Da li smo bili na ivici nuklearnog sukoba? Navodi o "besnom razgovoru" Bajdena i Putina liče na najgori deo Hladnog rata

Nova knjiga "Rat" proslavljenog američkog novinara Roberta Vudvorda, koji je razotkrio aferu "Votergejt", bavi se zakulisnim radnjama iza sukoba u Ukrajini i Gazi, kao i ponižavajućeg američkog povlačenja iz Avganistana. 

Ona je uzdrmala američku, ali i svetsku javnost, posebno zbog tvrdnji insajdera o poverljivim razgovorima unutar Bele kuće. Među relativno nebitnim "pikanterijama" o navodnom tajnom slanju kovid testova u Rusiju i broju razgovora između bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa i šefa Kremlja Vladimira Putina, na koje su se mediji mahom fokusirali, našlo se i svedočenje sa početka rata u Ukrajini 2022. o tome kako je svet bio na ivici izbijanja nuklearnog rata.

profimedia

Naime, Vudvordov izvor tvrdi da je između Putina i američkog predsednika Džozefa Bajdena, uoči ruske invazije u ferbuaru 2022, došlo do besnog telefenskog razgovora u kojem je ruski lider pretio nuklearnim ratom. Kasnije je, kako se navodi, Bajdenov tim za nacionalnu bezbednost procenio da su postojale pola-pola šanse da Putin upotrebi taktičku atomsku bombu u ratu.

"To je postalo veoma stvarno zbog obaveštajnih podataka i procene. U pitanju je 50 odsto šanse, 'bacanje novčića', kako kaže jedan od Bajdenovih pomoćnika. A zabrinutost je izuzetno ozbiljna", rekao je Vudvord u intervjuu o knjizi sa novinarom Skotom Detrouom i dodao da je rat za vreme njegovog mandata poslednja što Bajden želi.

U prilog svoje tvrdnje Vudvord je pročitao navodni citat američkog ministra odbrane Lojda Ostina, tokom razgovra sa bivšim ruskim ministrom odbrane Sergejem Šojguom.

"Znamo da razmišljate o upotrebi taktičkog nuklearnog oružja u Ukrajini. Prvo, bilo kakvu upotrebu nuklearnog oružja u bilo kom obimu protiv bilo koga bi Sjedinjene Države i svet videli kao događaj koji menja svet. Ne postoji obim upotrebe nuklearnog oružja koji bismo mogli da previdimo, ili koji bi svet mogao da previdi", navodno je poručio Ostin Šojguu.

Tanjug/AP/Michael Probst

Bajden je navodno naložio svom savetniku za nacionalnu bezbednost Džejku Salivenu da "im kaže kako će im uzvratiti", misleći na Ruse, što je po Vudvordu ključna rečenica. Iako to nije dokaz da su SAD bile spremne da odgovore nuklearno ili slanjem trupa u Ukrajinu, pretnja je navodno bila dovoljno ozbiljna da se Moskva predomisli.

Šojgu je navodno rekao da ne voli kada mu neko preti, na šta je Ostin navodno odgovorio da on komanduje najjačom vojskom na svetu i da "ne upućije pretnje". Prema Vudvordu, to je bila najozbiljnija nuklearna pretnja za koju je on čuo tokom karijere.

Tanjug/AP/Gavriil Grigorov, Sputnik, Kremlin

Treba napomenuti da sve što je Vudvord objavio dolazi isključivo od američkih izvora, to jest samo sa jedne strane sukoba u Ukrajini, ali je ipak značajno jer pruža uvid u američku verziju priče. Rusija je prosto negirala sve Vudvordove tvrdnje u vezi rata u Ukrajini.

Nije precizirano u kojem tačno periodu je postojala najveća opasnost od nuklearne eskalacije od strane Rusije, ali je posle uspešne ukrajinske ofanzive u Harkovskoj oblasti i ruskog povlačenja sa severne obale Dnjepra u Hersonskoj oblasti, na jesen 2022. više medija, uključujući i CNN izveštavalo o tome kako je Rusija na pragu poraza i kako u očajanju mogla da iskoristi nuklearno oružje da bi preokrenula situaciju.

Međutim, Rusija je u tom kritičnom trenutku povukla dva poteza koja su se ispostavila presudnim i preokrenula stanje na bojnom polju bez upotrebe nuklearnog oružja. 

Prvo je proglašena mobilizacija rezervista kako bi se nadoknadio masovni odliv profesionalnih vojnika kojima je ugovor istekao tačno pred ukrajinsku ofanzivu. 

Zatim je, na čelu sa novim glavnokomandujućim Sergejem Surovikinom, počela izgradnja ogromnih višeslojnih utvrđenja u Zaporoškoj oblasti, na kojima se slomila nova ukrajinska ofanziva 2023. 

