Igre 
Priča o nuklearnom ratu u Rusiji postaje svakodnevica: Putinovo obraćanje izazvalo dodatnu zabrinutost
Komentari21/09/2022
-20:46
"Ako bude ugrožena bezbednost i suverenitet naše zemlje, iskoristićemo sva sredstva koja su nam na raspolaganju, i ovo nije blef. Sva sredstva koja su nam na raspolaganju, naglašavam", poručio je predsednik Rusije Vladimir Putin i razbuktao zabrinutost u svetu zbog priče o nuklearnom oružju koja je prethodnih dana bila aktuelizovana ne samo od strane radikalnih političara, već i u krugovima koji imaju uticaj među ruskom elitom.
Dok su za određene analitičare Putinove reči znak da se "upali alarm", drugi smatrau da je to samo igra reči. Međutim, ne može se osporiti da je pitanje nuklearnog rata sve češće u fokusu javnosti, a strah je dodatno pojačan ruskim neuspesima na frontu. Da je Putinova najava signal da se nešto "ozbiljno kuva", smatra Zoran Milisavljević sa Instituta za političke studije.
"Postoji strah od toga da Putin ne blefira i da će upotrebiti nuklearni potencijal, jer je došlo vreme da se brane po svaku cenu, jer su osetili da su ugroženi. Sada je i Evropa i Zapad kompletan na toj liniji uzbune. Kina je reagovala odmah i pozvala obe strane, da hitno sednu za sto i da se vrate dijalogu, a to bi trebalo da urade i druge nuklearne sile da bi se sprečio nuklearni rat", kazao je Milosavljević za Euronews Srbija.
Kako je rekao, reakcija predsednika Rusije usledila je jer "očigledno postoji procena bezbednosnih službi da je Rusija dobila ugroženost i opasnot da se rat prelije na rusku teritoriju".
"Ono što nije ohrabrujuće to je da je celokupna struktura ruske federacije podignuta na noge, traže se pravni aspekti za čak i uključivanje dobrovoljaca. Dakle, ako je sada delimična mobilizacija, to govori da je moguće da sledi i potpuna mobilizacija. To je ono što zapravo govori da je moguća eskalacija rata, odnosno Treći svetski rat", rekao je Zoran Milosavljević.
Tanjug AP/Russian Presidential Press Service via AP
S druge strane, biviši dopisnik lista "Politika" iz Moskve Slobodan Samardžija kaže da su Putinove reči više opomena nego sama namera da se upotrebi nuklearno oružje.
"Ja bih rekao da je to igra reči. Prve informacije o tome da bi nuklearno oružje moglo da bude upotrebljeno stigle su sa zapadne strane. I sa tim napadom na nuklearnu elektranu tamo najavljena je mogućnost velike nesreće. Mislim da je ovo više opomena nego namera da bilo ko koristi nuklearno oružje. Ne verujem da je iko spreman da uzme na sebe ulogu da uništi toliki narod. To nisu bombe kakve su bacane na Hirošimu i Nagasaki. Mnogo su jače i više bi uništile", kazao je Samardžija za Euronews Srbija.
Povezane vesti
NATO: Potrudićemo se da Moskvi bude jasno kako ćemo tačno reagovati
Portparol Evropske komisije Peter Stano izjavio je danas u Briselu rekao da je Evropska komisija optužila ruskog predsednika Vladimira Putina za "veoma opasan nuklearni rizik" i ocenio da međunarodna zajednica mora da izvrši pritisak na njega da obustavi nesmotrene aktivnosti. Stano je istakao da Putin koristi nuklearnu nadmoć kao deo zastrašivanja, što nije prihvatljivo, ali i da je ono što je rekao ruski predsednik i znak njegovog očaja zbog razvoja situacije na terenu.
I generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas da će mobilizacija hiljada dodatnih vojnika koju je najavio ruski predsednik dovesti do eskalacije sukoba u ratu u Ukrajini, kao i da je njegova pretnja upotrebom nuklearnog oružja opasna i nepromišljena retorika.
