Globalna kriza hrane se pogoršava - Zapad apeluje na Rusiju da dozvoli koridore za izvoz pšenice iz Ukrajine

Komentari

Autor: Euronews Srbija

22/05/2022

22:00

Globalna kriza hrane se pogoršava - Zapad apeluje na Rusiju da dozvoli koridore za izvoz pšenice iz Ukrajine - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Ukrajina je u četvrtak saopštila da je drastično smanjen izvoz žitarica iz ove zemlje i da bi ova posledica ruske invazije na Ukrajinu mogla da ugrozi bezbednost hrane za milione ljudi širom sveta. Luke na Crnom i Azovskom moru zatvorene su od početka ruske invazije zbog blokada, dok Ujedinjene nacije procenjuju da je oko 20 miliona tona požnjevenog žita zaglavljeno u toj zemlji. Cene pšenice su prošle nedelje dostigle rekordne vrednosti na svetskim berzama.

Kako prenosi Interfaks, pozivajući se na Ministarstvo poljoprivrede Ukrajine, izvoz žitarica je od početka godine opao za 64 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Ukrajina, jedan od najvećih svetskih proizvođača žitarica, izvozila je većinu svoje robe preko svojih morskih luka, ali otkako je Rusija poslala trupe u Ukrajinu, bila je prinuđena da izvozi samo minimalne količine i to vozom ili preko svojih malih luka na Dunavu.

CBC piše da Kanada, Sjedinjene Države i saveznici vode krizne pregovore u Ujedinjenim nacijama, apelujući na Rusiju da otvori kopnene, železničke ili pomorske koridore kako bi ukrajinski izvoz mogao da stigne do svojih odredišta.

Ministarka spoljnih poslova Melani Žoli rekla je da je Kanada spremna da pošalje teretne brodove i stručnjake, uključujući inspektore za žito, u luke u Rumuniji i susednim zemljama na Crnom moru, kako bi pomogla Ukrajini da izvuče svoju pšenicu.

UN i druge međunarodne agencije upozoravaju da će desetine miliona ljudi u zemljama u razvoju patiti od neuhranjenosti i gladi dok cene žitarica, nafte i druge hrane rastu zbog rata.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je izjavio da je u "intenzivnom kontaktu" sa Rusijom, Ukrajinom, Turskom, Sjedinjenim Državama i Evropskom unijom u nastojanju da obnovi ukrajinski izvoz žitarica jer se globalna kriza hrane pogoršava.

"Nadam se da još postoji put. Složene bezbednosne, ekonomske i finansijske implikacije zahtevaju dobru volju svih strana", rekao je Gutereš, koji je posetio Moskvu i Kijev krajem prošlog meseca.

Obraćajući se u sredu na sastanku o bezbednosti hrane u Ujedinjenim nacijama, čiji je domaćin bio američki državni sekretar Antoni Blinken, Gutereš je apelovao na Rusiju da dozvoli "bezbedan i siguran izvoz žitarica uskladištenog u ukrajinskim lukama" i da ruska hrana i đubriva "imaju pune i neograničen pristup svetskim tržištima".

Američki državni sekretar Entoni Blinken optužio je Rusiju da koristi hranu kao oružje u Ukrajini.

"Nije u pitanju snabdevanje hranom samo miliona Ukrajinaca, već i miliona ljudi širom sveta koji se oslanjaju na uvoz iz Ukrajine", rekao je Blinken obraćajući se Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, gde je apelovao na Rusiju da prestane da blokira ukrajinske luke, prenosi Rojters.

"Izgleda da ruska vlada misli da će korišćenje hrane kao oružja pomoći da se postigne ono što nije postigla njena invazija, a to je da slomi duh ukrajinskog naroda", rekao je Blinken.

UN: Na pšenicu iz Rusije i Ukrajine računa 36 zemalja

Napad Rusije na Ukrajinu doveo je do skoka globalnih cena žitarica, ulja za jelo, goriva i đubriva, a Gutereš je upozorio da će to pogoršati prehrambenu, energetsku i ekonomsku krizu u siromašnim zemljama.

