Igre 
Šta su prednosti, a šta mane Kamale Haris u odnosu na Bajdena i Trampa? U Americi će se voditi potpuno drugačija trka
Komentari22/07/2024
-12:01
Američki predsednik Džo Bajden potvrdio je da se neće kandidovati za predsednika Sjedinjenih Američkih Država u novembru, rekavši da smatra da je to najbolje za njegovu partiju i zemlju.
Podržao je svoju potpredsednicu Kamalu Haris kao novog kandidata, a od sinoć sve više demokrata pruža podršku Harisovoj, koja je rekla da ima nameru da se kandiduje i osvoji nominaciju svoje partije i učini sve što može da pobedi Donalda Trampa. Do sada ju je podržao veliki broj demokrata, ali i poznatih ličnosti.
"Drage demokrate, odlučio sam da ne prihvatim nominaciju i fokusiram energiju na svoje dužnosti predsednika do kraja mandata. Moja prva odluka kada me je partija nominirala 2020. bilo je da izaberem Kamalu Haris za potpredsednicu. To je najbolja odluka koju sam doneo. Danas Kamali želim da dam punu podršku kako bi postala naš ovogodišnji kandidat. Demokrate, vreme je da se ujedinimo i pobedimo Trumpa. Učinimo to", poručio je Bajden na mreži X.
Tanjug/AP Photo/Matt Kelley
Tramp, s druge strane, kaže da smatra da Baden nije sposoban ni da se kandiduje, ali ni da ostane na mestu predsednika do isteka mandata.
"Pokvareni Džo Bajden nije sposoban da se kandiduje za predsednika, a sigurno nije ni da obavlja taj posao. Nikad nije ni bio. Dobio je mesto predsednika lažima, lažnim vestima, nije ni napuštao svoj podrum. Svi oko njega i doktori i mediji su znali da nije sposoban za to i sada, gledajte šta je učinio sa zemljom, sa milionima ljudi koji prelaze našu granicu bez provere, bez ograničenja. Mnogu su došli iz zatvora i mentalnih institucija, rekordan broj terorista ulazi. Mnogo ćemo propatiti zbog njegovog mandata, ali ćemo brzo popraviti štetu. Učinimo Ameriku ponovo velikom", napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži Truth.
Tanjug/AP/Evan Vucci
Urednica spoljno-političke rubrike televizije Euronews Srbija Nataša Đulić-Banović kaže da je samo bilo pitanje vremena kada će Bajden da istupi iz trke, ali da je iznenađujuće koliko je malo ljudi bilo informisano o ovoj odluci jer je, po pisanju američkih medija, pozvao samo dvoje najbližih saradnika da napišu saopštenje.
"Mi smo, recimo, pre dve nedelje svega bili u Vašingtonu na NATO summitu, gde on pokušavao da dokaže da je sposoban i dalje da vodi državu. I tu su mnogi ljudi govorili da je on takav čovek, on neće odustati, šta god da bude. Da je on čovek koji je jako tvrdoglav, da je on čovek koji zaista iskreno smatra da je jedini koji može da pobedi Donalda Trampa, samo on i niko više, i da jednostavno ima to veliko političko iskustvo", kaže Đulić-Banović.
Povezane vesti
Ona naglašava da se Bajden zaista 50 godina bavio spoljnom politikom on smatra da je 50 godina se bavi spoljnom politikom i preživeo tragedije u ličnom životu.
"Dugo se uspinjao tim stepenicama u svojoj karijeri da bi stigao dokle je stigao, i on ne odustaje. Ima tu mantru, kad padneš ti se podigneš, ali ispostavilo se da ovde imamo neke biološke prepreke koje on nije hteo da prihvati", dodaje Đulić-Banović
Jako loša debata protiv Trampa bila je ključni momenat u kojem se medijska mašinerija naklonjena do tada Bajdenu okrenula protiv njega. To su pre svega bili New Yoork Times i CNN.
Onda smo mogli, juče ili prekjuče da čitamo kako on sedi sam u svojoj sobi u Delaveru i kašlje jer ima koronu i promišlja šta da radi i kako se jako nervira, jer shvate da su mu mnogi okrenuli leđa i čita ono što prenose mediji. A to su upravo ovi mediji koje sam pomenula.
Harisova može da igra na kartu svoje rase, imajući u vidu da je indijsko-jamajčanskog porekla iako se "brendirala" kao Afroamerikanka, ali i ženskog pola u kampanji kako bi motivisala više glasača. Međutim, fali joj iskustva u spoljnoj politici u odnosu na Bajdena, sama je sklona gafovima i ponekad nije upućena u tematiku.