Stoltenberg je za Rojters istakao da prva mobilizacija Rusije od Drugog svetskog rata nije iznenađenje i da su Putinovi potezi pokazali "da rat ne ide po njegovim planovima, što ukazuje na to da je predsednik Rusije napravio veoma pogrešnu procenu". On je istakao se da je Putin pozvao 300.000 rezervista da se bore u Ukrajini i podržao plan za aneksiju delova zemlje, nagoveštavajući Zapadu da je spreman da upotrebi nuklearno oružje za odbranu Rusije.
"Potrudićemo se da Moskvi bude jasno kako ćemo tačno reagovati, što naravno zavisi od toga kakav će scenario napraviti ili kakvo oružje mogu koristiti. Najvažnije je da se to spreči. Zato je Rusiji jasno skrenuta pažnja na posledice bez presedana", naglasio je Stoltenberg, misleći na bilo kakvu rusku upotrebu nuklearnog oružja.
I ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je danas u intervjuu za nemački Bild da ne veruje da će svet dozvoliti ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da upotrebi nuklearno oružje i obećao da će nastaviti sa oslobađanjem ukrajinske teritorije koju su zauzele ruske snage.
"Ne verujem da će Putin upotrebiti ovo oružje. Mislim da mu svet neće dozvoliti da ga koristi. Putin sutra može da kaže i da osim Ukrajine želi i deo Poljske, inače će upotrebiti nuklearno oružje. Ne možemo da pravimo te kompromise", rekao je Zelenski.
Dodao je da Putin sutra može da kaže i da osim Ukrajine želi i deo Poljske, inače će upotrebiti nuklearno oružje.
Priča o nuklearnom ratu u Rusiji postaje svakodnevica
Ipak, i prethodnih nedelja provejavala je po Rusiji priča o mogućoj upotrebi nuklearnog oružja. Zastupnik ruske Dume Andrej Guruljov gostujući na ruskoj državnoj televiziji zapretio je Velikoj Britaniji da će je nuklearnim projektilima "pretvoriti u pustinju nalik Marsu". Voditeljka ove provladine televizije Olga Skabajeva nadovezala se na njegovu pretnju konstatacijom da je udar nuklearnim oružjem trebalo izvršiti u ponedeljak kad su u Londonu bili brojni svetski državnici koji su se okupili na ispraćaju kraljice Elizabete Druge.
Intezitet takvih nepromišljenih ispada ruskih političara i medija porastao od kako su se desile promene na frontu u Ukrajini na štetu ruske vojske. Međutim, ove zastrašujuće pretnje ne dolaze samo od ostrašćenih političara, one stižu iz kutaka koji imaju veću težinu.
Povezane vesti
Aleksandar Dugin, ruski filozof koga zapadni mediji nazivaju Putinovim ideologom, oglasio se prvi put od smrti ćerke Darije, koja je u avgustu ove godine stradala u eksploziji automobila u blizini Moskve. Dugin je istakao da je trenutna situacija u Harkovu prekretnica, te da verovatnoća da dođe do upotrebe nuklearnog oružja raste iz dana u dan.
"Na pragu smo trećeg svetskog rata, u koji nas Zapad uporno gura. I ovo više nije strah ili očekivanje, ovo je činjenica. Da li će doći do upotrebe nuklearnog oružja, otvoreno je pitanje. Ali verovatnoća nuklearnog Armagedona raste svakim danom. Sasvim je jasno, a mnogi američki vojni lideri to otvoreno proglašavaju, Zapad više neće biti zadovoljan ni našim potpunim povlačenjem, oni će nas dokrajčiti na našem tlu, insistirajući na "bezuslovnoj predaji" (Jens Stoltenberg), "deimperijalizaciji" (Ben Hodžis), rasparčavanju Rusije", naveo je Dugin u autorskom tekstu, prenosi Jukrejnpost.
