Tajne belovodskog kamena: Sve o drevnom materijalu od kog su izgrađena najveća znamenja i svetinje Srbije

Komentari

Autor: Euronews Srbija

14/01/2025

21:26

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Belovodski kamen, poznat kao peščar, vadi se vekovima, a kroz istoriju se nailazilo na eksponate isklesane od njega, za koje se ni dan danas ne zna ko ih je napravio.

Od njega su sagrađeni crkva Lazarica i manastiri Žiča, Kalenić, Manasija. Takođe i Brankov most, Palata Beograd, Dom sindikata, Crkva Svetog Marka.

Kako bismo saznali po čemu je poseban, posetili smo Belu Vodu, ušuškanu između Lazarevog grada Kruševca i Miličine Ljubostinje, po kom kamen nosi ime.

Velibor Lazarević, naučni saradnik, za Euronews Srbija objašnjava da su još praistorijski ljudi bili prvi obrađivači peščara.

"Oni su birali mekše komade, da bi mogli čvrstim predmetima od kamena, na primer belucima, da ga obrađuju. Iz tog vremena - negde između 10. i 15. veka pre nove ere - imamo Belovodsku pismenicu. To je drevno pismo sa dvadesetak grafema izrezbarenih u mekom kamenu sa nekim oštrim belutkom, koje do dana današnjeg nije pročitano", kaže Lazarević.

Sa tom pismenicom počinje priča koja se potom razvijala preko Rima i Vizantije do Moravske Srbije kneza Lazara, despota Stefana i kneginje Milice, koji su od ovog kamena gradili svoje crkve i manastire u okolini.

"Beogradski" kamen

Za vreme Turaka, izgradnja bogomolja zamire, ali su ga i tada koristili Turci za izgradnju mostova, česmi i hanova, kao i za podizanje skromnih nadgrobnih spomenika.

"Tek sa slobodom u 19. i 20. veku spomenici su se razvili u arhitekturi i u umetničkim dekoracijama, tako da je ova moravska škola jedna od najnaprednijih u arhitektonskom etnografskom, umetničkom smislu u odnosu na druge", objašnjava Lazarević.

Upravo u Belim Vodama izgrađena je jedna od najstarijih česmi u Srbiji, uz koju je 1987. podignut i amfiteatar, na kom se danas organizuje manifestacija Belovodska rozeta.

Pored čvrstoće materijala, graditelji su birali peščar i zbog jedinstvene lepote i specifičnog sjaja, kojim danas sijaju Crkva Svetog Marka u Beogradu, Francuski kulturni centar, Ministarstvo kulture, Palata Beograd, Brankov most i mnoge druge značajne građevine Srbije.

"Svojevremeno su ga neki novinari NIN-a nazvali 'beogradskim kamenom', jer je zaista kroz čitav 20. vek. upotrebljavan u Beogradu i beogradski arhitekte su osetile njegov kvalitet", kaže Lazarević.

Prednosti peščara

Tvrdoća kamena omogućila je trajnost svih tih objekata, ali s loše odrazila na život onih koji su ga obrađivali. Njihov prosečan životni vek bio je između 30 i 40 godina, jer su im čestice kamena razarale bronhije i postepeno su dobijali takozvanu silikotuberkulozu koja nije bila zarazna, ali je bila smrtonosna.

Iako mnogi dečaci zbog toga nisu upamtili svoje očeve i dedove, njihova dela su ostala.

Jedan od vrsnih majstora za kojeg obrada belovodskog kamena predstavlja život je Mirko Miletić, klesar iz Kruševca.

"Kamen peščar je specifičan po tome da se da lako obraditi, ne kliza se, otporan je na vremenske uslove, ne uništava ga zub vremena i daje jasnu sliku onoga što odradimo. Zove se peščar zato što ima u sebi tu silikatnu osnovu - pesak, kvarc u principu, koji je sjedinjen prirodnim putem, verovatno pod velikim pritiskom", objašnjava naš sagovornik.

Reč je o prirodno šarenom kamenu, koji se može naći u nekoliko nijansi - od svetlo-bele, žućkaste, pa do crvene, koja je inače i najređa.

Iako se može pronaći u različitim krajevima sveta, na našem podneblju našao je posebnu primenu, a tražen je i danas, naročito u izgradnji hrišćanskih objekata.

Tako se na brdu Bagdala iznad Kruševca od belovodskog kamena se gradi čitav verski kompleks, čiji je deo i Hram Svetih Arhangela. Za njegovu izgradnju do sada je već utrošeno 130 tona.

Vađenje kamena - najteži deo posla

Za vađenje ovog kamena danas se koriste građevinske mašine i on se prevozi kamionima, ali njegova obrada i dalje je ručna.

"Kamen ne može da se vadi u lošim vremenskim uslovima, zato što su to zemljane površine u kojima tonu mašine. Najveći problem je da se obezbedi potrebna količina kamena. Ovaj naš zanat je u principu taj srpski brend kojim se mi bavimo. Može da se napravi u drugom kamenu, ali ovo je to nešto specifično naše ovde", kaže Miletić.

A da za budućnost peščara nema bojazni, dokazuju mlada pokolenja, među kojima se izdvojio Boris Milenović, koji je nastavio porodičnu tradiciju i svakoga dana vredno radi na vađenju, dovoženju seči i obradi ovog belovodskog dragulja.

"Mislim da je vađenje kamena u majdanu najteži deo posla", kaže Boris.

"Teško je doći do kamena zato što ima delova kamena koji nisu pogodni za obradu ili za neku drugu namenu. Mora da bude više osoba uključeno u taj posao da bi moglo da se radi", kaže Milenović, ističući da nije siguran da li će se njim baviti do penzije, jer je reč o fizički izuzetno zahtevnom poslu.