Broj košnica u EU i Srbiji raste, ali koliko ovo znači i uspeh u pčelarstvu: "Prihod ne donose one, nego pčele"

Broj košnica po glavi stanovnika u Srbiji raste iz godine u godinu, dok su visokokvalitetni med, ali i drugi pčelinji proizvodi nešto čime se naša zemlja može pohvaliti. Pčele su i kao oprašivači od vitalnog značaja za zdravo okruženje i privredu, zbog čega pčelarstvo u Srbiji, igra značajnu ulogu u poljoprivrednom sektoru. Naša država danas je među onima koje imaju najveći broj košnica po glavi stanovnika na svetu, mada, uprkos porastu koji se beleži u broju košnica, broj gazdinstava koji se bave pčelarstvom se smanjuje, a pčelari u Srbiji suočeni su sa brojnim izazovima. 

"Mi smo jedna od zemalja sa najvećim brojem košnica po glavi stanovnika, ali nažalost košnice ne donose prihod, nego pčele", kaže Stanko Rajić iz Beogradskog udruženja pčelara. 

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od ukupnog broja košnica iz 2019. godine (914.000) oko 35 procenata se nalazilo na gazdinstvima koja se bave isključivo pčelarstvom.

U Srbiji trenutno ima oko 20.000 registrovanih pčelara i preko milion košnica, a kako kaže Rajić, među njima često ima onih koji nisu prošli nikakvu obuku, čime znatno mogu ugroziti one čija cela porodica zavisi od ovog posla.

Naša država je u poslednje dve decenije, odvojila mnogo novca za razvoj pčelarstva i dosta uložila u opremu, međutim, Rajić smatra da je bilo potrebno ulagati i u edukaciju jer mnogi pčelari u nedostatku znanja nisu znali da ulaganja iskoriste na adekvatan način. Takođe, dodaje i da je neophodno obezbediti mehanizam kontrole, ali i adekvatne sankcije za one koji ne poštuju pravila.

Šta sve može ugroziti posao pčelarima - ima li rešenja?

Kako kaže Rajić, još uvek ima prostora da se mnogo toga uradi kako bi se poboljšalo pčelarstvo u Srbiji, a samim tim, i ekonomska situacija pojedinih pčelara biće daleko bolja i naglašava da "pčelarstvo nije samo med, ono je mnogo više od toga". 

"Kada hoćete da počnete da se bavite pčelarstvom i da živite od toga, onda morate proći jednu kvalitetnu obuku, morate naučiti ovaj posao, a ne samo da ulažete u kupovinu košnica i opreme, elementarne stvari moraju da se nauče", ističe Rajić. 

Objašnjava da trenutno postoji veliki broj pčelara koji nisu prošli obuku, zbog čega postoji rizik da takvim pristupom ugroze gazdinstva čija čitava porodica zavisi od ovog posla. 

"Needukovan pčelar ne može da prepozna bolesti pčele na primer, ona leti nekoliko hiljada kilometara u krug, a ako je u blizini pčelinjak nekog profesionalnog pčelara čija cela porodica živi od toga, takvim neodgovornim ponašanjem mogu se preneti određene bolesti i upropastiti mu posao", kaže Rajić. 

Međutim, napominje i da je za veterinarski pregled i analize sada potrebno izdvojiti nekoliko hiljada dinara, a dodaje i da veterinarskoj službi nedostaju resursi kako bi radili zdravstvene preglede određenih pčelinjaka.

Unsplash

Radi razumevanja, pčelarstvo može biti hobi, dodatni posao ili komercijalni posao, a prema podacima Eurostata države koje su članice EU u trećoj kategoriji zabeležile su porast, dok kod nas, kako kaže Rajić, još uvek postoji prostora da se taj broj poveća, ali da je za to potreban organizovan pristup. 

"U svetu, kao i kod nas je relativno mali procenat profesionalnih pčelara, takođe je manji procenat pčelara kojima je to dopunska delatnost, a ogroman broj onih koji se time bave iz hobija", naglašava Rajić. 

Zbog ovoga, kako kaže, često se može desiti da u blizini vašeg pčelinjaka osvane novi, što je neretko slučaj na Fruškoj gori, dok na primer u Nemačkoj, do ovoga ne može doći pošto postoje određena pravila. 