Predsednik Centra za geostrateška istraživanja i terorizam i vojnopolitički analitičar Vlade Radulović izjavio je danas da rat u Ukrajini tek ulazi u fazu eskalacije i da je svet na korak od nuklearnog sukoba.
Povezane vesti
Povodom najavljene delimične mobilizacije u Rusiji, kao i pretnji nuklearnim oružjem iz Moskve, Radulović je naveo da stvari u Ukrajini očigledo idu loše za Rusiju, kao i da je lestvica u Ukrajini podignuta, a jedina dobra vest je, prema njegovim rečima, da za sada, nema pretnji opstanku Ruske Federacije, što bi bio neposredan povod za upotrebu nuklearnog oružja.
"U ovom trenutku ne vidim da je ugrožen opstanak RF, ali činjenica je da se ne mali broj puta do sada taj nuklearni argument koristio. U početku je to možda delovalo kao propaganda, diplomatska poruka Zapadu ili Kijevu, ali bojim se da smo prešli taj prag poruka i da smo, na žalost, a voleo bih da grešim, na korak do početka nuklearnog sukoba", rekao je Radulović za Tanjug.
Pretnje napadom i upozorenje SAD
Kako piše EUObzerver, zbog neuspeha u ratu, čini se da predsednik Rusije Vladimir Putin nema mnogo opcija, pa čak ni moguća upotreba nuklearnog oružja nije sasvim isključena. Dodaju da, iako su ruski vojni napori opali od početka rata, i dalje postoji mogućnost da Rusija iskoristi svoj nuklearni arsenal u Ukrajini kako bi zaustavila vojnu podršku Zapada Kijevu i dala Rusiji psihološku prednost.
Tanjug AP/Evgeniy Maloletka
Takođe, komandant Združenog generalštaba Oružanih snaga SAD Mark Mili je utvrdio da je rat u novoj fazi u kojoj su ukrajinske snage preuzele stratešku inicijativu, iako je upozorio da bi se to moglo ponovno promeniti "za nekoliko nedelja ili meseci". Mili je upozorio pre nekoliko dana da ostaje nejasno kako bi Rusija mogla da reaguje na najnovije neuspehe na bojnom polju u Ukrajini i pozvao je američke vojnike na povećani oprez tokom poseta bazi u Poljskoj, iz koje se pomaže Ukrajini.
"Rat se trenutno ne odvija dobro za Rusiju. Stoga je na svima nama da održavamo visoko stanje pripravnosti. U vođenju rata jednostavno ne znate s visokim stepenom sigurnosti šta će se sledeće dogoditi", rekao je Mili u Varšavi nakon posete bazi.
O potezima Rusije u jeku priča o upotrebi nuklearnog oružja govorio je i američki predsednik Džozef Bajden. On je u intervjuu za Si-Bi-Es pozvao ruskog predsednika Vladimira Putina da nipošto ne koristi taktičko nuklearno ili hemijsko oružje kako bi vratio izgubljena područja u Ukrajini.
Na pitanje novinara šta bi rekao Putinu ako razmatra korišćenje takvog oružja, Bajden je rekao: "Nemoj! Nemoj! Nemoj! To bi promenilo rat kao ništa dosad, kao ništa od Drugog svetskog rata!" Tanjug/AP Photo/Susan Walsh
Bajden je rekao da ne bi u ovom trenutku spekulisao o svim posledicama koje to može da izazove.
Upravo govoreći o ovoj izjavi američkog predsednika, zastupnik ruske Dume Andrej Guruljov, u ponedeljak je zapretio Velikoj Britaniji da će je nuklearnim projektilima ‘pretvoriti u pustinju nalik Marsu‘.
"Šta ga je (Džozefa Bajdena) uopšte nagnalo da pomisli da bismo mogli da napadnemo Ukrajinu nuklearnim oružjem? Mi i dalje moramo tamo da živimo, u Ukrajini. Imamo jako puno drugih ciljeva. Evo Ramštajn (nemačka vojna baua) je dobar cilj. No i to može da pričeka", kazao je.