"Dobila je vruć krompir za vreme ovog svog mandata da se bavi granicom. To je nezahvalan posao. I naravno da nije mogla mnogo tu da postigne. Mislim da jedino što je postignuto, što su Amerika i Meksiko napravili neki ugovor po kome bukvalno meksička vlada vraća migrante sa ulica, stavlja ih u autobuse i vraća ih na granicu Meksika i druge neke zemlje, recimo, na jugu. I oni, ako nemaju dalje novca da ponovo krenu na svoje putovanje, vraćaju se kući. Tako da ona ima neku problematičnu istoriju u svom mandatu za sobom, ali jeste žena koja je probila onaj stakleni plafon, kako se to kaže. Prva na ovom mestu, prva na kraju senator, prva javni tužilac, sa tim poreklom", kaže Đulić-Banović.
Harisova je, po njoj, bolje rešenje i zbog njenih godina
Povezane vesti
Kako reče američki politikolog Jan Bremer, nisu sada Biden i Tramp najstariji kandidati ikada, nego samo Tramp. I to ima smisla, jer u ovom trenutku, kao doduše i u mnogim zemljama, kandidati koji populistički nastupaju imaju glasače koji su kao vojska. Oni izlaze na glasanje. Ovi drugi, u ovom slučaju u Americi, demokratski glasači, oni su razočarani i oni bi ostali kod kuće. To što imaju mlađeg kandidata, pa i Kamalu Haris, koji ih možda nije preterano oduševila, bi moglo da pomogne, iako će trka biti tesna svakako", objašnjava Đulić-Banović.
Šta je sledeći korak za demokrate i da li je republikancima olakšan posao?
Konvencija demokrata je 19. avgusta i nameće se pitanje šta će biti na njoj, s obzirom da je Bajden dobio ogroman broj glasova delegata.
"Bajden je u primarima izborima pre svega, ovo kad se zapravo birao kandidat, osvojio 95 odsto tih glasova delegata. I tamo će se naći 4000, otprilike, delegata. On je, recimo, osvojio 3800 glasova. I, očekuje se da, trebalo je čak da bude i neka vrsta virtualnog glasanja od 1. augusta, gde bi oni samo zapravo rasporedili ono što su veće obećali, oni koji su obećali Bajdenu. Međutim, sad će to možda, sad se to možda neće dogoditi. Mada se očekuje da za Kamalu, svi oni koji su obećali glasove Bidenu, da ih daju njoj, jer je Bajden nju podržao, lično", rekla je Đulić-Banović.
Povezane vesti
Iako je mnogo demokrata podržalo Harisovu, uključujući i neke poput Hilari KLinton i Gavina NJusoma, koji se i sam pominjao kao kandidat to ipak ne znači da će ona sigurno biti kandidatkinja. Đulić Banović, naglašava da je nije podržao Obama i da je situacija još uvek otvorena iako je Haris brže i lakše rešenje.
Što se samih izbora tiče, Đulić-Banović ne misli da će Tramp imati lakši posao, što i pokazuju ankete, kao i to da su republikanci želeli da Bajden ostane u trci.
"Zamislite samo da se dogodila još jedna predsednička debata u kojoj bi možda Bajden insistirao da učestvuje i to vrlo blizu izbora, recimo u septembru. Ja pretpostavljam da bi on upravo zbog svog karaktera želeo da učestvuje. Tako da mislim da u nekoj sledećoj debati sledeći kandidat, bilo to Kamala Haris ili neko drugi, da će to delovati mnogo, mnogo drugačije. Tako da nisam sasvim sigurna da su zaista srećni što su dobili novog kandidat", ističe ona.
Kako su svetski lideri reagovali na Bajdenovo povlačenje pogledajte u snimku emisije Kocka na početku teksta.
Šifaneli: Izbor Haris za kandidata pomaže Trampu
Bivša republikanska predstavnica za viceguvernerku Merilenda Gordana Šifaneli smatra da je ovo pokušaj demokrata da se "operu" od svojih dosadašnjih postupaka. Po njenom mišljenu oni su od 2020. vodili katastrofalni politički proces, te da većina Amerikanaca, bilo da su republikanci ili nezavisni, ne smatra da je Bajden pošteno pobedio na prethodnim izborima.
Ona takođe misli da je promena kandidata potencijalna prilika za republikance da privuku glasove neopredeljenih.
"Ja mislim da će jedno 40 odsto demokratskih glasača glasati i za manekena i za lutku da je postave. Ali isto tako postoji jedan veliki broj glasača koji su nezavisni i koji sada imaju šansu da se pridruže republikancima i u stvari da nastave politiku "Make America great again", rekla je ona za Euronews Srbija, dodavši da taj slogan ipak ne predstavlja teški nacionalizam već nastojanje da SAD ponovo budu jake industrijski i uopšte ekonomski.