Treba napomenuti da je u oktobru 2022. kada je ruska vojska bila u najtežoj poziciji, Šojgu obavio seriju telefonskih razgovora zvaničnicima u SAD, Velikoj Britaniji, Francuskoj i Turskoj, tvrdeći da je Kremlj zabrinut zbog moguće provokacije Kijeva upotrebom "prljave bombe". To je bomba punjena radioaktivnim materijalom, ali nije nuklearna bojeva glava jer ne dolazi do nuklearne fisije.

Kako piše CNN, američki zvaničnici su odbacili ove tvrdnje, ali su bili zabrinuti motivima iza njih. Jedan zvaničnik je rekao za taj medij da je u pitanju ili stvaranje povoda da Rusija uradi "nešto ludo" ili svojevrsnog alibija za nešto što sama namerava da uradi. Tačnije, američka procena je bila da Rusi vrše tzv. operaciju pod lažnom zastavom, pripisujući Ukrajini sopstvene planove. 

Lekcije iz Kubanske raketne krize: Kako se zvanična priča decenijama razlikovala od istine 

Iako verovatno nikada nećemo saznati koliko je Rusija zaista bila blizu "pritiskanja okidača", postoji jedna važna istorijska paralela na koju treba skrenuti pažnju, a to je Kubanska raketna kriza od 16. do 28 oktobra 1962. godine.

Smatra se da su SAD i SSSR tada došli najbliže nukearnom sukobu, nakon što je Moskva uzvratila na raspoređivanje američkih nukearnih raketa u Turskoj i Italiji, slanjem svojih na Kubu. Odnosi dve supersile u Hladnom ratu drastično su se pogoršali raspoređivanjem američkih raketa Jupiter bliže sovjetskoj teritoriji 1961.

Paraleleno sa tim u SAD se odvijao tzv. Kubanski projekat, gde su Kubanci koji su emigrirali sa ostrva trenirani od strane američkih službi da izvrše invaziju i svrgnu sa vlasti komunističkog diktatora Fidela Kastra. Bez ulaženja u komplikovanu istoriju Kubanske revolucije, treba napomenuti da ona nije bila prosovjetska i da je Vašington među prvima priznao novu Kastrovu vladu iz 1959., kao i da je sunovrat njihovih odnosa počeo 1961. Takođe, tadašnji lider SSSR Nikita Hruščov se plašio približavanja Kastra Kini, što je doprinelo intenziviranju odnosa između dve komunističke zemlje.

Kastro i Hruščov su u julu 1962. dogovorili raspoređivanje sovjetskih raketa na Kubu, kako bi odvratili SAD od eventualne invazije. Američki špijunski avion U-2 snimio je objekte za lansiranje raketa dogog dometa u oktobru i tadašnji američki predsednik Džon F. Kenedi sazvao je sastanak Saveta za nacionalnu bezbednost.

profimedia

Iako su iz vojske dolazili predlozi da se izvrše vazdušni udari na Kubu, praćeni kopnenom invazijom, Kenedi se odlučio za pomorsku blokadu bez zvaničnog ulaska u rat kako bi se sprečio transport još raketa. Dok je sudbina sveta bila "na ivici noža" Kenedi i Hruščov su pregovarali i na kraju sklopili dogovor o demontiranju sovjetskih raketa na Kubi, ali su neki bombarderi ostali tamo do 20. novembra.

Tada je zvanična verzija priče bila da je Hruščov unilateralno povukao rakete i poklekao pred zastrašujućim pretnjama Kenedija. Međutim, kasnije je obelodanjeno da je Vašington pristao da u zamenu za kubanske rakete, povuče svoje iz Turske, pod uslovom da Hruščov ne priča o tome. Čak je 1963. Ambasada SAD u Ankari "podsetila" Tursku da "izbegava lažna poređenja" između Jupitera i kubanskih raketa.

Hruščov je pristao da bude javno osramoćen kako bi Kenedi dobio PR pobedu, ali je ostvario inicijalni cilj uklanjanja nuklearne pretnje iz Turske. Dve godine posle Kubanske krize Hruščov je pao sa vlasti, a navodno je važnu ulogu u tome igralo javno sramoćenje SSSR-a i kako se poneo u krizi.

Istina je isplivala tek 1997. kada su istoričari dobili uvid u tajne snimke sa sastanaka Kenedija sa svojim savetnicima i Savetom za nacionalnu bezbednost. 

Imajući u vidu da je Vašingtonu i sada, kao i 1962. važnije nego Moskvi da ostvaruje medijske pobede, male su šanse da definitivna istina o ovako škakljivom pitanju ikada bude utvrđena.