Igre 
Trsku u Vojvodini nema ko da seče: Zašto su svi digli ruke od posla koji je nekada donosio milionske prihode
Komentari02/03/2025
-10:58
Trska, biljka koja je vekovima oblikovala živote ljudi na području Vojvodine, polako nestaje. Nekada ključna za mnoge zanate, danas se sve ređe koristi, a tradicija njene obrade opada.
Fero Straka, jedan od poslednjih zanatlija koji se bavi radom sa trskom, sećajući se prošlih vremena, za Euronews Srbija objašnjava kako je trska bila neizostavan materijal za mnoge zanate. Nekada je bila temelj gradnje i izrade nameštaja, a danas se koristi sve ređe.
"Trske po Vojvodini ima jako puno, znači ima nekoliko stotina hiljada hektara po jezerima. Samo Belo Blato ima sigurno jedno 500 hektara", kaže Straka za Euronews Srbija.
Kada je tek počeo da radi sa trskom, radio je ručno - srpom - a u to vreme, svi ljudi iz njegovog kraja koji su se bavili poljoprivredom, tokom zime sekli su taj dragoceni materijal.
"Tada kad sam počeo da radim, sekli smo i do 200 hiljada snopova, a ona se uglavnom izvozila tada za Nemačku", objašnjava naš sagovornik.
Euronews Srbija
Trska je u to vreme bila jedan od glavnih građevinskih materijala i donosila je milionske prihode. Straka je tada uspeo da nagovori direktora proizvodnje da ne izvoze sirov materijal, nego da ga prethodno prerade.
"Jedan snop trske tada je koštao od 1,7 do dve marke u izvozu, a kad smo ga preradili, mi smo dobili za taj snop 10 maraka. Tako da, umesto, recimo, 100.000 evra, mi smo tada uzimali preko milion evra. To je bilo tih 1960. godina, u prošlom veku", objašnjava stručnjak za trsku.
Povezane vesti
Stiropor proterao trsku
Fero je bio vizionar koji je mehanizovao seču trske, a danas čak ne može da nađe radnike za ovaj fizički zahtevan posao. Sirovina koja je toliko bila tražena, danas se više ne izvozi.
"Ona je bila glavni materijal armatura u recimo međuspratnoj konstrukciji dok nisu izašli ovi stiropori. Ona je služila kao armatura", kaže Straka.
Miroslav Markuš, predsednik mesne zajednice, ističe da je trska u prošlosti bila ključna za izvoz, naročito za Austriju i Nemačku. Međutim, danas su smanjenje broja zanatlija, interesovanje za trsku opada, a sama biljka postepeno nestaje.
"Svedoci smo odliva stanovništva. Nema više radne snage, cene kao cene, više nisu povoljne da se izvozi ta trska, tako da su ostali nekoliko privatnika koji se još uvek bave i pokušavaju da opstanu. Imali smo veliku fabriku trske koja prvi put od ove godine više ne radi. Najveći problem je to što trska nestaje", kaže Markuš, ističući da je glavni krivac za to globalno zagrevanje.
U Belom Blatu, kaže, trska nije bila samo biljka - bila je temelj samog života.
"Ljudi su slavili Trskarske dane, vreme kada su svi zajedno, radeći u zajedništvu, sekli i obrađivali trsku. kada smo imali udruženje trskara registrovano. Dve-tri godine smo održavali manifestaciju pod nazivom Međunarodno takmičenje u ručnoj seči trske", priseća se naš sagovornik.
Iako trska više nije u centru pažnje kao nekada, danas među poslednjim majstorima ona simbolizuje deo identiteta ovog kraja, podsećajući na vreme kada je bila nezamenljiv resurs.
Povezane vesti
Komentari (0)