Reformsko nasleđe pape Franje i neizvesna budućnost Rimokatoličke crkve: Koji će pravac 138 kardinala da izaberu?
Komentari22/04/2025
-16:04
Smrt pape Franje, prvog poglavara Rimokatoličke crkve iz Latinske Amerike posle više od 1.200 godina, potresla je svet i pokrenula rasprave o njegovom reformskom nasleđu. Preminuo je juče od moždanog udara i srčane insuficijencije, samo dan nakon što se, uprkos teškom zdravstvenom stanju, pojavio pred vernicima na Vaskrs.
Ostavio je dubok trag fokusom na siromašne, dijalogom s pravoslavljem, hrabrim koracima poput ukidanja pontifikalne tajne u slučajevima seksualnog zlostavljanja i borbom protiv sekularizacije.
Kakav je bio njegov doprinos tokom 12 godina pontifikata, kao i kako je njegova smrt odjeknula u Srbiji, ali i zašto se izbor novog pape smatra najneizvesnijim do sada, o svemu tome u Temi jutra na Euronews Srbija su govorili verski analitičar Draško Đenović i istoričar Vukan Marković.
Papa Franja, koji je preminuo nakon duge borbe s akutnom respiratornom insuficijencijom, dijabetesom tipa 2 i arterijskom hipertenzijom, ostavio je Rimokatoličkoj crkvi viziju usmerenu na najugroženije, a njegova smrt je, uprkos teškoj bolesti i opštem stanju, iznenađenje za mnoge.
"Jeste, priznajem da me je iznenadila. Ja sam na putu i da sam znao da će umreti, ne bih ni kretao iz Beograda. Ali jednostavno, to je sastavni deo života. Očekivali smo da će papa Franja možda otići još u februaru, kada je bio u bolnici, pre dva meseca. Međutim, evo, izvukao se i na kraju je umro od nečeg sasvim drugog. Znači, nije umro od onoga o čemu smo svi nekako spekulisali da će otići sa ovoga sveta", kaže Draško Đenović.
Istoričar Marković takođe kaže da je vest o smrti bila očekivana, s obzirom na godine rimskog biskupa i na njegovo zdravstveno stanje.
"Složio bih se sa mojim sagovornikom da je čovek ušao u 89. godinu, tako da malo liči na englesku kraljicu i na te prethodne lidere koji su strašno stari, prosto se očekuje njihova smrt. A to pojavljivanje pred vernicima mu je omogućilo za Uskrs jednu vrstu oproštaja sa svojim vernim narodom. Tako da je tu, kolokvijalno rečeno, poentirao na samom kraju. Ali da je iznenađenje, ne bih rekao, za bolesne i stare ljude teško da je smrt iznenađenje", kaže Marković.
Povezane vesti
Odlike pape Franje: Skromnost, jednostavnost, liberalizam i konzervativizam kada je potrebno
Kada je u pitanju nasleđe pape Franje, Marković objašnjava da je enciklika "Laudato si" (Hvaljen budi) postala manifest antikapitalizma, ekološke svesti i odbrane siromašnih, pozivajući crkvu da se vrati Isusovom učenju o zaštiti slabih.
"Neke od najboljih analiza Franjinog lika i dela nalaze se u njegovoj enciklici 'Laudato si' (Hvaljen budi), gde je papa Franja u suštini izložio svoju ideologiju, zapravo jednu vrstu antikapitalizma povezanu s verovanjem u ekološku politiku, odbranu sirotinje, odbranu od najbogatijih, od najmoćnijih. Njegov liberalizam nije nužno otvaranje crkve prema manjinama raznih tipova. Njegova temeljna reforma leži, i to bi verovatno želeo da ostane njegova zaostavština, u vraćanju crkve na najugroženije, na sirotinju, na one koji su u najgorem položaju u celom svetu", kaže Marković.
Kada je u pitanju slika koju je o sebi u svet slao papa Franja, često se ističe njegova jednostavnost, inspirisana latinskoameričkim korenima, učinila ga je bliskim narodu. U Argentini je putovao javnim prevozom, a u Vatikanu je odbijao raskoš, što ga je u Srbiji poredilo s blaženopočivšim patrijarhom Pavlom.
"Ako odete u Latinsku Ameriku, videćete da su katoličke crkve građene jednostavno, ne želim da kažem siromašno, ali daleko je to od onog sjaja kakav imaju crkve po Evropi, a da ne kažem u Vatikanu", kaže Đenović i dodaje:
Euronews
"To jeste jedno njegovo srce za običan narod. Znamo da je, dok je bio Buenos Ajresu, putovao javnim prevozom. Tu neki prave paralelu s blaženopočivšim patrijarhom Pavlom, da je jednostavno bio neko ko je voleo narod i ko je bio s narodom".
