Igre 
Novi uslovi za penziju u 2022. godini – ko će morati da radi duže i koliko
Komentari19/12/2021
-21:28
Svim ženama koje će se tokom sledeće godine penzionisati biće potrebno minimum 63 godine i četiri meseca da bi dobile ovaj status. Od 1. januara, u skladu sa Zakonom o penzijsko-invalidskom osiguranju, važe novi uslovi za ostvarivanje ovog prava.
Granica za odlazak u starosnu penziju kod žena pomera se za dva meseca, tako da je uslov za žene u 2022. godini 63 godine i četiri meseca života, dok kod muškaraca i dalje važe isti uslovi, da mogu postati penzioneri posle 65. rođendana. Minimum radnog staža je isti za oba pola i iznosi 15 godina.
Odredbama Zakona o PIO, koji se primenjuje od 1. januara 2015. godine, propisano je da se starosna granica kao jedan od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju za žene postepeno povećava svake godine za po dva meseca, kako bi se postigao cilj - da se do 2032. godine izjednači uslov za muškarci i žene, odnosno da radnici oba pola odlaze u penziju sa 65 godina.
Tako će 2023. za žene biti uslov 63 i po godine, 2024. će raditi do 63 godine i 8 meseci, 2025. do 63 godine i 10 meseci, a dame koje odlaze u penziju 2026. moraće da napune 64 godine. Dalje se stasosna granica 2027. povećava na 64 godine i dva meseca, pa 2028. na 64 godine i četiri meseca, da bi 2029. bila 64 godine i šest meseci, a potom 2030. da dostigne prag od 64 godine i osam meseci. Žene koje se budu penzionisale 2031. godine imaće starosni uslov od 64 godine i 10 meseci, a 2032. će im biti potrebno punih 65 godina.
Od ovih starosnih granica za penzionisanje izuzete su i žene i muškarci koji imaju 45 godina staža osiguranja, jer oni sa toliko godina radnog staža stiču pravo na starosnu penziju, bez obzira koliko godina imaju.
Koji su uslovi za prevremenu penziju?
Osim nove starosne granice za žene, od sledeće godine važiće još jedna novina, a reč je o odlasku u prevremenu penziju, gde se uslovi menjaju za radnike oba pola. Tako će muškarcima za odlazak u prevremenu penziju biti neophodno 40 godina staža osiguranja i 59 godina i šest meseci života, a ženama 39 godina i 8 meseci staža osiguranja i 59 godina života.
Tanjug/Rade Prelić
"U ovom slučaju penzija se trajno umanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec pre navršenih godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju u toj kalendarskoj godini. Ukupan iznos umanjenja za prevremenu starosnu penziju maksimalno može da iznosi 20,4 odsto", navode u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Povezane vesti
Oni napominju da, kada je reč o prevremenoj starosnoj penziji, pomeranje uslova za odlazak u penziju će biti do 2024. godine, kada će za odlazak u penziju za oba pola biti potrebno 60 godina života i 40 godina staža osiguranja.
Sve teže stići do penzije
U Srbiji je na kraju prošle godine bilo ukupno 1.692.282 penzionera. Tokom 2020. godine u penziju je otišlo 79.290 ljudi, dok je 95.301 penzionera preminulo, tako da su im primanja trajno obustavljena. U 2008. godini je prirast penzionera bio 10.784, što znači da je toliko njih više ostvarilo pravo na penziju, nego što ih je umrlo, dok ih je lane za 16.011 više umrlo, nego što se penzionisalo. Najizraženija je razlika kod poljoprivrednih penzionera, jer je ovaj status lane dobilo svega 3.949 građana, a izgubilo ga je čak tri puta više - 12.348 ljudi.
Prelomni trenutak bio je 2014. kada je penzionisano 103.105 radnika, dok je sledeće godine, posle usvajanja Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju u penziju otišlo gotovo 20.000 manje zaposlenih, odnosno 88.466, jer je pomerena starosna granica.
Fiskalni savet u svojoj oceni Fiskalne strategije za 2022. godinu navodi da su penzije najosetljiviji deo javnih finansija i da bi svaka eventualna promena morala da usledi tek nakon opsežnih i pažljivih analiza.
