Igre 
Podrška stiže, ali Kamali još treba do nominacije: Spisak izazivača postoji, ali niko joj još zvanično nije stao na crtu
Komentari22/07/2024
-15:04
Demokrata i aktuelni predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džo Bajden zvanično se u nedelju povukao iz predsedničke trke u kojoj mu je rival bio Republikanac i bivši predsednik SAD Donald Tramp. Demokratama je tako ostavljeno vrlo malo vremena do novembarskih izbora da donesu konačnu odluku i da se njihov kandidat spremi za predsedničku trku, a to će po svemu sudeći biti potpredsednica u aktuelnoj administraciji Kamala Haris.
"Moja prva odluka kao partijskog kandidata 2020. bila je da izaberem Kamalu Haris za svoju potpredsednicu. I to je bila najbolja odluka koju sam doneo. Danas želim da ponudim svoju punu podršku da Kamala bude kandidat naše stranke ove godine. Demokrate - vreme je da se okupimo i pobedimo Trampa. Hajde da uradimo to", naveo je Bajden u saopštenju.
U sopstvenoj izjavi, Haris je napisala: "U ime američkog naroda, zahvaljujem se Džou Bajdenu na njegovom izvanrednom vođstvu kao predsedniku Sjedinjenih Država i na decenijama služenja našoj zemlji. Počastvovana sam što imam podršku predsednika i moja namera je da dobijem i pobedim u ovoj nominaciji".
Haris još treba da bude formalno nominovana od strane stranke na konvenciji u Čikagu za nekoliko nedelja, a još nije poznato da li će imati nekog izazivača.
Pa, kako je Kamala Haris došla do toga da bude na korak od nominacije?
Tanjug/AP Photo/Matt Kelley
Ćerka oca Amerikanca sa Jamajke i majke tamilske Indijke, 59-godišnja Haris odrasla je u Oklandu u Kaliforniji. Nakon što je diplomirala na pravnom fakultetu, postala je okružni tužilac, napredujući u pravnom sistemu Kalifornije pre nego što je izabrana za državnog tužioca 2010. godine.
Ponovo je izabrana 2014. godine, a zatim je izabrana u američki Senat 2016. godine, zamenivši odlazeću demokratsku senatorku Barbaru Bokser. Stigavši u Senat, Haris je brzo postala nacionalno poznata po tome što je svoje tužilačke veštine primenila na saslušanjima u odborima, podvrgavajući dobro upućene i iskusne svedoke forenzičkom ispitivanju koje je nekoliko puta samo po sebi predstavljalo vesti.
Povezane vesti
Ulazak u kampanju 2019.
Pošto je izgradila moćan nacionalni brend u relativno kratkom vremenskom periodu, Haris je pokrenula svoju predsedničku kampanju u januaru 2019. Njen prvi predizborni skup privukao je 20.000 pristalica, a njeni podaci o prikupljanju sredstava od prvog dana ukazivali su na to da je ona sila na koju treba računati, piše Euronews.
Međutim, demokratsko polje ubrzo je poraslo na više od 20 kandidata, a izdvajanje sebe u politici postalo je teško za Haris, posebno protiv hrabrih levičara Bernija Sandersa i Elizabet Voren.
Njen najupečatljiviji trenutak, ironično, došao je kada se suočila sa Bajdenom tokom TV debate o njegovom protivljenju politici "businga" koja je sprovedena da bi se pomogla desegregacija u školama nakon usvajanja Zakona o građanskim pravima.
Pokazalo se da je to bilo vrhunac njene kampanje. U trećem kvartalu 2019. godine, bilo je jasno da je njena kampanja interno neorganizovana, da ima veliku fluktuaciju osoblja i da se bori da prikupi novac. Čak i kada je demokratsko polje počelo da se smanjuje i konsoliduje oko prvih kandidata, njeni rezultati nisu porasli, i ona je odustala pre prvih predizbora.
Zatim, u leto 2020, Bajden ju je izabrao za svoju kandidatkinju, opisujući je kao "neustrašivog borca i jednog od najboljih državnih službenika u zemlji".
