Igre 
Autohtono grožđe iz Srbije oduševljava i strance: Sve o smederevci, sorti od koje su vino pili i rimski carevi
Komentari06/10/2024
-09:41
"Šumadija suncem okupana", idealna za gajenje vinove loze, srpska je Francuska u malom, a ponosno Smederevo se s razlogom naziva "srpskim Bordoom".
Tragom autohtone sorte loze smederevke, ekipu Euronews Srbija put je naveo u domaćinstvo Gitarić na ranu berbu domaće "lepotice". Ove godine berba je poranila, ali Smederevka voli ovakve uslove.
"Grožđe smo obrali jedno mesec dana ranije u odnosu na prethodne tri-četiri godine, a poslednjih pet godina zahvaljujući velikim vrućinama i klimatskim promenama, definitivno smo zapazili pomeranje u berbi. Grožđe je fino dehidriralo, tako da ćemo imati izuzetne rezultate u vinu", kaže Srđan Gitarić.
"Krivac" za grožđe koje se ovde odomaćilo, a pritom ponelo ime po obližnjem gradu, je Prob, rimski car iz 3. veka.
Gajenje smederevke je bilo problematično pre kada je klima bila oštrija, jer je ona sorta velike bujnosti što znači da voli sunce. Ali ona nije jedina srpska autohtona sorta.
Euronews
"Postoji temjanika, koja je odomaćena u srednjem veku i ima srodnike svuda po Evropi, a poreklom je iz Grčke. Tu je i prokupac o kom postoje zapisi iz srednjeg veka, drevna sorta i barem kako genetičari kažu, nema srodnike. I postoji ova treća, za nas danas najbitnija - smederevka", objašnjava Gitarić.
Nažalost, nisu svi vladari voleli smederevku kao Prob. Industrijalizacija tokom Savezne Federativne Republike Jugoslavije dovela je do toga da kvalitet smederevke s godinama opadne, ali poslednjih nekoliko decenija mogle su da označe početak renesanse za ovu sortu.
Povezane vesti
"Smederevka definitivno nije loše grožđe, a ni vino. Problem je što se radila negativna selekcija, a sada sledi suprotan proces gde mora da se zauzme i država i naučne institucije, tako da bismo mogli da uradimo kvalitetne klonove i dobijemo i vrhunska vina od ove sorte. Smederevka se koristi i za kupažiranje vina, tako da internacionalne vrhunske sorte grožđa nekad imaju manjka kiseline, a smederevka tu može da doprinese", kaže naš domaćin.
Osim što se meša sa najprestižnijim sortama, smederevka se i izvozi kao zasad. Ima je u Bugarskoj i u Makedoniji i ima je generalno na Balkanu, a postaje i internacionalna.
"Kad smo 2014. zasnivali novi zasad pod smederevkom, nismo mogli da dođemo do loznih kalemova jer su odlazili za Krim", dodaje Srđan.
Duga tradicija bavljenja vinarstvom
Porodica Gitarić ima vrlo dugu tradiciju bavljenja vinarstvom, a jedna su od prvih privatnih vinarija u Srbiji. Njihovo porodično stablo seže do 13. veka, a poslednjih 200 godina kuća im je na istom mestu - tu na obroncima Šumadije.
"Kuriozitet je to da je 95 posto naše proizvodnje bila smederevka i vino od smederevke. Onda smo od 2000. krenuli na internacionalizaciju i zapostavili smederevku kao sortu. Poslednjih 10 godina, kako smo vratili vinograde pod smederevkom, sada krčimo još jedan hektar pod tim internacionalnim sortama i vraćamo smederevku", objašnjava Srđan.
Euronews
Odabravši da svoje vino ne distribuira po marketima, porodica Gitarić se okrenula drugačijim vidovima prodaje, a jedan od njih je vinski turizam, koji je popularizovan u poslednjih dvadesetak godina.
Vinarija i destilerija ugošćava grupe iz celog sveta, a naš sagovornik ističe da njihovi gosti cene internacionalne sorte proizvedene u Srbiji.
Povezane vesti
"To znači da definitivno imamo potencijala kao podneblje. Ono što im najviše privuče pažnju je ono što je originalno i drevno naše - to su te autohtone sorte, kao što su prokupac, smederevka, temjanika", kaže Srđan.
Potencijal prepoznala još dinastija Obrenović
Iako ne postoje tačni podaci, sigurno je da je nekada pod Smederevkom u Šumadiji bilo na hiljade hektara vinograda. Danas je u njenu burnu istoriju taj broj daleko manji, ali Gitarići imaju nameru da očuvaju ovaj srpski vinski biser.
Da je Smederevo zaista vinski grad, svedoči i veliki broj turista. Doni iz Kine ovo nije prvi put u Srbiji.
Povezane vesti
"Ovo je drugi put da sam u Smederevu. Jako mi se sviđaju voćnjaci kao i vinogradi. Zaista mi se dopada voće, odnosno vino. Belo vino je bolje", kaže Dona za Euronews Srbija.
Zlatno brdo, rimsko naselje iz trećeg veka, gde je isti onaj Prob zasadio čokote, ispostaviće se kao raj za gajanje loze. I to kažemo bez preterivanja. To su prepoznali i Obrenovići, kaže nam turistički vodič Jovica Bela.
Euronews
"Po samom položaju Zlatno brdo je duplo osunčano - od gore, prirodnim putem i refleksijom od reke Dunav - a to je prepoznala i dinastija Obrenović. Knez Miloš Obrenović, osnivač dinastije, je upravo tamo, u tom delu grada, zasadio svoje vinograde. I tamo je kasnije njegov sin i naslednik, knez Mihailo, podigao vilu i to je danas vila 'Zlatni breg'", objašnjava Bela.
Svako ko sebe smatra ljubiteljem vina, ne sme propustiti "Smederevsku jesen", koja se, doduše, pod drugim nazivom održavala i u vreme vladavine kralja Milana Obrenovića.
Smederevsko vino pio i despot Đurađ
U 15. veku Smederevo je bilo srpska prestonica, pošto su Beograd preuzeli Ugari. Smederevska tvrđava sagrađena je kao dvor despota Đurađa Brankovića i njegove supruge, vizantijske princeze Irene Kantakuzin, u narodu poznate i kao Prokleta Jerina. Cela tvrđava sagrađena je za jedanaest godina, a njene zidine krasi autentičan ktitorski zapis.
Na njemu se vidi krst, što je znak da je vladar bio hrišćanin, a ispod krsta u dva reda na staroslovenskom je zapisano: 'U Hrista Boga blagoverni despot Đurađ, gospodar Srblja i pomorja Zetskog, sazida grad po volji njegovoj, 6938. godine".
"To je u stvari godina 1430. ali po starom srpskom kalendaru kada se računalo vreme od postanja sveta", objašnjava nam vodič.
Da li je Jerina zaista bila prokleta ili ju je narod tako "zakitio" jer je na nekoga morao da svali krivicu zbog kulučenja, nikada pouzdano nećemo saznati. Ono što pouzdano znamo je da se na dvoru despota Đurađa Brankovića vrlo fino živelo i još lepše pilo, vino naravno.
"I u vreme despota Đurđa gajilo se grožđe. Kažu da je despot Đurađ tražio vino sa ledom da pije, mjer nije hteo da pije vruće vino. Iu vreme njegove vladavine se je gajila vinova loza na ovim našim prostorima. Ostala je ta tradicija sve do danas", zaključuje Bela.
Komentari (0)