Putin objavio delimičnu mobilizaciju u Rusiji: Nije blef, ako budemo ugroženi, iskoristićemo sva raspoloživa sredstva

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je danas da je neophodno da podrži odluku Ministarstva odbrane i Generalštaba o delimičnoj mobilizaciji na teritoriji Rusije. On je istakao i da Rusija podržava referendume u LNR, DNR, Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti koji će trajati od 23. do 27. septembra.

"Planirali smo održavanje referenduma nakon povratka na ustavne granice DNR. Ali, morali smo da prilagodimo naše planove i daćemo priliku stanovnicima teritorija koje su ostale pod ukrajinskom okupacijom da glasaju, ako uspeju da se evakuišu na teritoriju Rusije ili područja Donjecke Narodne Republike pod našom kontrolom“, rekao je u svom obraćanju.

Kada je u pitanju delimična vojna mobilizacija, najavio je da će pozivu u vojnu službu podlegati samo građani koji se nalaze u rezervi, oni koji su službovali u oružanim snagama i imaju određeno iskustvo i specijalnosti.

"Oni će u obaveznom poretku proći kroz dodatnu vojnu obuku koja odgovara specijalnoj vojnoj operaciji. Ukaz o specijalnoj mobilizaciji je potpisan i biće obaveštena oba doma Skupštine i Državna Duma. Počeće danas od 21. septembra. Šefovima regiona ukazujem da pruže pomoć u svakom smislu", rekao je Putin.

Najavio da će oni koji su mobilisani dobiti status profesionalnih vojnika i da ukaz o specijalnoj mobilizaciji predviđa posebne mere za vojnu službu.

Putin je naveo da je "Zapad prešao svaku granicu" i da neki neodgovorni političari govore ne samo o planovima da organizuju ofanzivna oružja koja bi delovala po Krimu, nego se koriste savremeni sistemi, brodovi i sateliti.

"NATO je rasporedio svoje snage po jugu Rusije, podstiču Kijev da deluje i po delu naše teritorije. Smatraju da Rusija mora biti uništena na bojnom polju kako bi se ukinuo njen politički ekonomski i kulturni suverenitet. Došlo je i do nuklearne pretnje. Zapad je pokrenuo gađanje nuklearne elektrane u Zaporožju i zapretio nuklearnom katastrofom", rekao je Putin.

Kako je naveo, već su neke NATO zemlje rekle da je dozvoljeno oružje masovnog uništenja, a on ih "podseća da Rusija ima razna borbena sredstva", i "komponente koje su naprednije od zapadnih".

"Ako bude ugrožena bezbednost i suverenitet naše zemlje iskoristićemo sva sredstva koja su nam na raspolaganju i ovo nije blef. Svim sredstvima koja su nam na raspolaganju naglašavam. One koji pokušavaju da nas zastraše, podsećam da ruža vetrova može da se okrene na njihovu stranu. Oni koji prete našoj otadžbini biće odbijeni", naveo je predsednik Rusije.

Tanjug AP/Russian Presidential Press Service via AP

On je prethodno rekao da je Kijev odbio miran način rešavanja pitanja Donbasa i da je zbog toga velika ofanziva bila neizbežna i jedina moguća, a da je glavni cilj, kako je rekao, "oslobađanje Donbasa".

Istakao je i da se korak po korak oslobađaju gradovi i sela. "Kao što znate specijalna vojna operacija podrazumeva profesionalne vojnike, uz njih i dobrovoljce. Oni su punog srca stali u zaštitu Rusije i Donbasa", naveo je i dodao da su Vlada i Ministarstvo odbrane dobili naređenje da odrede status DNR i LNR i tamošnjih boraca.

Putinovo obraćanje usledilo je nakon sinoćnjeg višečasovnog odlaganja do kojeg je došlo bez obrazloženja.

Sergej Markov, ruski politikolog koji je bivši bliski savetnik Vladimira Putina, sinoć je bio voditelj jedne od emisija na Prvom kanalu ruske televizije i najavljivao obraćanje, da bi kasnije napisao na Telegramu da je predsednikovo nacionalno obraćanje odloženo "do sutra".

Urednica ruskog državnog medija RT Margarita Simonjan, je na Telegramu jednostavno napisala "idite na spavanje". Prethodno su Raša tudej i Prvi kanal uklonili najave prenosa obraćanja Putina.

Sve to je dovelo do brojnih spekulacija o razlozima budući da je prvi put od kada je Putin na funkciji njegovo obraćanje najavljeno u državnim medijima, a potom odloženo.

