Igre 
Da li će se Evropa suočiti sa praznim rafovima zbog rata u Ukrajini - U Nemačkoj i Španiji razgrabljeno ulje i brašno
Komentari19/03/2022
-17:34
Dve nedelje nakon što je Rusija otpočela invaziju na Ukrajinu, cene ključnih poljoprivrednih poroizvoda u Evropi naglo su porasle. Razvijene evropske zemlje već trpe posledice ovog sukoba, a razlog tome je to što upravo sukobljene Ukrajina i Rusija igraju ključnu ulogu u sistemu globalne proizvodnje i izvoza hrane. Rat pored ljudskih žratava i kolona izbeglica ostavlja i ekomonske posledice širom Evrope i to pre svega kroz snabdevanje osnovnim životnim namernicama. To je jedan od razloga zbog čega su najpre u Španiji i Nemačkoj prazni rafovi postali česta slika i tema lokalnih i svetskih medija.
Naime, na prvi pogled evropska sigurnost oko hrane nije ni malo ugrožena zbog rata. Ukrajina jeste važan trgovinski partner EU, a kako Poltiko navodi, ona čini oko 4,9 odsto ukupnog uvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u okviru ove mrežne saradnje. Zapravo ovi procenti Ukrajinu rangiraju kao četvrtu na listi izvoznika u Evoropu i to odmah nakon Ujedinjenog kraljevstva, Brazila i SAD, piše Politiko.
Međutim, đavo leži u detaljima. Naime, Evropa je u konkretnim proizvodima dosta zavisna od Ukrajine, a kako direktor briselske kancelarije Ukrajinskog poslovnog i trgovinskog udruženja Nazar Bobitski navodi, 88 odsto suncokretovog ulja, 41 odsto uljane repice i 26 odsto meda u evropske zemlje stiže upravo iz Ukrajine.
Da je problem sa ovim proizvodima izvestan ukazuje i činjenica da će sezona sadnje pšenice, koja uskoro počinje u Ukrajini, biti poremećena borbama, piše CNN. Nije jasno hoće li biti dovoljno farmera koji će obrađivati zemlju jer jedan deo njih verovatno neće ni biti u situaciji da priđe njivama, ali ima i onih koji će se ovog puta pre odlučiti da u ruke uzmu oružje, a ne oruđe.
CNN takođe navodi da je i dolazak proizvoda iz Rusiju na evropsko tržište jako upitan, jer preduzeća ne žele da rizikuju zbog sankcija koje su u vazduhu i nisu defitivne i koje takođe mogu dosta da utiču na samo putovanje robe kroz ratne zone. Zbog svega toga, stručnjaci smatraju, izvesno je da će SAD i Evropa biti pogođene, jer će porast cena važnih poljoprivrednih dobara uticati na preduzeća koja poroizvode hranu koja će podići svoje cene.
"Svaki ozbiljan prekin proizvodnje i izvoza dodatno će uticati na formiranje cena i uticati na zalihe hrane za milione ljudi", navodi se u nedavnom izveštaju Informacionog sistema poljoprivrednog đubrišta.
"Samo dve flaše ulja po kupcu" - u Nemačkoj i Španiji se ograničava broj pojedinih namirnica za kupovinu
Prazni rafovi u supermarketima postali su česta slika u većim evropskim zemljama. Nemačka se prva našla na udaru, a supermarketi u ovoj zemlji obaveštavaju svoje kupce o smanjenju pojedinih namirnica, pre svega količine suncokretovog ulja. Nemački portal wdr.de navodi da je Ukrajina za Nemce najvažnija izvoznica suncokretovog ulja, pa zbog toga postoji i opravdan razlog za strah od njegove nestašice. Zapravo, prema njihovom pisanju Nemačka više od 90 odsto svojih potreba za ovim uljem generalno pokriva uvozom, pa vesti o ratnim dejstivma dodatno podgrevaju strah ljudi.