Samo dan pre nego što je umro, papa Franja je u službenu audijenciju primio potpredsednika SAD Dž.D. Vensa i hrvatskog premijera Andreja Plenković, a njegov poslednji čin – pojavljivanje na Vaskrs, dan pre smrti – bio je simbol posvećenosti, uprkos teškom stanju, čime je iskazao poštovanje vernicima koji su došli da ga vide.
"Pojavio se na toj terasi da pozdravi verni narod, među kojima su mnogi oni koje je, ne samo finansijski i vremenski, dosta koštalo to da dođu, ali su imali želju da vide svog poglavara. On je želeo da odgovori tako što se ipak pojavio, nije održao propoved, nije predvodio misu, ali se pojavio pred tim narodom. Na taj način ih je, kako bi danas mladi rekli, ispoštovao", naglašava Đenović.
Povezane vesti
Borba sa birokratijom, za prava LGBT zajednice, ali protiv menjanja crkvenih dogmi
Papa Franja je pokušao reformisati crkvu osnivanjem Sekretarijata za ekonomiju kako bi smanjio birokratiju, ali otpor unutar Vatikana ograničio je ove napore. Pokrenuo je procese koji su bili veći od jednog pontifikata, nastavljajući nasleđe svojih prethodnika.
"Teško je menjati birokratiju. To svi znamo, bilo koji sistem da je u pitanju, birokratija je poput korova, teško je iščupati. Ali ukoliko njegov naslednik bude nastavio njegovim stopama, može se očekivati da će te promene biti još vidljivije i kao što to što je on zatekao nije se desilo preko noći, već je rezultat decenija nasleđa od njegovih prethodnika, tako da se nije ni moglo očekivati da će za 12 godina svog pontifikata moći da izvrši sve izmene i promene u Vatikanu", napominje Đenović.
S druge strane, Marković ističe da je papa Franja imao oprečne stavove koji odudaraju od klasične pobele na liberale i konzervativce, koja vlada u svetu.
Povezane vesti
"Svaka institucija se izrazito teško menja u tom smislu, radikalne promene su skoro nemoguće i nisu efikasne. To je ovaj institucionalni deo koji se tiče težine sprovedbe raznih promena, ali sa druge strane Franja je bio istovremeno izrazito protiv abortusa i izrazito za migrante. On je imao oprečne stavove koji nisu nužno oprečni koliko odudaraju od klasične podele na liberale i konzervativce ili desničare i levičare", kaže Marković i dodaje:
"Istovremeno je bio otvoreniji prema LGBT populaciji od bilo kog prethodnog pape, ali je istovremeno bio i protiv toga da žene postaju sveštenici. Nije ga lako u tom smislu svrstati ili razvrstati u bilo koji od ta dva kampa. Ono što je sigurno je da jeste bio reformator i da je insistirao na tome da, za razliku od njegovog prethodnika, Benedikta XVI, koji je bio intelektualni papa i koji je bio zainteresovan da se, kroz crkvenu dogmu i kroz način na koji crkva pristupa temeljnim filozofsko-teološkim pitanjima, bori sa tom krizom hrišćanstva u modernom vremenu".
Euronews
Prema Markoviću, za papu Franju je važio drugi pristup, ali koji je na neki način komplementaran sa pristupom prethodnika.
"Za to vreme je papa Franja smatrao da je ortopraksija crkve, delovanje crkve među narodom i ponašanjem crkvenih prelata među narodom, način na koji se ta kriza rešava. Tu su dva skoro potpuno odvojena pravca, ali su donekle komplementarna, zato što jedan i drugi pristup podrazumeva da je crkva u određenoj vrsti krize i da je svet u određenoj vrsti krize i da svet sve više odudara od onog šta je crkva zamislila da on bude", objašnjava on i dodaje:
"Ta ogromna liberalizacija crkve dovodi do toga da je vernika manje od 30 odsto. Britanija je dobar primer za to, jer ona po prvi put u svojoj istoriji više nije većinski hrišćanska zemlja, a crkva je sve uradila da izađe u susret sa vremenom. I zato je reforme pape Franje teško ukalupiti u ove klasične stvari, jer on s jedne strane liberalizuje crkvu, ali sa druge strane je svestan toga da dozvoljavanje svega u suštini neće imati naročitog efekta. Možda je to njegova glavna reforma. To je vraćanje crkve na originalno Hristovo učenje".
Odnos prema pravoslavlju i značaj za Srbiju
Papa Franja je u Srbiji bio izuzetno cenjen zbog svoje diplomatske uloge, posebno zbog dva ključna poteza: zaustavljanja proglašenja Alojzija Stepinca za sveca i stava Vatikana o nepriznavanju takozvanog Kosova kao nezavisne države. Ovi koraci učvrstili su njegov imidž kao čoveka dijaloga, posebno u odnosu sa Srpskom pravoslavnom crkvom, a njegova skromnost dodatno je doprinela simpatijama.
