Profesorka Ekonomskog fakulteta za Euronews Srbija: Dobijanje investicionog rejtinga pre svega važna vest za građane

Komentari

Autor: Euronews Srbija

06/10/2024

17:58

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Agencija Standard & Poor's podigla je kreditni rating Srbije na BBB-, čime je Srbija prvi put dobila investicioni kreditni rating i našla se u klubu sa zemljama poput Grčke, Rumunije i Mađarske. Agencija Bloomberg piše da je privreda Srbije dokazala da je otporna na šokove i ukazuje da je rast privrede Srbije među najvećim u Evropi. Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Žarković kaže za Euronews Srbija da dobijanje investicionog rejtinga treba više da interesuje građane.

Ona je u emsiji "Nedelja sa Subotićem" objasnila da kreatori ekonomske politike mogu da se pohvale time što je Srbija dobila investicioni rejting i da to eventualno tako iskoriste u nekom pokušaju reizbora, ali da to je važnija vest za građane.

"To konkretno znači da će sad moći da dolaze neki novi investitori i možda i kvalitetni investitori, da će se smanjiti troškovi zaduživanja ne samo za državu, već baš za građane i za privredu, što je posebno bitno imajući u vidu da već dve godine živimo sa inflacijom koja je onda dovela i do rasta kamatnih stopa, odnosno do rasta zaduživanja za sve nas. Tako da mislim da je to pre svega važna vest za građane", rekla je profesorka.

U ocenjivanju Srbije, navela je ona, agencija za ocenu kreditnog rejtinga po onome što je pisala o Srbiji poslednjih godinu dana, uzimala je u obzir i neku bližu prošlost, poslednje 3-4 godine, ali i 3-4 godine unapred.

Profesorka Žarković je pojasnila da je posebno od početka korone, država dala vrlo izdašne mere pomoći i privredi i stanovništvu, ogromna sredstva čak i iznad svetskog proseka, i da se to pokazalo kao dobro u smislu da je poslužilo kao neki amortizer da bruto domaći proizvod u Srbiji konkretno u 2020. i nije opao, a u većini zemalja jeste.

Ta sredstva, kako je dodala, pomogla su privredi i stanovništvo Srbija prođu kroz tu krizu relativno neokrznuti.

"I onda smo naravno imali posle drugi šok, to je rat Ukrajini za koji i oni kažu da primećuju da se država trudi, ona je i dalje veoma zavisna od ruskog gasa, ali se vide nastojanja da se diversifikuju ti izvori snabdevanja. Tu se konkretno pominje ova nova gasna interkonekcija Srbija-Bugarska i protok azerbejdžanskog gasa, takođe pokušaj da jedan deo tečnog gasa dobijemo iz Grčke. Oni pozitivno ocenjuju ovaj period za nama, posle 3-4 godine i naravno gledaju planove, pre svega kroz fiskalnu strategiju, oni to nazivaju konzervativno fiskalno planiranje", rekla je profesorka.

Prema njenim rečima, agencija za ocenu kreditnog rejtinga veruje da će država, uprkos tim nastojanjima da poveća javne investicije, pre svega imajući u vidu aktivnosti usmerene na EXPO 2027, uspeti da održi taj planirani nizak javni deficit i javni dug i da će on biti možda i ispod 50 odsto BDP-a do kraja 2026.

"Dakle, gledaju jedno 3-4 godine unazad i kažu da smatraju da smo mi dobro prošli kroz ove dve krize koje su bile značajne i da možemo i da ćemo se dobro držati tog zadatog fiskalnog okvira u naredne 3-4 godine", navela je ona.

Profesorka kaže da se agencija u svom izveštaju o Srbiji osvrće i na političku situaciju, da je upoznata sa svim dešavanjima na Kosovu i Metohiji, od potpisivanja Ohridskog sporazuma, pa analiziraju u kojoj se meri on se zaista primenjuje s obe strane, do ukidanja dinara na Kosovu i Metohiji.

"Takođe govore o izborima, o svemu što se dešavalo na relaciji opozicija-vlast nakon izbora, oni govore o tome da mi nismo uveli sankcije Rusiji, oni takođe analiziraju naše relativno sporo približavanje Evropskoj uniji. Dakle, i te kako imate analizu tih političkih faktora koji, rekla bih, nas negde u toj ukupnoj analizi vuku na dole, ulaze sa nekim negativnim predznakom u tu analizu. Zato bih onda i rekla da je očigledno ta analiza pozitivnog ekonomskog stanja u zemlji bila toliko bolja da je ona uspela nas da izvuče i da mi na kraju dobijemo taj investicioni rejting uprkos ovim ograničavajućim faktorima na ovoj političkoj strani", rekla je profesorka Žarković.

To znači da bi u boljoj političkoj atmosferi kreditni rejting Srbije mogao još da raste.

"I o tome oni pričaju. Ako se bude u nekom pozitivnom smeru rešavala situacija na Kosovu i Metohiji, dakle da bude manje tenzična, ako Srbija ubrza svoje pristupanje EU, ako se ona uskladi sa evropskom spoljnom politikom, i naravno, govori se o institucionalnom okviru, o vladavini prava, o svim tim stvarima, ona bi mogla i dalje da napreduje. Ovo je tek prva stepenica u tom investicionom rejtingu", rekla je sagovornica Euronews Srbija.

"Srbija bi mogla da privuče i kvalitetnije investitore"

Kada je reč o stranim investicijama, Srbija je rekorder u regionu. Na pitanje da li dobijanje investicionog rejtinga utiče na strane direktne investicije i da li bi mogle da budu veće iduće godine, profesorka je rekla da dobijanje investicionog rejtinga znači da bi Srbija mogla da privuče i neke nove dodatne i kvalitetnije investitore koji bi onda ulagali i u otvaranje nekih i kvalitetnijih radnih mesta koja donose veće plate.

"Znate da smo govorili o tome da je dobro što dolaze strane direktne investicije u ovom broju, ali da one i često idu, stvaraju onakva radna mesta koja su prosto nisko plaćena, to su minimalne zarade. Za ljude je bolje nešto nego ništa, ali naravno u globalu je bolje da to budu kvalitetne investicije koje će pre svega podići našu produktivnost, jer to je bitno. Oni takođe tu napominju da je naš izvoz više porastao nego što se očekivalo, a tu je upravo cilj da mi možemo da privučemo investitore koji će da naprave preduzeća koja su izvozno orijentisana, jer su ta preduzeća uvek produktivnija od onih koja ne izvoze", naglasila je profesorka Žarković.

U izveštaju se napominju te značajne direktne strane investicije koje je Srbija privukla u poslednjih nekoliko godina, a Žarković kaže da posebno napominju diversifikovane strane direktne investicije.

"Dakle, ne zavisimo samo od jednog ili dva velika investitora. U slučaju da se nešto desi, ako jedan od njih odluči da se povuče, mi možemo da se oslonimo na druge", dodala je ona.