Povezane vesti
Stručanjaci za nemačke medije navode da postoje još dva razloga za nestašicu ulja na rafovima. Prvi je taj što zbog situacije sa koronavirusom i dalje postoje problemi u snabdevanju prehrambenih lanaca, a drugi je, smatraju oni, i presudan a reč je o prekomernoj kupovini i gomilanju zaliha. Upravo zbog toga iz Udruženja nemačkih trgovaca hranom apeluju građane da se ponašaju racionalno i da kupuju samo u normalnim količinama koliko im je inače i potrbno za domaćinstvo kako se nestašica ne bi osetila.
Savezno udruženje nemačke trgovine hranom navodi da još uvek nema informacija o zvaničnom nedostatku suncokretovog ulja, ali kako navode, ako se situacija nastavi ovim tokom ono bi moglo da bude deficitarno za nekoliko nedelja.
Još jedan nemački portal Biznislive navodi da su neki diskonti već odredili obim prodaje na dve boce ulja po kupcu. Društvenim mrežama kruže i fotografije na kojima se vide prazni rafovi sa inforamcijama "Samo dve flaše ulja po kupcu" ili celim spiskovima koliko još pakovanja testenina ili šećera sleduje jednoj osobi, tj. kupcu.
" U našim prodavnicama trenutno primećujemo povećanu potražnju posebno za suncokretovo ulje, kao i repičino i maslinovo ulje", rekao je nedavno portparol lanca supermarketa Aldi Sud za list Die Velt.
U svakom slučaju, nemački analitičari su saglasni, i navode da je gavni povod nestašice još uvek fenomen "kupovina hrčaka" a ne stanje u Ukrajini, pa zbog toga, kažu u ovom momentu solidarnost je jedini način za dovoljan broj namirnica.
Međutim, u susednoj Austriji ne postoji opasnost nestašica suncokretovog ulja, pošto domaća poljoprivreda pokriva najveći deo potrošnje, prenosi Tanjug.
Slična je situacija i u Šaniji. Tamošnji mediji navode da ukoliko postoji proizvod koj ovih dana grabi sve naslovne strane onda je to suncokretovo ulje koje nazivaju i "novim toalet papirom", podsećajući na jednako veliku potražnju za ovim proizvodom na početku pandemije koronavirusa. Prema portalu koji u ovoj zemlji onlajn objednjnjava većinu kataloga supermarketa koji tamo posluju, Tiendo, pretraga za suncokretovim uljem je neprikoslovena.
Povezane vesti
Tamošnji mediji takođe prenose i da povoda za strahom ima, jer svega oko 60 odsto suncokretovog ulja dolazi upravo iz Španije. Takođe, Udruženje veletrgovina i supermarketa "Asedas" je već pre par dana ukazalo na "neuobičajeno ponašanje potrošača" u vezi kupovine suncokretovog ulja i brašna i ukazalo da je snabdevanje jestivim uljem i drugim namirnicama u Španiji osigurano.
Ugledajući se na Nemačku, i u ovoj zemlji, pojedini makreti razmatraju ograničenje broja proizvoda po kupcu. Do problema u snabdevanju, prema medijima, moglo bi doći najranije od leta, ukoliko ne bude isporuka iz Ukrajine. Takođe, zbog izostanka isporuka žitarica i kukuruza iz Ukrajine u Španiji moglo bi doći do nestašice stočne hrane, prenosi Tanjug.
Predsednik Svetske banke: Ne gomilajte zalihe, biće dovoljno svega
Predsednik Svetske banke Dejvid Malpas apelovao je 14. marta na narode i kompanije širom sveta da ne gomilaju hranu i benzin, uprkos porastu cena nakon ruskog napada na Ukrajinu i oštrih sankcija Moskvi, preneo je Rojters.
