Putin povećao ulog: Referendumi i mobilizacija u Rusiji uvod u novu fazu rata koja će biti još brutalnija

Komentari

Autor: Jovan Đurić/Euronews Srbija

21/09/2022

13:14

Putin povećao ulog: Referendumi i mobilizacija u Rusiji uvod u novu fazu rata koja će biti još brutalnija - Copyright Tanjug/AP/Mikhail Klimentyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo

veličina teksta

Aa Aa

Ukoliko Moskva prizna DNR, LNR, Zaporošku i Hersonsku oblast kao svoje teritorije, onda će moći da proglasi da ukrajinska vojska napada Rusku Federaciju i da koristi sva raspoloživa sredstva za odvraćanje kontranapada, upozoravaju analitičari i ističu da to znači veći rizik od dalje esklacije. Kada se to posmatra zajedno za najavom delimične mobilizacije rezervista u Rusiji, to bi mogla da bude uvod u novu fazu rata koja će biti još brutalnija.

Sukobi u Ukrajini dobijaju drugu dimenziju nakon što je front "prodrman" ukrajinskom kontraofanzivom. Iz dugotrajne pat pozicije, Kijev je uspeo da povrati kontrolu nad određenim teritorijama, i da zada udarac koji je Rusiju izgleda veoma zaboleo. Odgovor Moskve je zabrinuo svetske zvaničnike: Najava referenduma na teritorijama koje je zauzela i objava delimične mobilizacije.

Zapadni zvaničnici su zabrinuti zbog eskalacije u koju bi sukob mogao da upadne, a posle jutrošnjeg obraćanja Vladimira Putina, izvesno je da su ulozi povećani, a prvi čin sledi uskoro jer je glasanje na referendumima zakazano od 23. do 27. septembra u svim navedenim regionima.

"Planirali smo održavanje referenduma nakon povratka na ustavne granice DNR. Ali, morali smo da prilagodimo naše planove i daćemo priliku stanovnicima teritorija koje su ostale pod ukrajinskom okupacijom da glasaju, i ako uspeju, da se evakuišu na teritoriju Rusije ili područja Donjecke Narodne Republike pod našom kontrolom", rekao je Putin u svom obraćanju.

Ne može da ne upadne u oči "stari recept" koji je Putin već primenio 2014. godine sa Krimom, a svetski lideri su najavili da neće priznati referendume i da bi u tom slučaju Rusija bespravno anektirala pomenute regione.

Amerika ocenjuje da bi Rusija iz regiona koje pripoji mogla da regrutuje nove trupe nakon što je pretrpela velike gubitke na bojnom polju, dok evropski zvaničnici ocenjuju da Moskva želi da legitimiše svoju nelegalnu vojnu kontrolu i ciljeve i da nasilno promeni granice Ukrajine čime se jasno krše Povelja UN i nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine".

Kako referendumi menjaju tok rata?

Međutim, ukoliko Rusija bude nastavila sa započetim procesima i prizna ove delove Ukrajine kao delove svoje teritorije, moći će da proglasi kako ukrajinska vojska na tim područjima zapravo predstavlja napad na Rusku Federaciju.

"Četiri samoproglašena entiteta na ukrajinskoj teritoriji bi postali i formalno deo Rusije kao i Krim 2014. ukoliko se posmatra administrativno-legalno iz ugla Rusije. Problem je što Rusija i danas ne kontroliše celokupne teritorije svih navedenih oblasti, pa je pitanje zapravo šta podrazumeva pod kompletnom integracijom. Jedno je ono što će biti legalno proglašeno, a drugo realnost na terenu, a to je da su u pitanju oblasti kojima 'preti' vraćanje pod kontrolu vlade u Kijevu", kaže za Euronews Srbija Dimitrije Milić, programski direktor organizacije "Novi treći put".

On ističe da, pored ovoga, postoji i politički ugao gledanja, koji govori da bi ovakav potez mogao Rusiji pomoći da proširi alate za odbranu ovih regiona, odnosno da će u tom slučaju moći da koristi nuklearno naoružanje za odvraćanje, što do sada nije mogla.

"Rusija sada ne može jer se sukob odigrava na teritoriji koja nije ruska - iako je priznala DNR i LNR nije ih integrisala u svoju teritroiju. Iz ugla Rusije to predstavlja povećanje uloga, ali istovremeno i povećanje rizika od dalje eskalacije", naglašava Milić.