UN kažu da 36 zemalja računa na Rusiju i Ukrajinu za više od polovine svog uvoza pšenice, uključujući neke od najsiromašnijih i najugroženijih na svetu kao što su Demokratska Republika KOngo, Liban, Somalija, Sirija i Jemen.

"Preti da će desetine miliona ljudi gurnuti preko ivice u nesigurnost hrane praćenu neuhranjenošću, masovnom glađu u krizi koja bi mogla da traje godinama“, rekao je Gutereš.

Osim humanitarnih zabrinutosti, postoji bojazan da bi porast cena hrane, koji je posledica i pandemije i jakih suša, mogao izazvati građanske nemire.

"Ako ljudi ne mogu da prehranjuju svoju decu i svoje porodice, onda dolazi do političkih previranja“, rekao je šef Svetskog programa Ujedinjenih nacija za hranu Dejvid Bizli za CNN, upozoravajući na mogućnost "nereda, gladi, destabilizacije i masovne migracije".

Analitičari vide sličnosti između trenutne situacije i rastućih cena hrane 2007. i 2008. godine koje su dovele do "nereda u vezi sa hranom" širom sveta. Forbs navodi da je Ukrajina poznata kao jedan od svetskih žitnica i da je činila 10 odsto globalnog izvoza pšenice u 2021, prema Ujedinjenim nacijama, dok je Rusija proizvela oko 17 odsto sve pšenice u svetu.

Šef UN za hranu Dejvid Bizli apelovao je u sredu na ruskog predsednika Vladimira Putina, rekavši: "Ako uopšte imate srca, molim vas otvorite ove luke".

Fjučersi na pšenicu su ove nedelje porasli na najviši nivo u istoriji nakon što je Indija ograničila izvoz te robe usred toplotnog talasa, a cene pšenice su ove godine skočile za više od 60 odsto, što je doprinelo, kako UN procenjuju, skoku cena hrane za jednu trećinu na globalnom nivou.

Egipat najveći uvoznik ukrajinske pšenice

Forbs navodi da je Ukrajina peti po redu izvoznik pšenice u svetu, četvrti izvoznik kukuruza i najveći izvoznik suncokretovog ulja, prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede. Zemlje širom sveta oslanjaju se na Ukrajinu za žito koje se koristi za hleb, testeninu i pakovanu robu: Egipat je najveći uvoznik ukrajinske pšenice, a zemlje poput Libana i Pakistana većinu svoje pšenice dobijaju iz Ukrajine. Ukrajinska pšenica ima ključnu ulogu u humanitarnim naporima, pošto oko polovine pšenice Svetskog programa za hranu dolazi iz zemlje.

Američko ministarstvo poljoprivrede predviđa da će ovogodišnja žetva pšenice u Ukrajini biti manja za 35 odsto u odnosu na prošlu godinu zbog rata. Poljoprivrednici se takođe bore da dođu do semena za žetvu sledeće godine, kao i do goriva za rad mašina – što znači da će se zemlje koje su gladne ukrajinskog žita suočiti sa oskudnim snabdevanjem još neko vreme.

Rusija i Ukrajina zajedno čine skoro trećinu globalnih zaliha pšenice. Ukrajina je takođe veliki izvoznik kukuruza, ječma, suncokretovog i repičinog ulja, dok Rusija i Belorusija – koje su takođe su pod sankcijama – čine više od 40 odsto svetskog izvoza hranljivih materija za useve.

Gutereš je u četvrtak rekao da i dalje pokušava da posreduje u dogovoru koji bi omogućio kretanje ukrajinskog izvoza i koji bi omogućio da ruski izvoz hrane i đubriva stigne na svetska tržišta. Nejasno je da li će Rusija pristati na te predloge ili koje druge uslove može tražiti.

Moskva je saopštila da će sankcije Evropske unije Rusiji morati da budu revidirane ako žele da posluša apel UN da otvori pristup crnomorskim lukama Ukrajine kako bi se žito moglo izvoziti, navodi se u izveštaju novinske agencije Interfaks.