Planeta

Zašto je Bajden još na vlasti? Toliko puta je kompromitovan da Amerikanci pitaju šta će im predsednik i ko stvarno vlada

Komentari

Autor: Euronews Srbija

27/07/2024

-

19:00

Zašto je Bajden još na vlasti? Toliko puta je kompromitovan da Amerikanci pitaju šta će im predsednik i ko stvarno vlada
Zašto je Bajden još na vlasti? Toliko puta je kompromitovan da Amerikanci pitaju šta će im predsednik i ko stvarno vlada - Copyright Tanjug/AP, Pixabay

veličina teksta

Aa Aa

Američki predsednik Džozef Bajden je posle katastrofalne debate i pritiska donora i lidera Demokratske partije odustao od trke za Belu kuću u nedelju, predavši baklju potpredsednici Kamali Haris, ali ostavši na čelu države, makar za sada.

Ta odluka poslala je "pomešane signale" jer je upravo mentalna rastrojenost u okršaju sa republikancem Donaldom Trampom navela najodanije partijske saveznike i demokratama naklonjene medije da se okrenu protiv njega. Sada se njegovi protivnici pitaju kako je Bajden kognitivno sposoban da i dalje drži prst na nuklearnom okidaču dok su SAD aktivno umešane u dva rata, ali ne da spoji nekoliko koherentnih i razgovetnih rečenica.

Još 5. jula New York Times je postavio donedavno nezamislivo pitanje "Da li Americi treba predsednik?" u istoimenom članku u kojem se razmatra izuzetno protivustavna ideja da je predsednik u stvari ekipa, a ne jedan čovek. Ilustracija je bila prazno odelo za govornicom, a teza kolumniste Rosa Doutata je da izvršna grana vlasti još od Trampove inauguracije 2017. pronalazi načine da "zaobiđe predsednika koji nije dorastao zadatku".

Tanjug AP/Evan Vucci

 

Doutat u mediju veoma bliskom establišmentu otvoreno diskutuje o dometima "duboke države", koja je donedavno važila za ludu teoriju zavere, navodeći kako konzervativci vrlo dobro znaju koliko je bila ograničena mogućnost predsednika (Trampa) da nametne svoj autoritet birokratiji koju samo nominalno predvodi.

On opisuje "blaži" scenario u kojem ta bezimena birokratija ponekad ignoriše predsednika i suprotstavlja ga teoriji Kurtisa Jarvina, jednog od osnivača filozofije "mračnog prosvetiteljstva", da Amerika nema "kapetana za kormilom" već samo figuru do koje će ponekad "procureti" neka bitna odluka, možda kada sile unutar "duboke države" ne mogu da se dogovore.

U tom kontekstu treba se setiti možda šaljive izjave bivšeg predsednika i Bajdenovog nadređenog Baraka Obame iz 2020. da bi voleo još jedan mandat u Beloj kući tako što nekoj marioneti preko bubice komanduje šta da priča.

"Kada bih mogao da sredim aranžman da imam zamenika ili frontmena, gde on ili ona ima bubicu, a ja sam u svom podrumu ili u trenerci, dok sagledavam stvari i šaljem rečenice, ali neko drugi govori i obavlja ceremonije, to bi mi bilo u redu jer smatram da je posao fascinantan", rekao je on u intervjuu sa komičarom i voditeljem Stivenom Kolberom.

Koliko god to tada zvučalo kao šala, ideja "praznog odela sa bubicom" sve je više mejnstrim u SAD, a Obama je jedan od najuticajnijih ljudi u Demokratskoj stranci, koji je pozivao Bajdena da odustane od kandidature, ali je jedan od retkih koji nije podržao Haris. Baš zato što mediji sa iščekivanjem gledaju u njega, dok pišu kako bi njegova supruga Mišel Obama jedina olako pobedila Trampa, nameće se pitanje hoće li Haris 19. avgusta dobiti podršku delegata na stranačkoj konvenciji u Čikagu, ili će biti izvršen svojevrstan puč.

Tanjug/AP Photo/Marcio Jose Sanchez

 

Maltene identična diskusija o Bajdenovoj mentalnoj kondiciji vodila se i pred izbore 2020. dok su se društvenim mrežama vrteli drugi gafovi i čudni momenti, sada odavno potisnuti iz kolektivnog sećanja hrpom novog materijala. Tada, a i tokom većine njegovog mandata, dovođenje u pitanje sposobnosti predsednika smatralo se teorijom zavere kojom se ruši američka demokratija.

To je polako prestajala da bude tabu tema, mada su Demokratska stranka i njoj naklonjeni mediji čvrsto stali uz predsednika u februaru ove godine kada je u izveštaju specijalnog tužioca Bajden nazvan "starijim čovekom sa slabim pamćenjem". Tu se navodi da je Bajden "svesno čuvao i obelodanio neke poverljive dokumente posle mandata potpredsednika kad je bio običan građanin“, ali da nije podignuta optužnica jer porota ne bi glasala protiv "simpatičnog, dobronamernog starijeg čoveka sa slabim pamćenjem“.

Bela kuća je tada osudila izveštaj kao politički motivisan, dok su republikanci, kao i sada, zaključili da, pošto Bajden nije dovoljno pri sebi da bi mu se sudilo, ne može da bude ni predsednik, a kamoli da vlada još četiri godine.

