Igre 
Šta se desilo sa izraelskom PVO? Snimci raketnog napada govore jedno, vojska drugo, a sateliti treće (VIDEO)
Komentari04/10/2024
-07:01
Masovni raketni napad Irana na Izrael 1. oktobra, prema zvaničnim podacima iz Izraela, nije naneo veću štetu, dok je većina od oko 200 projektila oborena. Međutim, društvene mreže su pune snimaka na kojima se jasno vidi kako baraži sa desetinama raketa padaju na tlo i detoniraju, dok je dejstvo protivvazdušne odbrane veoma proređeno.
Za razliku od prvog ovakvog napada u aprilu, ovaj nije bio "koreografisan", to jest vreme i mete nisu bili najavljeni unapred tako da NATO zemlje i njihovi saveznici u regionu mogu da podignu veliki broj aviona i love projektile i dronove na nebu. Takođe, sada su snimljene i izuzetno brze rakete, koje su naizgled neometano pogađale svoje mete.
Još jedna bitna razlika je to što je izraelska vojska (IDF) apelovala na građane da ne snimaju posledice udara, dok je odbila da otkrije detalje o šteti kako "ne bi pomogla Irancima da procene efikasnost svojih napada".
"Pogođene su samo kancelarije i prostorije sa opremom za održavanje u bazama", saopštila je vojska, dodajući da će izraelsko vazduhoplovstvo nastaviti sa svojim redovnim operacijama.
Sudeći po objavama na društvenim mrežama, komercijalne satelitske fotografije vazduhoplovnih baza "Nevatim" i "Tel Nof" su bile prekrivene "digitalnim oblacima", ali nije jasno kada su one nastale i od kojih satelita.
Inače, Google maps ne prikazuje najnovije satelitske snimke oblasti, a osetljive vojne baze su najčešće trajno cenzurisane na sličan način, pogotovo ako pripadaju SAD ili bliskim saveznicima.
Jedine zvanične satelitske fotografije objavila je agencija AP 3. oktobra, uz odobrenje IDF-a. Napravila ih je kompanija "Planet Labs PBC" i prikazuju jedan razrušeni hangar i razbacane krhotine, ali bez vidljive štete na avionima.
Tanjug AP/Planet Labs PBC via AP
Povezane vesti
Isto tako se ne može sa sigurnošću znati koja raketa je pogodila hangar, niti kada, jer je ova baza bila napadnuta i u aprilu. Tom prilikom je, sudeći po snimcima, mnogo veći procenat raketa oboren, ali su ipak snimljene neke eksplozije na zemlji.
Takođe, jedan uništeni hangar na fotografiji ne spada u "kancelarije i prostorije sa opremom za održavanje" iz saopštenja izraelske vojske.
Iranska revolucionarna garda je iznela bombastične tvrdnje da je uništeno čak 20 stelt aviona F-35 pete generacije, ali su vazdušni udari na Liban nastavljeni odmah posle raketnog baraža. Naravno, moguće je da su avioni poleteli kako ne bi rizikovali uništenje na zemlji jer je Izrael imao par sati da se pripremi.
Jedina potvrđena žrtva je izuzetno nesrećni Palestinac Sameh al Asali (37), na kojeg je pao trup verovatno oborene rakete, dok je stajao na ulici u Jerihonu. Nisu prijavljene civilne žrtve među Izraelcima, dok je BBC preneo da je dvoje ljudi zatražilo medicinsku pomoć zbog srče i gelera. Neki su navodno povređeni u žurbi da stignu do skloništa.
Šta je od oružja koristio Iran, a šta Izrael
Izrael PVO organizuje u tri sloja, dugog, srednjeg i kratkog dometa, slično kao i Rusija, koja deli sisteme po ešalonima. Ova praksa je dosad dobro poznata i u detalje proučena, s tim da se sve masovnijom upotrebom dronova pojavila potreba za mobilnim ekipama sa lakim vozilima i mitraljezima, kao i sistemima za elektronsko ometanje, što se obilno primenjuje u ratu u Ukrajini.
Za sada nije primećeno da je Izrael uveo tu promenu. PVO mu se sastoji od čuvene "Gvozedene kupole" (Iron Dome) koja presreće rakete kratkog dometa u niskom letu, "Davidove praćke" (David’s Sling), koja presreće balističke i krstareće projektile srednjeg i dugog dometa, kao i "Strele 2" (Arrow) i "Strele 3", protiv balističkih projektila koji lete na velikim visinama, iznad Zemljine atmosfere. Svi ovi sistemi su razvijeni u saradnji sa SAD, posebno firmom "Raytheon", koja proizvodi rakete za "Gvozedu kupolu".
profimedia
"Gvozdena kupola" ima domet do 70 km (visina 10 km), "Davidova praćka" od 100 do 200 km (visina 15 km), dok "Strela 3" navodno može da pogodi mete u svemiru (visina 100 km) uz operativni domet do 2.400 km i hipersoničnu brzinu (sve preko petostruke brzine zvuka ili maha 5).
Povezane vesti
Uz to, Pentagon je saopštio da su dva razarača američke mornarice raspoređena u istočnom Mediteranu ispalila desetak presretača, ali da nije poznato da li su oborili neke od raketa. Jordanska PVO takođe je delovala i snimljeno je obaranje nekih od projektila iznad te zemlje.
Iran je, kako prenose tamošnji mediji, koristio pretežno "Gadr" i "Emad" projektile, ali i najnoviju generaciju hipersoničnih "Fataha".
