetu koja je, na svakih nekoliko decenija, pomerala granicu do koje vlada može da se zadužuje, ili ju je povremeno ukidala.

Obama nazvao predlog "otkačenim"

Tokom rasprave u Kongresu o podizanju granice javnog duga 2011. godine, neki kongresmeni su govorili u prilog tome da bi Barak Obama trebalo, koristeći predsednička ovlašćenja, da unilateralno podigne granicu javnog duga.

AP/Brynn Anderson

Bil Klinton je tada rekao da bi se, da je i dalje predsednik SAD, pozvao na 14. amandman Ustava prema kom validnost duga SAD ne sme da se dovodi u pitanje, i da bi onda "naterao sudove da probaju da ga zaustave".

Obama nije bio saglasan sa ovakvim predlozima, a kada je 2017. godine napuštao Belu kuću, rekao je da su do njega dolazile ideje o novčiću od bilion dolara, i nazvao takve ideje "otkačenim".

(Priredio: J.Đ.)