"Samim tim što je na neki način zaustavio proglašenje Alojzija Stepinca za sveca, jer je dozvolio da se oformi mešovita komisija da ispita lik i delo Alojzija Stepinca, pokazuje da je bio čovek dijaloga i da je bio otvoren za bliži odnos sa pravoslavnom crkvom. To je nešto što mu ljudi u Hrvatskoj zameraju, jer su ga smatrali čak antihrvatski nastrojenim, s obzirom na to da za vreme njegovog pontifikata Stepinac nije proglašen za sveca", kaže Đenović.
Wikimedia/Unknown author
Odluka o Stepincu izazvala je kritike u Hrvatskoj, ali je u Srbiji viđena kao gest poštovanja. Jednako važan bio je Franjin stav o Kosovu, koji je imao globalni diplomatski odjek, jer mnoge zemlje prate Vatikan u spoljnoj politici, što je pomoglo Srbiji u zaustavljanju priznanja Kosova.
"Srbi ga vole jer je ostao dosledan tome da Sveta stolica nije priznala Kosovo kao nezavisnu državu, što je pomoglo našim političarima da zaustave seriju priznanja Kosova. Mnoge male zemlje gledaju u pravcu Vatikana, kako se Vatikan odnosi prema nekim stvarima, i koliko god da je Vatikan mala država, vatikanska diplomatija smatra se jednom od najmoćnijih diplomatija na svetu", kaže Đenović i dodaje:
"Bio je jednostavan čovek, što možda odgovara odnosu koji Srbi imaju prema određenim srpskim episkopima, koji nemaju taj stepen jednostavnosti i poniznosti, već vole neke stvari koje nisu svojstvene monasima. Možda su upravo kroz njega videli patrijarha Pavla, koji je bio jednostavan čovek, čovek koji nije bio sklon raskoši i razbacivanju", kaže Đenović.
Budućnost crkve: Neizvestan izbor i globalni izazovi
Franjina smrt pokrenula je pitanja o budućnosti Rimokatoličke crkve, posebno u kontekstu izbora novog pape, koji počinje nakon sahrane između 26. aprila. Tajnost konklave i globalne demografske promene čine ovaj izbor najneizvesnijim do sada. Evropa, gde hrišćanstvo opada, gubi dominaciju u odnosu na Latinsku Ameriku, Afriku i Aziju, gde katoličanstvo raste.
"Katolička crkva više nije evropska crkva, a značaj katoličanstva bitniji je van sedišta katoličanstva. U Latinskoj Americi, u Africi, na Filipinima, odakle dolazi jedan od favorita za novog papu, katoličanstvo i hrišćanstvo ostaju bitne kategorije svakodnevnog identiteta. Tu se vidi velika razlika između Evrope, koja i dalje dominira u konklavi, gde papa živi, i, na primer, Sjedinjenih Američkih Država, gde je zbog hispanoameričkih migranata u poslednjih 20 godina katoličanstvo postalo najveća hrišćanska denominacija, prestigavši protestante", napominje Marković.
Tanjug/AP/Andrew Medichini
Konklava, koju će voditi kamerlengo Kevin Forel, okupiće 138 kardinala mlađih od 80 godina s pravom glasa. Beogradski nadbiskup Ladislav Nemet već je na putu za Vatikan, a izbor će pokazati da li će crkva nastaviti reformatorski pravac pape Franje ili skrenuti ka konzervativizmu.
"Zbor kardinala, koji čini 252 kardinala, od kojih 138 mlađih od 80 godina ima pravo glasa, okupiće se odmah nakon sahrane. Oni se već okupljaju u Vatikanu. Jutros je beogradski nadbiskup i kardinal Ladislav Nemet na svom privatnom nalogu na platformi 'Facebook' napisao da je na putu za Vatikan i da se neće oglašavati na društvenim mrežama do završetka konklave. Znači, oni će pristupiti izboru narednog pape. Dužnost kamerlenga vrši Kevin Forel, Irac s bogatom međunarodnom crkvenom karijerom i iskustvom, i on će voditi konklavu gde će kardinali među sobom, iako teoretski svaki kršteni katolik muškarac može biti izabran za papu, izabrati narednog poglavara Rimokatoličke crkve", kaže Đenović.
Na kraju, izbor kardinala sa globalnog juga za narednog papu, poput onih iz Gane ili s Filipina, mogao bi signalizirati nastavak Franjinog fokusa na siromašne i dalji odmak od evropocentričnog katoličanstva.
"Ukoliko bi izabrali jednog od dva favorita, jednog iz Gane, drugog s Filipina, crkva bi pokazala da nastavlja da gleda globalni jug i siromašni deo planete kao svoj prioritet. To naravno ne znači da neće i dalje reagovati na osipanje vere u Evropi i pokušavati da nađe načine na koje može da ostvari interakciju sa svetom u vreme koje se sve više sekularizuje", zaključuje Marković.
Komentari (0)