Igre 
"Da zatreba operacija, morali bismo da prodamo kuću": Mali poljoprivrednici u velikim dugovima za zdravstveno osiguranje
Komentari02/03/2022
-09:05
Mali poljoprivrednici u Srbiji i dalje su u velikim dugovima, jer mnogi od njih godinama ne uspevaju da plate doprinose za zdravstveno i penzijsko osiguranje. Prema podacima njihovih predstavnika, oko 400.000 ljudi zbog toga nema zdravstvenu knjižicu, a dugovi prema PIO fondu dostigli su dve milijarde dolara. Iako su resorni ministri najavljivali donošenje novog zakona koji bi posle nekoliko decenija čekanja iznedrio sistemsko rešenje za taj problem, konkretnih pomaka za sada nema.
Naporan rad, bez godišnjeg odmora, praznika, mesečne plate. Bez izgleda da će ikada otići u penziju i već 15 godina bez overene zdravstvene knjižice. Tako ukratko izgleda život porodice koja u selu nadomak Subotice živi od nepunih šest hektara zemlje.
"Moja sestra je nažalost imala napad krajem januara epileptični, pa smo bili primorani da zovemo Hitnu pomoć. Ostala je tamo na posmatranju, da vide da li će se to ponoviti i da vide zbog čega se desilo", priča Ružica Marković, poljoprivrednica iz Male Bosne.
Posle tri dana bolničkog lečenja i brojnih testova, stigli su računi. Ni Ružica, niti njena sestra i brat nemaju zdravstveno osiguranje. Godišnji doprinosi za zdravstvo i PIO od blizu hiljadu evra po osobi za njih su nedostižni.
"Živimo samo da platimo račune"
Gorivo, đubrivo, stočna hrana, porez na imovinu, naknada za odvodnjavanje, stalne popravke traktora starog četiri decenije. To su troškovi. A zarada?
"Moraš biti zadovoljan i srećan kad platiš račune. Tako se živi već 20 godina. Znači, ne možeš tražiti od života više od toga. Ne smeš, jer nema", kaže Markovićeva.
Da li će se i kada situacija za male poljoprivrednike promeniti - to su pitanje više puta od 2014. postavljali Vladi. Ministar finansija je 2020. rekao da će sa predlogom rešenja pred javnost izaći verovatno u prvom kvartalu naredne godine. Umesto rešenja, ministar poljoprivrede izneo je novu najavu - da su propisi pripremljeni, da se čekaju međunarodne finansijske institucije koje treba da ih valorizuju i da će do kraja 2021. u Skupštinu. Ni to se nije dogodilo.
Povezane vesti
"Tek smo u oktobru dobili neki odgovor, odnosno neku viziju ovih izmena zakona u kojem će Svetska banka to da refundira, odnosno da bude na neki način sponzor ovih promena zakona", kaže Blaško Temunović, predstavnik malih poljoprivrednika.
U odgovoru koji su dobili iz Ministarstva poljoprivrede zapravo stoji da je za rešavanje ovog velikog problema potrebno izraditi sveobuhvatnu analizu, da je Svetska banka opredelila sredstva za angažman domaćih i stranih eksperata koji će je uraditi, kao i da je izbor tih eksperata u završnoj fazi. Tek kada urade analizu, sledi donošenje pravnih akata i rešavanje dugova za svakog pojedinačnog dužnika.
Tanjug/Dušan Aničić
Sada kada je već prošlo toliko godina, mnogi su odustali od poljoprivrede. Neki koje znamo sa severa Bačke su otišli za kruhom i boljim životom",
Oni koji su ostali, poput Ružice, pitaju se koliko će još moći da izdrže.
"Ne znam šta bi bilo da je trebala operacija il nešto više od ovoga. Ne znam šta bismo radili. Ne znam da smo prodali kuću da l bi zaklopili to i šta bismo posle", ukazuje Markovićeva.
Davidović: Otpis dugova je jedino rešenje
Uroš Davidović autor emisije "Dobra zemlja" za Euronews Srbija kaže je ovaj problem lako rešiti i da bi to moglo da se uradi za samo jedan dan, tako što bi država otpisala sve dugove ili makar kamate poljoprivrednicima.
"Dugovi su previše narasli, a prema Ustavu Srbije nikom ne sme biti nametnuto finansijsko breme teže od onog koje može da nosi. Ako neko ima dva miliona evra duga, a efektivno mesečno zarađuje 50.000 dinara, znamo 100 odsto da taj dug nikada neće platiti, jer nema odakle. Time niko ništa ne dobija, niti država dobija pare, niti on dobija zdravstveno osiguranje. Ako bismo sve to otpisali i dali ljudima zdravstveno, da krenu da ga plaćaju, uspostavili bismo sistem da t ubuduće funkcioniše", objašnjava Davidović.
Povezane vesti
On smatra da bi budući zakon o poljoprivredi morao da razjasni ko je mali poljoprivrednik, a ko socijalni slučaj i ukazuje da ima ljudi koji se vode kao poljoprivrednici, a koji su zapravo socijalni slučajevi i te ljude bi trebalo osloboditi bilokakvog bremena.
"Besmisleno je da neko ko ima samo 20 ari zemlje, koliko je minimum za registraciju poljoprivrednog gazdinstva, nema pravo na socijalu, iako je on faktički socijalni slučaj. To neki budući zakon treba da reguliše", kaže Davidović.
On kaže da je za državu sigurno "veliki zalogaj" da reši ovo pitanje, jer mora "Svetskoj banci i ostalima koji nam daju kredite da objasni da mora da otpiše milione evra dugova, jer znamo da ih nikada nećemo naplatiti".
Povezane vesti
"Mnogi ljudi koji su plaćali zdravstveno i penziono se ljute i protiv otpisa dugova su, ali takav je život. Ne možemo te ljude koji nisu plaćali da osudimo praktično na smrt", kaže Davidović.
On navodi da je u Evropi to sasvim drugačije i da postoji i privatno penziono osiguranje, a da je kod nas poljoprivreddna penzija mala i da iznosi oko 10.000 dinara.
"Morale bi poljoprivredne penzije da porastu, jer inače koja je motivacija ljudima da ih uplaćuju, ako im je istai iznos socijalne pomoći. Jeftinije ti je da ne radiš ništa i da primaš socijalnu pomoć, nego da budeš poljoprivrednik. To bi trebalo regulisati", smatra autor "Dobre zemlje".
Komentari (0)