Dejvid Malpas je rekao na virtuelnom događaju koji je organizovao Vašington post da će sankcije imati veći uticaj na globalnu ekonomsku proizvodnju nego sam rat. Rekao je i da očekuje snažan odgovor proizvođača širom sveta na povećanju zaliha, kao i da i ne vidi potrebu da ljudi imaju dodatne zalihe u svojim kuhinjama ili restoranima.
Ukrajina će dobiti dodatnu novčanu pomoć od 200 miliona dolara od Svetske banke zbog ruskog napada, saopšteno je iz te finansijske institucije. Ova sredstva će biti namenjena ukrajinskim socijalnim službama, a ukupna vrednost pomoći Svetske banke Ukrajini do sada je premašila je 925 miliona dolara, preneo je Ukrinform.
Brodovi sa pšenicom i semenom suncokreta stoje neistovareni u Crnom moru
Da kriza snabdevanjem osnovnim životnim namernicama nije u punom zamahu, ali da je poprilično izvesna u celom svetu ocenjuju i stručnjaci za Vašingron post koji kažu da očekuju da će cena hrane da nastavi da raste ukoliko se sukob nastavi. Mnoge bliskoistočne i afričke zemlje se takođe u velikoj meri oslanjaju na žitarice i biljna ulja koja im pristižu preko Crnog mora, pa zbog nestašice doživljavaju porast cena hrane.
Razlog za to je što je dve trećine ruske pšenice i ječma već izvezeno ali se ostatak nalazi u zarobljen upravo u skladištima luka Crnog mora. Prema podacima Vašington posta, trenutno se u Azovskom moru, koje je inače moreuzom povezano sa Crnom, nalazi 30 brodova natovarenih pšenicom i semenom suncokreta za koje se očekivalo da će da otplove u Tursku, ali da se za sada ovim povodom ništa ne dešava. Erkut Sonmez profesor upravljnja lancem snabdevanja na Univerzitetu u Nebrasku objašnjava da se ovim povodom ništa ne dešava, jer je Rusija zabranila putovanje trgovinskih brodova Azovskim morom, i pored turskog apela za ovim namirnicama.
Vašington post takođe piše da je, što se zemalja blikog istoka tiče, jedino Egipat u boljem položaju u poređenju sa ostalima jer ima vladine subvencije i može da kupuje pšenicu iz alternativnih izvora kako bi ublažio udarac.
Međutim, manje zemlje kao što je na primer Liban su u poprilično delikatnoj situaciji, posebno jer u većini slučajeva zavise od uvoza, objašnjava Džo Glauber viši naučni saradnik na Međunarodnom institutu za istraživanja politike hrane u Vašingtonu i bivši glavni ekonomista USAD-a koje pripada Ministarstvu poljoprivrede SAD.
"Uvozi se mnogo pšenica iz Ukrajine ili Rusije, ali uvozi se mnogo i brašna. Međutim, ono se melje u Egiptu, Turskoj i Arapskim emiratima i je jedna vrsta olakšice", kaže Glauber i navodi da veruje da postoji dosta negativnih efekata koji se ne pojavljuju odmah, ali koji polako počinju da se oktrivaju. Kaže da je primer za to upravo potražnja suncokretovog ulja i ostalih životnih namirnica širom Evrope.
Inače, Crno more je glavna saobraćajnica koja povezuje Ukjrajinj, Gruziju i delove Rusije sa Bugarskom i Turskom. To je posebno važno za trgovinu, ali stručnjaci navode, da je upravo glavni problem taj što brodovi ne ulaze u Crno more iz dva razloga - bezbednosti ili previsoki troškovi osiguranja zbog rata.
"Neko mora da apsorbuje taj trošak, bilo u smislu da vlade subvencionišu ili da potrošači sami aposrbuju", kaže Glauber.
Na kraju, stručnjaci su saglasni da se mnoge zemlje takođe suočavaju i sa političkom nestabilnošču i sukobima, pa nepovoljna situacija sa hranom može samo da pogorša stanje.
Komentari (0)