Dodaje da pčelari često ne shvataju da je priroda ograničeni resurs i "da na trpezi ima toliko hrane da je adekvatno može iskoristiti samo određeni, relativno mali broj gazdinstava", a bez pridržavanja ovog pravila, prinosi mogu biti mali, a još bitnijim smatra i to što može doći do poremećaja u ekosistemu. 

"Treba da se postavi zakonska regulativa, jer nije obezbeđen mehanizam kontrole i adekvatne sankcije za one koji ne poštuju pravila ponašanja", ističe Rajić. 

Dodatni izazov - veliki broj prijavljenih košnica koje ne postoje

Kaže da je zbog propusta, među kojima je i taj što svako može da postane pčelar, pošto kodeks ponašanja ne postoji, došlo do toga da danas postoji veliki broj prijavljenih košnica koje ne postoje - a oni koji ih prijave, dobijaju novac iz budžeta, što ide na štetu pčelarima. Sve ovo, dovodi do toga da mnogi pčelari odustaju od ovog posla. 

"Došlo je do izražaja ono što sam govorio godinama, a to je da je neadekvatno obeležavanje pčelinjih društava dovelo u situaciju da su neki profesionalni pčelari koji nisu lažirali nijedan broj, zbog takve greške u formalnom radu ostali u pasivnom statusu i neće dobiti subvenciju", naglašava Rajić.  

Mada, dodaje da se sada pokrenula akcija kojom pokušava da se dođe "do tih fiktivno prijavljenih koji su uzimali novac iz budžeta". 

Smatra da je u pčelarstvu bitno razumeti i proučiti biologiju medonosne pčele, budući da to može pčelarima pomoći da ostvare velike prinose.

"Svi računaju na prinos samo od meda, a pčelarstvo nije samo med, osnovna svrha pčele je oprašivanje, za šta su jako važne, a nedovoljno se koriste", zaključuje Rajić. 

Takođe, kaže i da je optimista, jer se nada da će biti sluha da se nešto u ovoj oblasti promeni.

Pčele su veliki biznis u EU - beleži se porast komercijalno uzgajanih pčela

EU beleži porast komercijalno uzgajanih pčela, u čemu Rumunija prednjači, a broj komercijalnih košnica na farmama se povećava uprkos pretnji po opstanak određenih vrsta pčela, pokazuju najnoviji podaci Eurostata.

Kako piše Euronews.green, novi izveštaj identifikuje više od osam miliona košnica na farmama u EU u 2020. godini – što je povećanje od više od milion u odnosu na prethodne brojke.

Prebrojavanje uključuje samo košnice na farmama, što isključuje pčele koje se uzgajaju na malim farmama ili na pojedinačnim pčelinjacima. 

Postoje neke neobičnosti - Nemačka, na primer, ne računa košnice kao deo farme, pa tako ima nulti broj u najnovijim dostupnim brojevima.

Procenjuje se da oprašivači, uključujući medonosne pčele, bumbare i divlje pčele, doprinose evropskoj poljoprivrednoj industriji svake godine najmanje 22 milijarde evra.

Više od 80 odsto oprašivanja useva i divljih biljaka u Evropi dešava se uz direktnu ili indirektnu uključenost pčela, prema Eurostatu.

Uprkos njihovom značaju, jednoj od deset vrsta pčela i leptira trenutno preti izumiranje, a revizija EU Inicijative za oprašivače iz 2018. ima za cilj da preokrene "alarmantan pad".

Koja država EU ima najviše košnica?

Na nacionalnom nivou, Rumunija je imala 1,5 miliona košnica na farmama, i time zadržala status glavnog grada Evropske unije za proizvodnju meda.

Italija i Grčka imale su još milion košnica na farmama 2020. godine, a slede ih Španija, Bugarska i Portugalija.

Španska Ekstremadura imala je više od 300.000 košnica, praćena portugalskim regionom Norte koji ima više od 250.000 košnica na farmama.

Broj, međutim, daje samo delimičnu sliku pošto Belgija, Nemačka, Irska, Holandija, Finska i Švedska nisu imale značajan broj košnica na farmama.