Igre 
Strah od nestašica žitarica u svetu zbog rata u Ukrajini, za Egipat kriza bi mogla da bude posebno teška
Komentari01/04/2022
-17:21
Posledice rata u Ukrajini osećaju se i hiljadama kilometara dalje. Zbog toga što su Rusija i Ukrajina veoma važni svetski proizvođači žitarica, sukob između te dve zemlje poremetio je globalno snabdevanje pšenicom i kukuruzom, kao i suncokretovim uljem. Ovim su teško pogođene siromašnije zemlje u Aziji i Africi, a čini se da je Egipat, ipak, primio najteži udarac.
Glavni razlog za to je što se Egipat u velikoj meri oslanja na uvoz pšenice iz Rusije i Ukrajine - u sezoni 2021/2022, čak 85 odsto pšenice u Egiptu dolazilo je upravo iz ove dve zemlje.
Sada su, zbog povećanja cene pšenice, cene popularnih vrsta hleba u Egiptu porasle za gotovo četvrtinu, prema istraživanju Instituta za Bliski istok. Ovo se ne odnosi jedino na one vrste koje vlada subvencioniše, a na koje se veliki deo Egipćana oslanja.
Egipatska vlada, inače, godišnje troši oko tri milijarde dolara na uvoz pšenice - sada, predviđa Institut za istraživanje politike hrane, ta suma bi mogla gotovo da se udvostruči, i da iznosi oko 5,7 milijardi, što bi bio veliki pritisak na javne institucije.
Da stvari budu još komplikovanije, kultura konzumacije hleba kod Egipćana veoma je razvijena - hleb je, zapravo, toliko važan, da su već decenijama zbog ove namirnice izbijali protesti toliko jaki da su se vlasti smenjivale.
AP Photo/Amr Nabil
Naime, 1977. godine u Egiptu su izbili takozvani "hlebni protesti", zbog ukidanja subvencija na brašno, ulje i druge namirnice koje su potrebne kako bi se hleb pravio. Tadašnji predsednik Anvar Sadat morao je, čak, da izvede vojsku na ulice kako bi se protesti suzbili.
Znatno lošije prošao je njegov naslednik, Hosni Mubarak. Godišnja inflacija na hranu u Egiptu je 2011. godine dostigla 18,9 odsto, usled još jednog ukidanja subvencija pod "palicom" Svetske banke i MMF-a. Cene hleba tada su se vinule u nebo, delom i zbog slabog roda pšenice u Rusiji, a egipatska radnička klasa je izašla na ulice, što je održalo proteste koji su se tamo već zbivali. Epilog svega? Mubarak je svrgnut sa vlasti posle 30 godina.
Povezane vesti
Ukrajina i Rusija proizvode trećinu svetske pšenice
Iako će biti u velikoj ugrožen ratom u Ukrajini, Egipat nije jedina zemlja koja će trpeti posledice svetske nestašice žitarica. Iz Ujedinjenih nacija (UN) soapštili su da kriza preti da dodatno pogoša ionako lošu situaciju u Avganistanu, Jemenu i na rogu Afrike.
Svetski program za hranu UN podseća da Ukrajina i Rusija proizvode 30 odsto globalnih zaliha pšenice, 20 odsto kukuruza, koji koristi za proizvodnju gotovo 80 odsto suncokretovog ulja. Direktor Svetskog programa za hranu Dejvid Bizli kaže da su problemi sa hranom već postojali, ali rat u Ukrajini ih je podigao do nepodnošljivog nivoa.
"Već smo, zbog cena goriva, hrane i transporta počeli da smanjujemo količine hrane za milione porodica širom sveta. U zemljama poput Jemena, gde smo već za osam miliona ljudi morali upola da smanjimo pomoć, uskoro nećemo imati šta da pošaljemo. Isto je u Nigeru, maliju, Čadu, mogao bih do sutra da nabrajam", rekao je Bizli.
Da problem sa hranom sada imaju svi i da ruska blokada ukrajinskog izvoza žitarica kažnjava i najsiromašnije zemlje na planeti potvrđuje i zamenica američkog državnog sekretara Vendi Šerman. Ona je rekla da ruski brodovi sprečavaju gotovo stotinu ukrajinskih brodova koji prevoze hranu na svetska tržišta, uglavnom žitarice, da stignu do Mediterana. Kaže da to povećava cenu hrane u siromašnijim zemljama.
Unsplash
"Putinov rat podiže cenu slanja pomoći u hrani, a organizacija za hranu i poljoprivredu procenjuje da će 13 miliona ljudi imati problem sa dobijanjem hrane kao rezultat ruske invazije", rekla je Šerman.
Međutim ruski ambasador pri UN Vasilij Nebenzija, tvrdi da se zalihe hrane proizvedene u Rusiji nisu smanjile i da ruske oružane snage ne predstavljaju pretnju za civilne brodove.
"Da bismo dozvolili stranim brodovima da napuste ukrajinske luke i isplove na otvoreno more, organizovali smo humanitarni koridor, od 80 nautičkih milja sa saobraćajnim prostorom od oko pet kilometara. Koridor je operativan svakog dana od osam ujutru do sedam uveče", rekao je on.
Povezane vesti
Problemi sa Crnim morem
Da kriza snabdevanjem osnovnim životnim namernicama nije u punom zamahu, ali da je poprilično izvesna u celom svetu ocenjuju i stručnjaci za Vašington post, koji kažu da očekuju da će cena hrane nastaviti da raste ukoliko se sukob nastavi. Mnoge bliskoistočne i afričke zemlje se takođe u velikoj meri oslanjaju na žitarice i biljna ulja koja im pristižu preko Crnog mora, pa zbog nestašice doživljavaju porast cena hrane.
Razlog za to je što je dve trećine ruske pšenice i ječma već izvezeno ali se ostatak nalazi u zarobljen upravo u skladištima luka Crnog mora. Prema podacima Vašington posta, trenutno se u Azovskom moru, koje je inače moreuzom povezano sa Crnim, nalazi 30 brodova natovarenih pšenicom i semenom suncokreta za koje se očekivalo da će da otplove u Tursku, ali da se za sada ovim povodom ništa ne dešava.
Erkut Sonmez, profesor upravljanja lancem snabdevanja na Univerzitetu u Nebraski, objašnjava da se ovim povodom ništa ne dešava, jer je Rusija zabranila putovanje trgovinskih brodova Azovskim morom, i pored turskog apela za ovim namirnicama.
Manje zemlje kao što je na primer Liban su u poprilično delikatnoj situaciji, posebno jer u većini slučajeva zavise od uvoza, objašnjava Džo Glauber, viši naučni saradnik na Međunarodnom institutu za istraživanja politike hrane u Vašingtonu.
Crno more povezuje Gruziju i delove Rusije sa Bugarskom i Turskom, što je posebno važno za trgovinu. Međutim, stručnjaci navode da je upravo glavni problem taj što brodovi ne ulaze u Crno more iz dva razloga - ili strahuju za bezbednost, ili imaju previsoke troškove osiguranja zbog rata.
Komentari (0)