"Zašto bismo bombardovali Ukrajinu ili Nemačku, kad imamo Britaniju koja je uzrok svog zla?", rekao je Guruljov, na šta se nadovezala voditeljka emisije opaskom: "Trebalo je to da učinomo danas. Svi najvažniji ljudi su sad tamo na sahrani", prenosi Jutarnji list.
"Neka mi Bog oprosti, ali kad Britanija bude pretvorena u pustinju poput Marsa, hoće li tu pustinju braniti Članom 5. NATO saveza? Neće ništa ostati. Kako je oni zovu - neosvojivo ostrvo? Mi ćemo je uzdrmati. Uveravam vas, svi će pokleknuti. Neće oni upotrebiti strateške nuklearne snage. Da vas podsetim da je i Britanija nuklearna sila i ima mnogo nuklearnog oružja. Podsećam vas da imaju 245 nuklearne bojeve glave koje bi bile isti čas uništene. Mi smo u tom smislu mnogo moćniji", kazao je Guruljov.
Sa druge strane, upitan za mogućnosti da Rusija upotrebi nuklearno oružje u Ukrajini, portparol Kremlja Dmitrij Peskov, kako prenose RIA Novosti, kratko je odgovorio: "Pročitajte doktrinu, tamo je sve napisano".
Rusija je svoju tzv. nuklearnu doktrinu ažurirala 2020. godine, te tada razjasnila dva scenarija moguće upotrebe nuklearnog oružja. Prema ovom dokumentu upotreba je planirana slučaju primanja "verodostojnih informacija o lansiranju balističkih projektila usmerenih na teritoriju Rusije ili njenih saveznika" ili napad "na kritičnu infrastrukturu koja kontroliše nuklearno oružje", piše Jutarnji.
Posledice ruskog nuklearnog napada
Patriša Luis, direktorka istraživanja međunarodne bezbednosti u istraživačkom centru Čatam Haus u Londonu, navela je da napadi na fabriku u Zaporožju, a potom napadi u ponedeljak u južnoj Ukrajini ukazuju na to da ruska vojska pokušava da isključi ukrajinske nuklearne elektrane pre zime.
"Veoma, veoma je opasan i nezakonit čin gađanje nuklearne stanice", rekla je Luis za AP. Tanjug/AP/Andrew Kravchenko, Kostiantyn Liberov, Evgeniy Maloletka, Leo Correa
"Ono što izgleda rade svaki put jeste da pokušaju da isključe struju reaktoru. To je veoma nespretan način da se to uradi, jer koliko su ovi projektili tačni?", dodala je ona.
Sa druge strane, Metju Kronig, vršilac dužnosti direktora "Scowcroft" centra za strategiju i bezbednost, naveo je da bi SAD više trebalo da rade na odvraćanju Putina od nuklearnog napada. On navodi da trenutno ruski predsednik možda i veruje da upotreba nuklearnog oružja u Ukrajini možda i ne bi izazvala značajan odgovor Zapada.
Govoreći i o mogućim odgovorima SAD na upotrebu nuklearnog oružja, on navodi da bi Vašington morao da bude spreman ako odvraćanje napada ne uspe.
"Sjedinjene Države bi mogle da intenziviraju svoj sadašnji pristup, da povećaju sankcije, nastave izolaciju Moskve, kao i naoružavanje Ukrajine napredijim oružjem i udvostručavanje napora za vojno jačanje istočne Evrope. Upotreba nuklearnog oružja mogla bi da otvori mogućnost da zemlje koje su do sada oklevale,poput Indije, a možda čak i Kine, učestuju u daljem širenju sankcija Rusiji", naveo je Kronig.
On dodaje da bi SAD mogle da rade na jačanju svoje vojne pozicije, razvijaju dalje nuklearno oružje, kao i da u saradnji sa NATO alijansom budu u nuklearnoj pripravnosti. Druga moćnost je, pak, navodi Kronig, da SAD odgovore odmah vojnim napadom, ali da takva opcija ima svoje posledice i mane.
Komentari (0)