Šojgu: Biće pozvano oko 300.000 rezervista

Ubrzo nakon predsednika Putina, obratio se i ministar odbrane Segej Šojgu koji je rekao da se Rusija ne bori samo sa Ukrajinom, već sa kolektivnim Zapadom koji isporučuje ogromnu količinu oružja Kijevu.

On je rekao da se to oružje koristi za napade na civile i da svi sateliti NATO-a rade u interesu Ukrajine.

Tanjug/AP/Russian Defense Ministry Press Service

Prema njegovim rečima, Rusija ima ogromne resurse za mobilizaciju, a tokom delimične mobilizacije koju je Putin prethodno objavio, biće pozvano 300.000 rezervista. 

Referendumi najavljeni za ovu nedelju

Samoproglašene Luganska i Donjecka Narodna republika (LNR,DNR), kao i Zaporoška i Hersonska oblast, na jugu Ukrajine, donele su odluku o hitnom održavanja referenduma o ulasku u sastav Rusije. Lideri samoproglašenih republika najavili su juče da će referendumi biti održani od 23. do 27. septembra.

Istovremeno, saopšteno je i da je ruska Duma spremna je da "hitno donese sve neophodne odluke u vezi sa prihvatanjem novih teritorija u sastav Ruske Federacije, u skladu sa rezultatima referenduma".

"Već imamo iskustvo sa priključenjem Krima Rusiji. Nakon objavljivanja zvaničnih rezultata referenduma procedura može da se završi za samo nekoliko sati. Ako građani to budu želeli, parlament će se sastati po hitnoj proceduri kako bi doneo relevantne odluke", izjavio je agenciji Tass predsednik Kontrolnog komiteta parlamenta Oleg Morzov.

Prema njegovim rečima, to pitanje ne treba odlagati, "jer će potom uslediti neizbežne pravne, političke i vojne odluke u vezi sa zaštitom ruskih državljana koji žive na teritorijama koje su ušle u sastav Rusije".

Duma usvojila zakon kojim se pooštravaju kazne za dezerterstvo

Donji dom ruskog parlamenta Duma juče je usvojio predlog zakona kojim se pooštravaju kazne za prestupe, kao što su dezerterstvo, uništavanje vojne imovine i nepoštovanje naređenja ukoliko su počinjeni tokom vojne mobilizacije ili borbe, javile su agencije. Predlog zakona je usvojen u trenutku kada se u Rusiji vodi debata o mogućoj opštoj mobilizaciji, što bi moglo da dovede do eskalacije sukoba u Ukrajini, naveo je Rojters. 

Kremlj je prošle nedelje saopštio da nije bilo razgovora o opštoj mobilizaciji u cilju jačanja specijalne vojne operacije u Ukrajini, ali se pojedini ruski političari i nacionalisti zalažu za to. Predlog zakona sada bi trebalo da odobri i gornji dom parlamenta, a stupa na snagu pošto ga potpiše ruski predsednik Vladimir Putin.

Prema novom predlogu zakona napuštanje vojne jedinice u vreme mobilizacije ili ratnog stanja kažnjava se kaznom do 10 godina zatvora, za razliku od dosadašnjih pet godina, prema važećem krivičnom zakonu, preneo je AP.

Oni koji se dobrovoljno predaju neprijatelju, takođe bi mogli biti kažnjeni na kaznu do 10 godina zatvora, a osuđeni za pljačku do 15 godina zatvora. Uvodi se i zatvorska kazna do 10 godina za one koji odbiju da idu u borbu ili da se pridržavaju naređenja oficira.

Putin naredio ruskoj industriji veću proizvodnju oružja

Putin je juče naredio nadležnima da pojačaju proizvodnju oružja usred borbi u Ukrajini, osudivši napore SAD da očuvaju svoju globalnu dominaciju. On je istakao da je rusko oružje pokazalo visoku efikasnost tokom borbi u Ukrajini i poručio nadležnima da brzo pojaćaju rad vojne industrije.

"Naša oprema se efikasno suprotstavlja zapadnim vrstama oružja", rekao je Putin i dodao da su praktično sve raspoložive zalihe oružja NATO dopremljene da podrže aktuelni režim u Kijevu.

Ruski predsednik je rekao i da je naredio da se poveća izdvajanje za novo oružje, kao i da bude ponuđeno više kredita vojnoj industriji i da se odobre dodatna plaćanja njihovim radnicima za povećanje proizvodnje oružja.

"Strukture vojnoindustrijskog kompleksa moraju da isporuče potrebno naoružanje i opremu u najkraćem mogućem roku", poručio je ruski predsednik.