Eventualno priznanje DNR, LNR, Zaporoške i Hersonske oblasti kao dela svoje teritorije, takođe bi moglo da promeni i vojnu strategiju Rusije, kaže za Eruonews Srbija vojni analitičar Vlade Radulović.

"Onog trenutka kada ih Rusija zvanično proglasi delom svoje teritorije, po prvi put ćemo imati ozbiljan ratni sukob na onome što Ruska Federacija smatra svojom teritorijom. To bi značilo dodatno angažovanje ljudstva i tehnike, što bi trebalo tumatiči zajedno sa najavom za delimičnu mobilizaciju. Činjenica je da nema dileme da ovo zapravo znači novu fazu rata i dalju eskalaciju, kao i jednu novu stranicu koja će, čini mi se, biti mnogo drastičnija od onoga što smo gledali do sada", smatra Radulović.

Delimična mobilizacija - znak da je Rusija pretprela gubitke

Najava održavanja referenduma ispraćena je objavom o delimičnoj mobilizaciji na teritoriji Rusije koja je odmah danas stupila na snagu. U vojsku će biti pozvani građani koji se nalaze u rezervi, i koji imaju određeno iskustvo i specijalnosti, a ministar odbrane Sergej Šojgu je precizirao da je reč o 300.000 ljudi, uz napomenu da Rusija ima ogromne resurse.

Već duže vreme govori se o nedostatku ljudstva u ruskoj vojsci, a to je dodatno podgrajno navodima o angažovanju plaćeničke Vagner grupe, plaćenika iz Sirije, kao i Čečena.

"Priču o delimičnoj mobilizaciji treba posmatrati kroz dve prizme. Prva se tiče popune jedinica Ruske Federacije na teritoriji Ukrajine - koliko god se trudili da prikriju gubitke, ovo je zapravo potvrda da su pretrpeli velike gubitke u ljudstvu, koje je u nekim ranijim fazama pokušala da nadomesti dobrovoljcima iz Rusije, teritorija bivšig sovjetskih republika, i tako dalje. Zatim se pokušalo nadomešćivanje izgubljenog ljudstva pričom o zatvorenicima, i otuda je Vagner grupa bila u fokusu, ali ni to sada više nije dovoljno", smatra Radulović.

Kako je istakao, posebno ga zabrinjava to što, ako se spoji nuklearna retorika sa objavom delimične mobilizacije, to može biti samo uvodna faza u mnogo širu mobilizaciju koja će zahvatiti Rusiju.

Rusija neće prezati od potpune mobilizacije kako bi ispunila svoje ratne ciljeve

Euronews TV

Slično smatra i MIloš Pavković iz Centra za evropske studije, koji je za Euronews Srbija naveo da će Rusiji verovatno biti potrebno neko vreme da izvrši tu delimičnu mobilizaciju i obuku.

"Ipak, verujem da u slučaju još nepovoljnijih ishoda na ratištu neće prezati od potpune mobilizacije kako bi ispunila svoje ratne ciljeve", naglasio je Pavković.

Kremlj je, inače, prošle nedelje saopštio da nije bilo razgovora o opštoj mobilizaciji u cilju jačanja specijalne vojne operacije u Ukrajini, "ali da se pojedini ruski političari i nacionalisti zalažu za to". Takođe, Donji dom ruskog parlamenta je usvojio i predlog zakona kojim se pooštravaju kazne za prestupe, kao što su dezerterstvo, uništavanje vojne imovine i nepoštovanje naređenja ukoliko su počinjeni tokom vojne mobilizacije ili borbe.

Prema ovome, napuštanje vojne jedinice u vreme mobilizacije ili ratnog stanja kažnjava se kaznom do 10 godina zatvora, za razliku od dosadašnjih pet godina, prema važećem krivičnom zakonu, preneo je AP. Oni koji se dobrovoljno predaju neprijatelju, takođe bi mogli biti kažnjeni na kaznu do 10 godina zatvora, a osuđeni za pljačku do 15 godina zatvora. Uvodi se i zatvorska kazna do 10 godina za one koji odbiju da idu u borbu ili da se pridržavaju naređenja oficira.