Republikanci masovno traže ostavku

Taj stav sažet je u govoru Trampovog kandidata za potpredsednika Džejmsa Dejvida Vensa na mitingu u ponedeljak u kojem je rekao da su "svi koji su videli Bajdena znali da nije sposoban da radi taj posao“, i da nisu ništa rekli javnosti "sve dok nije postao politički mrtvi teret“.

"To je uvreda za birače“, kazao je senator iz Ohaja.

On je naveo da je odluku da se Bajden povuče sa izbora 2024. donela elita Demokratske stranke, a ne glasači, i istakao da je to "pretnja demokratiji, a ne Republikanska stranka".

AP Photo/Julia Nikhinson

 

Predsedavajući Predstavničkog doma Kongresa, republikanac Majk Džonson i uticajna republikanska kongresmenka Elis Stefanik su među onima koji pozivaju Bajdena da odmah podnese ostavku.

"Mora odmah da podnese ostavku. 5. novembar ne može doći dovoljno brzo", rekao je Džonson.

"Ako Džo Bajden ne može da se kandiduje za reizbor, on nije u stanju i nesposoban je da služi kao predsednik Sjedinjenih Država, Mora odmah da podnese ostavku“, kazala je Stefanik.

Vođa republikanske većine u Predstavničkom domu Tom Emer takođe je kaže da ako Demokratska stranka smatra da je Bajden nesposoban da se kandiduje za reizbor, on svakako nije sposoban da kontroliše šifre za lansiranje nuklearnih projektila.

"Bajden mora odmah da se povuče sa funkcije“, rekao je Emer.

Guvernerka Arkanzasa Sara Hakabi Sanders isto je zatražila Bajdenovu ostavku.

"Nije sposoban da se kandiduje za predsednika, nije sposoban da služi kao predsednik. Bajden treba odmah da podnese ostavku", rekla je Sanders.

Da li je moguće svrgnuti Bajdena 25. amandmanom?

Ovo su samo neki od mnogih republikanaca koji masovno traže da se Bajden povuče, a neki u redovima te stranke izneli su ideju o upotrebi 25. amandmana da bi se Bajden isterao sa funkcije, iako se čini malo verovatnim da će se to desiti.

Po američkom ustavu taj postupak se može aktivirati kad god predsednik iz bilo kog razloga nije u mogućnosti da obavlja svoje dužnosti.

Tanjug/AP

 

U amandmanu se navodi da predsednik koji zna da sada ili u budućnosti ne može da obavlja svoje dužnosti može o tome da obavesti Kongres.

Ovo se obično dešava ako predsednik treba da se podvrgne operaciji tokom koje će biti bez svesti, piše Sky News.

Potpredsednik tada postaje vršilac dužnosti predsednika sve dok predsednik ne obavesti da je ponovo u stanju da obavlja posao.

Teoretski je moguće 25. amandmanom prisilno ukloniti predsednika, ali to do sada nikada nije urađeno.

Četvrti odeljak amandmana objašnjava šta se dešava ako predsednik postane nesposoban da obavlja svoje dužnosti, ali ne prenese vlast. U njemu se navodi da bi potpredsednik i većina kabineta morali da proglase predsednika nesposobnim da vodi državu.

Potom bi poslali pismo predsedniku Predstavničkog doma i predsedniku "pro tempore", tj. drugom najvišem zvaničniku u Senatu, u kojem to navode. Potpredsednik tada postaje vršilac dužnosti predsednika.

Bajdenov tabor se grčevito protivi ostavci

Bajdenovi saradnici i saveznici grčevito brane njegovo ostajanje na vlasti i kategorički odbacuju pritisak republikanaca. On je, kako piše Politico, okarakterisan kao uvredljiv i neosnovan, a insistira se da je Bajden i sposoban i odlučan da odsluži poslednje mesece svog mandata.

"Upotrebiću ljubazan izraz: potpuno bezobrazna i sramotna glupost. Kada američki lider poput Džoa Bajdena donese hrabru i nesebičnu odluku za dobrobit nacije, neki od ovih republikanaca se prosto trkaju do dna", rekao je demokratski senator iz Konektikata Ričard Blumental za Politico o nastojanju republikanaca da "svrgnu" Bajdena.

Među obavezama koje predstoje odlazećem predsedniku su sastanak sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom o prekidu vatre i oslobađanju talaca iz Gaze.

Bela kuća takođe pomaže u pregovorima na Kapitol Hilu sa ciljem da se zadrži finansiranje vlade i da se ponovo odobri budžet za vojsku. A Bajden je uz to, "duboko uključen u upravljanje tekućim međunarodnim naporima za odbranu Ukrajine od Rusije".

Tanjug AP/Stefan Rousseau/Pool Photo via AP

 

Taj plan, kažu Bajdenovi saradnici i saveznici, ostaje ključan za napore demokrata da zadrže Belu kuću posle izbora 5. novembra, čak i ako je Bajden napušta 20. ističe Politico.

"Džo Bajden ima više iskustva u spoljnoj politici od bilo kog nacionalnog lidera, i mislim da bi to da se on sada povuče sa strane bila velika medveđa usluga ovoj naciji i duboko nepoštovanje“, rekao je senator Kris Kuns iz Delavera, blizak saveznik Bajdena za CNN.

Još jedan demokrata, navodno u bliskom kontaktu sa Belom kućom, koji je zatražio da ostane anoniman, je vrlo vulgarno odbacio svaku mogućnost ostavke.

"Nema j**ene šanse da Džo Bajden planira da podnese ostavku", naveo je on.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Svet