Igre 
"Slobodno nebo" za ptice iznad Dunava: Kako Srbija čuva divlje vrste od smrtonosnih sudara s dalekovodima
Komentari19/01/2025
-08:12
Desetine miliona ptica širom sveta godišnje strada od strujnog udara i to tako što se sudare sa dalekovodima. Da bi se ovaj broj smanjio i da bi se sačuvalo što više ptičjih života, u toku je realizacija projekta "Life Danube Free Sky" koji finansira Evropska unija.
U projektu učestvuje 15 partnera iz sedam podunavskih zemalja, a cilj je da se istraži i spreči stradanje ptica duž Dunava, koji oni koriste kao migratorni koridor.
Projekat ima nekoliko faza, a završetak je planiran za septembar 2025. U Srbiji ovaj projekat realizuju Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Elektrodistribucija Srbije.
Auto-put za ptice
Ornitolog Marko Šćiban iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije za Euronews Srbija objašnava da Dunav kao najveća evropska reka, sa brojnim prirodnim staništima koje ga okružuju, predstavlja jednu vrstu koridora, pre svega za ptice vodenih staništa.
"Svakako da je on zbog svog pravca kretanja sa zapada na istok ispresecan kako dalekovodima, mostovima, raznim preprekama, a pticama je najlakše da koriste reku kao koridor, jer ona praktično predstavlja kao neki auto-put", objašnjava Šćiban.
To je put kojim putuju mnoge vrste, među kojima i labudovi, a u donjem toku i pelikani, koji inače nisko lete. To važi i za ostale krupnije ptice koje se mogu sudariti s dalekovodima.
"Jedan tip stradanja je sudar sa samim žicama u situacijama kada je smanjena vidljivost. Inače ove ptice dobro vide žice, sem u sumrak ili ukoliko, kao što se nama desi, ne obrate pažnju i da jednostavno nalete na njih. Tada možda im se slomi vrat, krilo i tada stradaju", objašnjava ornitolog.
Povezane vesti
Dešava se i da slete na samu konzolu dalekovoda i tada dolazi do strujnog udara koji ih na mestu ubije.
Nakon što su ustanovljene najsmrtonosnije deonice, Elektrodistribucija Srbije je na 40 km dalekovoda postavila divertere, dok su na najopasnijim stubovima stavljene izolacione kape, koje će pticama omogućiti bezbedno sletanje.
U narednih godinu dana ekipe na terenu pratiće da li i u kojoj meri ptice i dalje stradaju duž ovog koridora, a kako funkcionišu diverteri i izolacione kape, pogledajte u priloženom videu.
Kako izgleda posao terenskog istraživača
Obilazak dalekovoda i praćenje preleta ptica obično se realizuje svake nedelje, u svitanje, odnosno u sumrak, kada je vidljivost smanjena. Tada istraživači najbolje mogu da utvrde na koji način ptice uočavaju postavljene zaštite, kao i da li ima stradanja.
Euronews Srbija
Jelena Guduraš, terenski istraživač Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, kaže da njihovi dnevni zadaci počinju u zoru ili u sumrak, kada oko dva sata prate ponašanje ptica koje preleću.
"Kada prolazimo ispod samih žica i pratimo od stuba do stuba, to traje nekada i po ceo dan kada dozvoljavaju vremenski uslovi. Kako se dan skraćuje, nije tako strašno jer kasno sviće, odnosno rano pada mrak, a leti je onako malo problematičnije zbog toga što moramo mnogo ranije da ustanemo", objašnjava naša sagovornica.
"Terenac", kako kaže, mora da vodi računa o svemu kada boravi u prirodi - o svom ponašanju, naravno o tome da ne uplaši pticu, da ne bude glasan, da ih ne ometa, pogotovo u toku sezone gnežđenja, zato što su plašljive i može da se desi da napuste gnezdo. To znači i da ne treba da nose neupadljive boje.
Povezane vesti
Ipak, važnije od toga je da nose adekvatnu odeću u obuću, koja ih štiti od vremenskih uslova.
Kutije za gnežđenje za rode i modrovrane
Pored divertera i izolacionih kapa, u okviru ovog projekta postavljene su kutije za gnežđenje modrovrana, ptica koje su skoro iščezle sa ovih prostora.
"To je pre svega zbog uticaja čoveka, jer one se gnezde u šupljem stablu, a sve je manje starih stabala u kojima one mogu da naprave gnezdo", objašnjava Guduraš.
U svih devet projektnih područja postavljeno je više od stotinu kutija za gnežđenje, koje su modrovrane uspešno naselile, pa ih sada ima čak i u Deliblatskoj peščari.
Unsplash
Radi se i na postavljanju gnezda za rode, što treba da bude gotovo sledeće godine pre njihovog povratka iz toplijih krajeva.
Vladimir Milenović iz Elektrodistribucije Srbije objašnjava da je to važno zbog toga što se ove ptice često gnezde na stubovima niskonaponske mreže, zbog čega su često u riziku od strujnog udara.
"Radimo duplu korist - distribucija neće imati prekide u napajanju zbog ptica, a ptice će biti zaštićenije i bezbednije. Ovo je prvi put da se u Srbiji, odnosno u Elektrodistribuciji, izvode ovakvi radovi, odnosno da se postavljaju zaštitne kape i diverteri gnezda belih roda za zaštitu ptica. To je humani čin - štitimo ptice, štitimo prirodu i utičemo na poboljšanje, generalno, i bezbednost elektromreže i ptica", kaže Milenović za Euronews Srbija.
Projekat će imati i drugu fazu koja podrazumeva nastavak postavljanja divertera, zaštitnih kapa i gnezda, a sve sa ciljem da se preleti ptice iznad Srbije učine što bezbednijim, kako bismo njihov cvrkut slušali i u budućnosti.
Komentari (0)