Igre 
Nemiri utihnuli, vanredno stanje ukinuto: Šta se menja u Novoj Kaledoniji posle nereda
Komentari02/06/2024
-12:37
Ostaci automobila tinjaju na parkingu u Numei, glavnom gradu južnopacifičkog arhipelaga Nove Kaledonije. Dim se nadvija nad gradom i daje sivu pozadinu šarenim zastavama koje vijore domorodački narod Kanak dok izlaze na ulice u znak protesta.
Datum je 15. maj, a francuska pacifička teritorija zahvaćena je nemirima i nasiljem u kojem je stradalo namanje šest osoba. Kriza je pokrenuta ustavnom promenom do koje je došlo 16.000 kilometara dalje.
Narednih dana stotine francuskih žandarma pokušalo je da ugasi požar. I dok je vanredno stanje uvedeno da se zaustavi nasilje ukinuto, ruševine koje se i dalje dime i ostaci konflita ostaju.
Iskra
Povod za proteste je to što je Narodna skupština u Parizu usvojila predlog zakona koji bi hiljadama francuskih građana u tom arhipelagu južnog Pacifika dao pravo glasa na izborima. Starosedeoci, pripadnici naroda Kanak, tvrde da će to oslabiti njihov politički uticaj.
Trenutno samo narod Kanak i oni koji su stigli iz Francuske pre 1998. mogu da glasaju na izborima. Oko 40.000 francuskih državljana doselilo se u Novu Kaledoniju od 1998. godine, piše Euronews.
Ali, viši predavač Univerziteta u Kenterberiju sa Novog Zelanda Dejvid Smol rekao je za Euronews da se podsticaj za sukob proteže dalje od nedavnih političkih događaja, sa "mnogo krvoprolića i mnogo patnje".
Saga je počela Matinjonskim sporazumom iz 1988. godine, rekao je Smol, koji je povezan sa grupom "Kanaky Aotearoa". Nakon toga je usledio sporazum iz Numee 1998. godine, koji je imao za cilj uspostavljanje autonomije Nove Kaledonije tokom dvadesetogodišnjeg prelaznog perioda.
Povezane vesti
Referendum o nezavisnosti je na kraju održan 2018. godine, a završen je glasanjem za status kvo.
Makron je odustao od sporazuma prošle godine, navodno zato što je treći referendum o nezavisnosti Nove Kaledonije — obeležen kontroverzama i bojkotima — doneo još jednu pobedu "ne" 2021. godine.
Smol je rekao da su ovi događaji signalizirali narodu Kanak da "ni o čemu ne odlučuju", što ih je podstaklo na otvoren protest.
Vatra
Početkom maja, mladi su izašli na ulice među drvoredima palmi da demonstriraju protiv Makronovih predloženih promena.
"Bili su ljuti na Francusku", rekao je Smol, i "frustrirani" na vođe Kanaka koje su smatrali "previše pomirljivim" u svojim odnosima sa Parizom.
Smol ističe da je životni standard naroda Kanak i dalje izuzetno loš. Prema popisu iz 2019. godine, 32,5 odsto domorodačkih Kanaka — koji čine 41 odsto ukupnog stanovništva regiona — živi u siromaštvu.
Tanjug AP/Nicolas Job, File
Ljudi Kanaka takođe će navodno mnogo češće doći u kontakt sa pravosudnim sistemom.
Povezane vesti
"Svi znaju nekog ko je bio u zatvoru", rekao je Smol.
Godine 2011. Novu Kaledoniju je posetila specijalni izvestilac UN za starosedelačke narode Džejms Anaja. Nakon svoje devetodnevne ekskurzije, izjavila je da je čula "ponovljene izraze frustracije" od naroda Kanaka "o stalnim obrascima diskriminacije, ograničenjima u ostvarivanju njihovih uobičajenih prava, lošim društvenim i ekonomskim uslovima i nedostatku adekvatnog učešća u odlukama koje utiču na njih u mnogim aspektima".
Šta sad?
Francuski tužilac u Novoj Kaledoniji rekao je da su vlasti otvorile istragu o nemirima. Ovo dolazi nakon što je Makron ukinuo vanredno stanje kako bi pomogao u olakšavanju dijaloga između lokalnih stranaka i francuske vlade o budućnosti teritorije i da bi vratio mir za njenih 270.000 stanovnika.
Tanjug AP/Nicolas Job
Povezane vesti
Stranke koje se zalažu za nezavisnost i lideri Kanaka takođe su pozvali Makrona da povuče predlog zakona o izbornoj reformi ako Francuska želi da okonča krizu.
Ali Smol je upozorio da postoji "šokantno desničarsko rasističko jezgro" među naseljenicima u Novoj Kaledoniji, za koje procenjuje da će činiti najmanje dve trećine nedavnih (96 odsto) glasova protiv referenduma o nezavisnosti.
Kako on to vidi, ovi pojedinci su lojalni evropskoj sili, a ne autohtonom stanovništvu. Oni su ti koji drže Novu Kaledoniju u rukama kolonijalnog giganta.
Ali ako se francuska vlada previše oslanja na ove lojaliste da opstruira želju Kanaka za samoopredeljenjem, rekao je on, "haos će ostati".
Preporuka za vas
Komentari (0)