"Penzijski sistem napokon je doveden u red u 2019. i od 2020. počela je da se primenjuje ekonomski objektivna "švajcarska formula" za njihovo povećanje. Formula je rezultirala povećanjem penzija od 5,4 odsto u 2020. i od 5,9 odsto u ovoj godini. Strategijom je korektno projektovano da će u narednim godinama, nakon završetka krize, povećanje penzija iznositi između 5,5 i 6 odsto godišnje, odnosno da će biti malo niže od prognoziranog rasta nominalnog BDP", navode u Fiskalnom savetu.
Oni napominju da će zbog toga učešće penzija u BDP nakon privremenog povećanja u 2020. i 2021. ponovo početi da se postepeno spušta ka nivou od oko 10 odsto.
"Važno je i što je Vlada potvrdila da u narednom trogodišnjem periodu ne planira promenu sadašnjeg načina indeksacije penzija. Održiv penzijski sistem je jedan od najvažnijih stubova na kojima počivaju javne finansije, a u javnosti su se već mogle čuti najave izmena "švajcarske formule" u cilju većeg povećanja penzija", navode u Fiskalnom savetu.
Povezane vesti
Oni upozoravaju da štetnost povećanja penzija iznad ekonomski objektivnih parametara najbolje ilustruje primer iz 2008. godine kada, kako ističu, prekomerno povećanje dugoročnu korist nije donelo ni penzionerima, jer su njihove penzije duži niz godina nakon 2008. bile povećavane sporije od troškova života, a od kraja 2014. do novembra 2018. bile su čak i privremeno smanjene.
Ovo nezavisno telo dalo je i prognozu da će broj penzionera u 2022. najverovatnije biti za oko tri odsto manji nego u 2019. i da će za toliko biti smanjeni i državni izdaci za penzije. Prema podacima PIO fonda, od janura do kraja septembra broj penzionera u Srbiji se smanjio za 14. 528.
Svaki peti prima od 15.000 do 20.000 dinara
Prosečna penzija u Srbiji u septembru je bila 29.372 dinara, a najveća isplaćena u istom mesecu iznosila je čak pet puta više – 147.408 dinara. Ovaj iznos našao se, međutim, na računima svega 46 korisnika, od ukupno 1.669.723 penzionera. Najviše njih, čak 64,7 odsto, prima starosnu penziju, a ona u proseku iznosi 31.583 dinara. Porodičnu, u prosečnom iznosu od oko 23.660 dinara prima 20 odsto ili svaki peti penzioner, dok 15,3 odsto čine invalidski penzioneri kojima na račune leže oko 27.452 dinara, pokazuju podaci Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Povezane vesti
Najbrojniji su penzioneri koji primaju između 15.000 i 20.000 dinara i ima ih 295.701, a čine 17,7 odsto od ukupnog broja. Više od 100.000 dinara prima samo 7.929 najstarijih građana Srbije, odnosno 0,5 odsto seniora.
"Od ukupnog broja penzionera njih 107.159 odnosno tek svaki 15. prima penziju nešto veću od 60.000 dinara, dok čak 95,11 odsto prima penziju manju od prosečne plate za avgust koja je iznosila 64.639 dinara. Najviše penzionera, 396.440, živi u Beogradu i prosečno primaju 38.181 dinara, dok je najveća penzija u beogradskim opštinama na Savskom vencu i iznosi 47.201 dinara", pokazuju podaci PIO fonda.
U svim ostalim gradovima prosečne penzije su daleko niže i osim u Novom Sadu, gde su 35.048, Vrbasu 31.114, u Pančevu 31.932 i 30.280 u Subotici, dok u ostalim opštinama i gradovima uglavnom ne prelaze iznos od 30.000 dinara.
Najmanja primanja imaju penzioneri koji žive u Malom Crniću gde je prosek na čeku 14.657 dinara. Među najstarijim građanima koji imaju najniže penzije su i stanovnici Žabara kojima na račune leže u proseku 15.017 dinara, Osečine sa 16.174, kao i Bogatića, Vladimiraca i Koceljeve sa prosekom od oko 17.000 dinara.
Preporuka za vas
Komentari (0)