Najstariji je "Gadr" i to je dvokomponentna raketa sa prvom fazom leta na tečno gorivo, a drugom na čvrsto. Postoje tri tipa: "Gadr-S" sa dometom do 1.350 km, "Gadr-H" do 1.650 km i "Gadr-F" do 1.950 km. Masa bojeve glave je u odnosu na prethodne geracije sa 1.000 na 650 kg, povećavajući domet rakete sa 1.200 na skoro 2.000 kilometara, prenosi iranski državni medijski servis Press TV. Redizajnirana bojeva glava, u kombinaciji sa naprednijim sistemom navođenja, smanjuje verovatnoću kružne greške (CEP) sa 2.500 na 100-300 metara.
Povezane vesti
Raketu "Emad" pokreće tečno gorivo, ima dužinu od 15,5 metara, masu od 1.750 kg, domet od 1.700 km i CEP od 50 metara.
Sa dometom od 1.400 km, "Fatah-1" je klasifikovan kao balistička raketa srednjeg dometa, sposobna da pogodi Izrael iz bilo kojeg dela zapadnog Irana. Njegova terminalna brzina je 13 do 15 maha (16.000 do 18.500 kilometara na sat).
Najnoviji "Fatah-2" nosi "kliznu" navođenu bojevu glavu, što je novina u odnosu na prethodnu generaciju. Ima domet od 1.400 km, dužinu od oko 12 metara i težinu do 4.100 kilograma, sa drugom (kliznom) fazom težine 500 kg, od čega je 200 kg eksplozivnog punjenja.
Profesor MIT-a: Iran može da nanese veliku štetu ako uloži sve što ima
Jedan od retkih stručnjaka koji je skeptičan po pitanju učinka izraelske PVO je profesor Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT) Teodor Postol, koji je neko vreme radio za Pentagon. Po njegovom mišljenu, u slučaju da Iran napadne svom snagom veliki broj projektila, pogotovo balističkih bi prošao. Problem sa tom vrstom raketa je što nisu precizne koliko i krstareće, koje su lakše za obaranje, ali bi ceo sistem, po njemu, svakako bio preopterećen.
On je u intervjuu na Jutjub kanalu američkog penzionisanog pukovnika Danijela Dejvisa početkom avgusta obrađivao potencijalne scenarije iranske odmazde za ubistvo lidera Hamasa Ismaila Hanijea u Tehranu. Tom prilikom je rekao da u praksi skoro da nema dokaza za efikasno dejstvo PVO protiv izuzetno brzih balističkih projektila.
"Ne mogu da utvrdim da protivvazdušna odbrana može da igra bilo kakvu ulogu u suočavanju sa balističkim raketama... Dakle, ako imate na umu neke specijalne ciljeve, gađaćete ih krstarećim raketama, jer one mogu biti veoma, veoma precizne, kao i sporiji dronovi. Ali kod "Šaheda", neka vrsta bliske odbrane može biti od veće pomoći jer oni lete polako. Međutim to će biti kockanje za obe strane, a ja se kladim da će biti značajne štete ako Iranci ozbiljno ulože u to. Pretpostavljam da će to učiniti" smatra Postol.
Ozbiljni problem je broj baterija presretača i municije kojom oni raspolažu, jer čak i lošije rakete mogu da se provuku kroz PVO koji ne radi punim kapacitetom.
"Mislim da će broj presretača koje imaju sigurno biti nedovoljan. Nemaju hiljade presretača, to je prilično sigurno, a moglo bi doći na hiljade raketa. Iz praktičnih razloga, nemoguće je utvrditi koje od ovih raketa nose teške bojeve glave, a koje nose lake. Rakete kraćeg dometa će nositi lakše bojeve glave, jer su one lakše. Naneće mnogo štete ako ih ima dovoljno. Rakete izuzetno kratkog dometa generalno rade ono što bih ja nazvao, 'manjim smetnjama'", kaže Postol i dodaje da su to projektili koje su do sada ispaljivali Hamas i Hezbolah i od kojih se Izraelci lako sklanjaju u skloništa, čak i u svojim domovima.
Profesor je posle uopštene diskusije detaljno i uz grafikone objasnio kako se proračunava šteta od pojedinačnih bojevih glava i "salvo teoriju" o tome koliko je potrebno ispaliti na određene ciljeve u zavisnosti od preciznosti. Pred kraj lekcija iz matematike i fizike, Postol je prikazao fotografiju štete na saudijskoj naftnoj rafineriji "Abkaik" posle udara iranskih krstarećih projektila 15. septembra 2019.
Kako je objasnio, rupe na krovu silosa sa naftom nalaze se na istim mestima što ukazuje na popriličnu preciznost projektila. Prema Postolu to je postignuto korišćenjem "autokorelacije" uz pomoć kamera na raketama i komercijalno dostupnih satelitskih snimaka.
"Možete videti da su gotovo sigurno obavili neku vrstu obrade slike, jer je preciznost kojom su te silosi pogođeni verovatno bila bolja od bilo čega što možete da uradite sa GPS sistemom. Dakle, ono što su Iranci demonstrirali, koliko vidim, je da bi mogli da koriste GPS ili neki spoljni sistem za navođenje da dođu iznad tačne lokaciju. Kada su na pravom mestu, imaju kameru na krstarećoj raketi, kojom koriste za poređenje. I tako mogu da udaraju sa izuzetno visokom preciznošću u različite objekte", objasnio je stručnjak.
Komentari (0)