Tanjug/AP/Evan Vucci
Bez obzira na ograničenja tokom pandemije kovida 19, pokazala se kao snažan aktivista u trci 2020. godine, dajući efikasan nastup u debati protiv Trampovog potpredsednika Majka Pensa.
Kada su ona i Bajden pobedili na izborima, Haris je postala prva žena, prva crna osoba i prva osoba južnoazijskog porekla koja je služila kao potpredsednik SAD.
Povezane vesti
Međutim, pokazalo se i da je vreme koje je provela kao potpredsednica nimalo lako.
Teško na vrhu
Bajdenova administracija počela je sa vlašću u senci napada na američki Kapitol 6. januara 2021. i sa pandemijom koja se i dalje širila Amerikom, dok se ekonomija borila da se izbori.
U tom kontekstu, Bajden je Kamali Haris dodelio portfelj velikih pitanja, među kojima su imigracija i pravo glasa - pitanja koja izazivaju duboke podele koja su se mogla rešiti samo putem velikog zakonodavstva, nešto što je zauzvrat zahtevalo podršku supervećine u Senatu koju demokrate nisu imale.
Tanjug AP/Jacquelyn Martin
Povezane vesti
Haris se tako našla u pokušaju da argumentuje sveobuhvatne reforme koje nikada nisu imale velike šanse za uspeh na Kapitol Hilu. Njenom nastojanju da se uhvati u koštac sa višedecenijskim problemima imigracije u SAD nije pomogao ni zloglasni intervju u kojem se vidno namučila kada su je pitali zašto još nije posetila američko-meksičku granicu.
Takođe je postojao stalni tok negativnih priča o atmosferi u kabinetu Kamale Haris, koja je videla zapanjujuće veliku fluktuaciju osoblja u ranim godinama administracije.
Međutim, kako je Bajdenova kampanja za reizbor krenula, Haris je ponovo počela da se pojavljuje u kampanji, gde je još jednom dokazala da je u stanju da privuče i oduševi gomilu čak i kada se predsednik ima sve više problema.
Ostaje da se vidi da li Haris može da poboljša Bajdenove anemične brojke u anketama, a još uvek nije jasno da li će se suočiti sa izazovom za nominaciju.
Ko bi Kamali mogao da stane na crtu?
Iako je naširoko dobila podršku demokrata, Kamala Haris i dalje nije zvanično nominovana za predsednicu, a ovo su neka imena koja bi mogla da joj stanu na crtu.
Prva među njima je Grečen Vitmer, guvernerka Mičigena, piše Radio Slobodna Evropa. Popularna guvernerka u ključnoj "sving" državi, Vitmer je relativno mlada i ima određeno nacionalno priznanje, budući da se njeno ime često spominjalo kao moguća zamena za Bajdena ako bi se povukao. Tramp trenutno vodi u anketama u Mičigenu i Vitmer bi mogla da pomogne da osigura državu za demokrate.
Među imenima se pominju još Džo Manšin, senator iz Zapadne Virdžinije, Džoš Šapiro, guverner Pensilvanije, Gavin Njusom, guverner Kalifornije, iako on jeste ranije najavio da se neće kandidovati protiv Haris. Ostali mogući kandidati uključuju nekoliko poznatih imena, među kojima je svakako najznačajnija bivša prva dama Mišel Obama.
Ako vođe Demokratske stranke na kraju podrže Kamalu Haris kao kandidatkinju, posebna pažnja biće usmerena na to ko će biti njen potpredsednik.
Ako bi Haris želela da izbalansira listu kandidata, malo je verovatno da bi izabrala ženu za svoju kandidatkinju za potpredsednicu. A s obzirom na to da je i afroameričkog i azijskog porekla, analitičari smatraju da bi takođe bilo malo verovatno da bi izabrala manjinu za svoju potpredsednicu.
No, drugi mogući izazivači Haris za predsedničku nominaciju verovatno bi takođe bili među vodećim kandidatima za njenog potpredsednika. Jedini izuzetak mogao bi biti Njusomjer dolazi iz Kalifornije, iste države kao i Haris. Naime, u 12. amandmanu američkog Ustava navodi se da dva kandidata iz iste države ne mogu biti na istoj listi, piše RSE.
Preporuka za vas
Komentari (0)