Da li je u Srbiji moguće uvođenje garantovane penzije?

Prema porocenama oko 200.000 ljudi starijih od 65 godina u Srbjii ne ostvaruje pravo na penziju. Oni bi  mogli da dobiju neku garantovanu nadoknadu ukoliko bi država, posle brojnih najava, uvela takozvanu garantovanu penziju. Mišljenja sindikata i ekonomista o tome su podeljena.

Šta je garantovana penzija? To znači da bi onaj ko nije ostvario pravo na penziju, posle 65. godine jednom mesečno dobijao neki novac. Slična davanja postoje u oko 100 zemalja, a prema nekim najavama ona bi trebalo da iznosi oko 100 evra. 

"Kad čovek radi 15, 20, 40 godina i dobije penziju od 15.000 ili 20.000, a neko ko ne radi, ili radi na crno, ili pitaj boga čime se bavi u životu dobije 100 evra – mislim da je to prilično destimulativno i da će uticati na mladu generaciju. Oni i tako imaju poljuljano poverenje u PIO fond", kaže Ljubiša Babić iz Udruženja sindikata penzionera Srbije.

Oko 200.000 ljudi u Srbiji bi sa garantvanom penzijom dobilo neki, makar i minimalni prihod – svi oni koji su morali da rade na crno, ili su bili nadničari, ili su imali nepovezan staž, jer su firme u kojima su radili propale. 

Zoran Stojiljković iz sindikata Nezavisnost smatra da je neka vrsta prihoda za one koji iz različitih razloga, ne svojom krivicom, nisu ostvarili pravo na penziju, osnovna solidarna funkcija svakog društva.

"I to nije naša izmišljotina, to je planetarna praksa. Nešto što pripada logici evropskih socijalnih stubova. Ako se tu praktično radi o iznosu koji verovatno neće biti veći od 100 evra, onda je to nešto što bi se u okviru budžeta razvojno uspešne privrede lako moglo dati", navodi Zoran Stojiljković.

Ipak, pre uvođenja garantvane penzije, sindikalci kažu da bi prvo trebalo prosečnu penziju izjednačiti sa prosečnom potrošakom korpom i vratiti penzionerima ono što im je, kako kažu, uzeto proteklih godina. 

Radosavljević: To ne bi trebalo zvati penzijom

Ekonomista Goran Radosavljević, profesor FEFA i nekadašnji državni sekretar u ministarstvu finansija smatra da je apsolutno opravdano uvođenje garantovanih penzija, a da to socijalno davanje jedino ne bi trebalo zvati penzijom.

"Penzija je jednostečeno pravo, koje vi stičete na određeni način, upućivanjem doprinosa u određene fondove. Ovo su ljudi koji nisu to radili, šta god da su razlozi. To bi trebalo da je neka klasična socijalna pomoć, koja se ne bi isplaćivala iz penzionog fonda, već iz budžeta države", objašnjava Radosavljević.

On ukazuje i da je penzioni fond u deficitu prethodnih 30 godina, tako da za ovo ne bi postojala sredstva u penzionom fondu i država bi morala to da finansira.

"U budućnosti ćemo se susresti sa verovatno još lošijom situacijom, s obzirom na to da demografska slika Srbije i većine zemalja Evrope nije pozitivna u tom smislu, a istovremeno imamo i sve manji broj zaposlenih u odnosu na broj penzionera. Država treba da uradi sve što je u njenoj moći da se izbori sa sivom ekonomijom, da se taj penzioni fond što više puni i da nemamo kategoriju ljudi koji u ovom trenutku rade i ne uplaćuju u penzioni sistem. Verujem da je najveći broj te populacije poljoprivredno stanovništvo, žene iz ruralnih sredina, tu treba biti obazriv oko kriterijuma", napominje Radosavljević.

Profesor ističe da ovo nije jednostavna mera, ali smatra da bi sa stanovišta pravičnosti to jednostavno moralo da se uvede.

"Država ima apsolutno sve potrebne informacije da bi napravila neku socijalnu kartu. Ima podatke o vašoj imovini, ima podatke o vašim zvaničnim primanjima, potrebno je to ukrstiti i videti koje su to stvarne kategorije", kaže Radosavljević.

Kovačević: U ovom trenutku garanotvane penzije nisu moguće

Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević, međutim, smatra da u ovom trenutku, u okviru postojećeg penzijsko-invalidskog sistema nije moguće uvesti garantovane penzije.

"Treba imati u vidu da to nije štedni sistem, već da je to sistem tekućeg finansiranja penzija i da bi uvođenje, na primer u 2021. godini, ako posmatramo makroekonomske i fiskalne parametre, značilo izdvajanje oko 33 milijarde dinara. Na postojeće transfere definisane u ovoj godini to je 23,5 odsto iz budžeta, a 4,6 odsto bi bilo veće učešće penzija u BDP. To nije moguće u smislu opterećenja budžeta, jer je ovogodišnji deficit oko sedam odsto", tvrdi Kovačević.

S druge strane, ova proporcija u BDP, kako kaže, prevazilazi ukupna davanja za penzije od 11 odsto, a to je granica makroekonomske stabilnosti koja je definisana i aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom. On napominje da se o garantovanoj penziji može razmišlajti na dva načina, od kojih jedan podrazumeva reformu penzionog sistema, za šta postoje različite mere, među kojima je i povećanje starosne granice ili sistemske reforme da se penzioni fond pretvori u neki ograničeni investicioni fond.

"Taj način ne može biti ni brz, ni saglediv u narednih godinu dana. Drugi način bi bio uvođenje socijalnih davanja, koje pripada sistemu socijalne politike i u okviru toga bi mogle da se opredele mere pomoći. To onda nije pitanje po osnovu prava rada, već pitanje socijalne karte i blagostanja domaćinstva u kojem pojedinac živi", kaže Kovačević.

Uprkos najavama, još se ne zna kada bi i na koji način mogla da bude uvedena garantovana penzija. Sindikalci smatraju da bi uvođenje ove naknade pomoglo, ali ne i rešilo položaj ljudi bez prihoda.