Po mišljenju naše sagovornice, Tramp je zaista Ameriku učinio izuzetno snažnom tokom tri godine mandata, ali je onda pandemija korone primorala zatvaranje ekonomije.
"Što se tiče zahteva republikanaca da Bajden podnese ostavku, Šifaneli smatra da postoje osnove za pokretanje 25. amandmana Ustava SAD, koji otvara ovakvu mogućnost. Samo da napomenem da su ljudi već glasali za Bajdena u primarnim izborima. Preko 14 miliona ljudi je glasalo za Bajdena i nije glasalo za Kamalu", kazala je Šifaneli.
Ona smatra da izbor Haris za kandidatkinju pomaže Trampu da pobedi jer su njeni rezultati "katastrofa", kao i prethodni sudski procesi i pokušaji demokrata da ga uklone kroz opoziv.
"Sve što su demokrate pokušale da urade Donaldu Trampu, od dva impeachmenta koja su bila dok je on bio predsednik, do tih kriminalnih pokušaja da se preko sudskih organa on ukloni, da se dokaže da je kriminalac, da se civilno i kriminalno proganja i goni, to je sve pomoglo Donaldu Trumpu jer je on bio u vestima više nego Bajden i njegov katastrofalni rezultat vođenja američke i unutrašnje i spoljne politike. Tako da pokušaj atentata da se on ukloni je, što kažu, zadnja kap koja je prelila u toj čaši pokušaja da se Donald Tramp predstavi kao jedan loš čovek i loš politički lider", kazala je Šifaneli.
Kompletan razgovor sa Gordanom Šifaneli pogledajte u videu ispod.
Miletić: Haris unosi momenat koji će biti bitan za žene i mlade
Analitičar Ivan Miletić izjavio je danas, povodom povlačenja predsednika SAD Džozefa Bajden iz kampanje za reizbor na predsedničkim izborima, da geostrateški raspored dosta zavisi od toga ko će biti predsednik SAD, ocenivši da će povlačenje Bajdena iz predsedničke trke promeniti dinamiku u predizbornoj kampanji.
Komentarišući to što je Bajden podržao potpredsednicu SAD Kamalu Haris kao kandidatkinju demokrata na predsedničkim izborima, gde bi se suprotstavila republikanskom kandidatu Donaldu Trampu, Miletić je za Tanjug rekao da Kamala Haris ima tri meseca da vodi kampanju u kojoj se nije spremala i nije učestvovala, istakavši da treba puno posla kako bi sve nadoknadila i stigla protivkandidata koji vodi kampanju već četiri godine.
Miletić smatra da je podrška Kamali Haris vezana i za izbore za Kongres i Senat, kako se ne bi došlo u situaciju da Tramp pobedi i za predsednika i da republikanci imaju većinu u Kongresu i Senatu, jer onda to daje odrešene ruke Trampu da sprovodi svoju politiku kako on želi.
Iako sve vreme razlika između Trampa i Bajdena na nivou cele Amerike bila mala, Miletić kaže u izbornom sistemu SAD nema veze koliko koji kandidat dobije glasova na nivou cele Amerike, već da je važno u kojoj državi je osvojen najveći broj glasova, istakavši da je fokus na mnogoljudnim državama.
"Kada se pogledaju analize, određene države su dobile čak dodatne izborne koledže jer je došlo do povećanja populacije. Tu je ono gde se Tramp fokusira i zato je njegova retorika takva naročito sad nakon atentata, on sad može da koristi mesijansku poruku. Sa tim je važno da mobilišete ljude koji će da kucaju na vrata i da vode vašu kampanju", objasnio je analitičar, prenosi Tanjug.
Prema njegovim rečima, Kamala Haris unosi momenat koji će biti bitan za ženski deo populacije i za mlade ljude.
Koliko će Kamala Haris da računa na pomoć bivše prve dame SAD Mišel Obame i Holivuda, koji je uvek bio naklonjen Demokratskoj stranci, Miletić je rekao da, iako se priča o podršci Mišel Obame javila ranije, ona nikada nije iznela da je zainteresovana, ocenivši da je porodica Klinton uvek imala te vrste ambicija.
"Hilari Klinton je drugačija vrsta žene od Mišel Obame zato što se Hilari Klinton bavila politikom i aktivizmom još od vremena Niksona. Mišel Obama je drugačija vrsta priče, nisam siguran da je ona karta koja može da pobedi jer igrate na duplu 'obojenu kartu'. To pravi kontrafekat, mora da postoji balans", poručio je on.
Miletić je napomenuo da su neopredeljeni i neregistrovani glasači ti koji rešavaju izbore, i dodao da da bi neki kandidat njih dobio on mora da ponudi ozbiljnu kartu i ozbiljno rešenje.
Komentari (0)