Priča o "Beogradskoj mumiji": Kako je egipatski artefakt završio u muzeju 2.000 kilometara udaljenom od njenog nalazišta

Ako ste posetili Narodni muzej u Beogradu, zasigurno vam je pored bogate postavke srpske istorije ovog podneblja, pažnju privukao i sarkofag na drugom spratu. Reč je o pravoj egipatskoj mumiji koja je postala beogradska još krajem 19. veka. 

Kako je mumija završila u muzeju 2.000 kilometara udaljenom od njenog nalazišta, istraživao je novinar Euronews Srbija Stefan Branković. 

U sarkofagu se nalazi Nesmin. Ukoliko bismo to preveli na srpski jezik, značilo bi onaj ko pripada bogu Minu, odnosno staroegipatskom bogu plodnosti. Upravo je u Hramu staroegipatskog boga plodnosti Nesmin i služio tokom svog života, a pronađen je na oko 200 km od Luksora. Negov život je bio gotovo neverovatan, koliko i njegova smrt, s obzirom da je prevalio dug put kako bi se našao u Narodnom muzeju Srbije danas. 

Kako je mumija stigla u Beograd

Mumifikovani ljudski ostaci kupljeni su u Luksoru u Gornjem Egiptu, februara 1888. godine. Kupio ih je Pavle Riđički iz Mokrina i iste godine ih poklonio Narodnom muzeju u Beograd

"Riđički se 1888. godine zatekao u Luksoru u Egiptu. I tu je na jednoj tržnici kupio zapravo ovu mumiju i poklonio je Narodnom muzeju Srbije. Praktično, ona se od 1888. godine nalazi u našoj stalnoj kolekciji", rekla je za Euronews Srbija savetnica Narodnog muzeja Ivana Minić. 

Ko je bio Nesmin?

Nesmin je bio sveštenik u hramu staroegipatskog boga plodnosti Mina, zadužen za oblačenje i odeću statue božanstva. Živeo je od oko 350. - 300. godine pre naše ere u Akhmimu. U trenutku smrti pokojnik je bio star oko 50 godina, visine oko 165 centimetara.

Euronews Srbija

Ruke su mu prekrštene na grudima, desna preko leve, a nokti na rukama i nogama su pozlaćeni. Oči su zamenjene veštačkim nemetalnim umecima. Srce, središte uma po egipatskoim verovanjima, ostalo je u telu, dok su pluća izvađena.

"Do početka 90-ih godina mi praktično jako smo malo znali o njemu, tek počinje negde početkom 90-ih godina da se izučava sama ova mumija. Znamo da je bio sveštenik, da je živeo u četvrtom veku pre naše ere, a samim tim što je bio sveštenik on je pripadao jednom višem sloju staroegipatskog društva", dodala je Minić.

Izlet u Titograd 

Beograd nije bio njegova konačna destinacija. Nesmin je imao još jedan turbulentan period do 2025. godine. 

"Imao je jedan čudan da kažemo izlet u tadašnji Titograd, odnosno u Crnu Goru, sredinom 80-ih godina 20. veka, ali već početkom 90-ih godina 20. veka vraća se u Beograd, tačnije na Filozofski fakultet u arheološku zbirku i tu je profesor dr. Branislav Anđelković krenuo sa prvim istraživanjima. Naravno, od 1888. mumija je vlasništvo Narodnog muzeja, u našoj kolekciji i od početka 2018. godine, odnosno od trenutka kada smo se uselili ovde, znači sredinom leta, nalazi su u stalnoj našoj postavci". 

Kakva je reakcija posetilaca? 

Reakcija posetilaca je uvek iznenađujuće pozitivna, naročito kod dece, ali i kod starih posetilaca. 

"Posetioci mumiju mogu da vide na našem drugom spratu. Mi jednom mesečno imamo i stručna vođenja u našoj Staroegipatskoj zbirci, naravno tu je i o Nesminu reč. Sledeće će biti 1. februara u 12 časova, to je subota, tako da pozivam sve da dođu i da poslušaju jedno jako zanimljivo vođenje", rekla je Minić.

Euronews Srbija

Mumifikovano telo umotano je u brojne slojeve lanenih ovoja, čija je završna površina potom premazana smolastom materijom. 

Nabavku specijalne vitrine za čuvanje i izlaganje mumije finansirao je Grad Beograd – Sekretarijat za privredu za potrebe razvoja turizma i obogaćivanje turističke ponude.

"Danas se čuva u uslovima onako kako treba da bude, u muzejskim uslovima, znači u jednoj vitrini koja je poklon Sekretarijata za privredu grada Beograda, znači tu su specijalni uslovi, temperatura je uvek konstantna, svetlo koje obasjava mumiju, to je svetlo koje ne greje. Za sada mumija je sačuvana za dalje pokolenje, znači da mogu da je pogledaju", zaključila je Minić.