Igre 
Nemiri u Novoj Kaledoniji: Kolonije, nezavisnost, geopolitika i strategija u senci nasilja
Komentari21/05/2024
-13:58
U glavnom gradu Nove Kaledonije, Numeji, neredi traju od prošle nedelje i za ovo vreme je stradalo šest ljudi, dok su stotine ljudi povređene. Blokade su i dalje na ulicama, a zatvoren je i aerodrom, zbog čega je veliki broj ljudi ostao blokiran na ostrvu.
Grupa koja protestuje tvrdi da će se blokada nastaviti, ali poziva demonstrante da budu mirni. Prodavnice su zapaljene, kao i automobili. Neredi su za posledicu imali oko 200 miliona evra štete. Francuska je poslala dodatne snage reda, piše "Euronews Srbija".
"Poslali smo još hiljadu pripadnika snaga reda, uz hiljadu sedamsto koji su već na terenu. Ovo je nivo mobilizacije bez presedana. Pokazuje odlučnost vlade i predsednika da uvedu red i mir", rekao je Gabrijel Atal, premijer Francuske, komentarišući dešavanja na ostrvu.
Povod za proteste je to što je Narodna skupština u Parizu usvojila predlog zakona koji bi hiljadama francuskih građana u tom arhipelagu južnog Pacifika dao pravo glasa na lokalnim izborima. Starosedeoci, pripadnici naroda Kanak, tvrde da će to oslabiti njihov politički uticaj.
"Među nama ima više plemena i naše starešine razgovaraju jedne sa drugima. Zato želimo da se situacija smiri i da čujemo snažnu političku izjavu iz Francuske, a ne da nam šalju vojnike. Nametnut nam je demokratski sistem drugog naroda koji vrednuje kolonijalno preuzimanje. Na primer, Gvadelup ili Francuska Gvajana, tamo starosedelaca gotovo da više nema", rekao je Rok Haokas, vođa sindikata radnika Kanaka, Ustke.
Na ostrvu Nova Kaledonija živi oko 270.000 stanovnika, a zvanično je francuska prekomorska teritorija od 1946. godine. Široku autonomiju je stekla sporozumom iz Numeje 1998. godine, koji je podrazumevao i tri referenduma o nezavisnosti, a koji su održani 2018., 2020. i 2021. godine.
Stanovnici su u sva tri navrata glasali za ostanak u sastavu Francuske. Ipak, pokret za nezavisnost je bojkotovao poslednje glasanje i nije prihvatio rezultate, što je dovelo do svojevrsne političke krize, koja nije dobila epilog.
Povezane vesti
Sretenović: Neposredni povod nereda je izmena izbornog zakona
Komentarišući nerede na ostrvu, istoričar Stanislav Sretenović u izjavi za "Euronews Srbija" ističe da je neposredni povod za nerede bila izmena izbornog zakona.
"Neposredni povod za ove sukobe je bila reforma lokalnog izbornog sistema, koja je odlučena u Francuskom parlamentu, koja je pokrenuta u Francuskom parlamentu i koja je podrazumevala da ljudi koji su se naselili u poslednjih deset godina u Novoj Kaledoniji ne mogu da izađu na izbore", rekao je Sretenović o rešenju koje je dosad bilo na snazi kada je u pitanju izborni zakon i nastavio:
"Dakle, to rešenje je bilo usvojeno u ranijem periodu. Francuski parlament je želeo da reformiše to rešenje i da omogući ljudima koji se naseljavaju u Novu Kaledoniju u poslednje vreme da isto imaju pravo glasa. I tu je nastao problem, zato što lokalno stanovništvo smatra da će na taj način Francuska metropola uspeti da preglasa u svakom slučaju lokalno stanovništvo", kazao je Sretenović.
Istoričar ističe argumente koje je ponudila francuska država u odnosu na preporučene izmene.
"Francuski argument je bio taj da se radi o demokratskoj jednoj državi, pošto je Nova Kaledonija prekomorska francuska teritorija, da u demokratskom sistemu svako ima pravo da glasa i da ovakva odredba koja je nastala da bi se smirila situacija u prethodnom periodu kada je bilo nesuglasica, nije u skladu sa demokratskim principima. I tu je nastao sukob", rekao je Stanislav Sretenović.
Nova Kaledonija ima drugačiji stepen autonomije u odnosu na druge departmane i teritorije
S obzirom na to da nemaju sve francuske teritorije isti status i stepen autonomije, istoričar Sretenović he objasnio kakav je status Nove Kaledonije i na čemu temelji svoju autonomiju.
"Kod francuskih prekomorskih teritorija postoje prekomorski departmani i prekomorske teritorije. Nova Kaledonija je prekomorska teritorija. Postoji heksagonala, heksagonale Francuska, kontinentalna Francuska, evropska Francuska. Ona poseduje takozvane "prekomorske departmane" koji su jače vezani za maticu i poseduje "prekomorske teritorije" koje imaju određenu autonomiju. Ta autonomija se uglavnom odnosi na školstvo, zdravstvo, lokalnu samoupravu i različita je od teritorije do teritorije. Na različite načine su za Francusku vezani Gvadelup, Martinik, Francuska Gijana i na različite načine Nova Kaledonija", ističe Sretenović.
Tanjug/AP Graphic
Povezane vesti
Istoričar Sretenović primećuje da je Nova Kaledonija oko 170 godina deo Francuske, a da je bila mesto na koje su slati osuđenici.
"Nova Kaledonija je teritorija koja je od 1853. godine, znači od polovine XIX veka, unutar Francuske. Na Novoj Kaledoniji karakteristično je to da su se uglavnom slali osuđenici u Francuskoj koji su onda ostajali u Novoj Kaledoniji i tamo osnivali porodice, mešali se sa lokalnim stanovništvom. To autohtono stanovništvo se naziva Kanak, tj. Kanaci, i oni su tu vremenom uspeli da razviju i svoju ekonomsku delatnost. Odnosi između metropole i Nove Kaledonije su stalno bili promenljivi. Bilo je perioda mira, bilo je perioda sukoba", ističe Sretenović.
Sretenović: Neredi na Pacifiku nisu ništa novo, preostaje da čekamo rešenje krize
Ističući da su neredi na pacifičkim teritorijama česti, istoričar Sretenović kaže da je Nova Kaledonija od izuzetnog značaja za Francusku između ostalog i zbog nikla koji se tu proizvodi.
Povezane vesti
"Ovo, kao što sam i do sada pomenuo, nije ništa novo. Dakle, ove krize se javljaju povremeno. Nova Kaledonija je imala periode kada je bila teritorija gde su se ispitivale francuske nuklearne probe, koje su takođe izazivale proteste. To je teritorija koja je treći proizvođač nikla na svetu i to je veoma važno. Dakle, sve ono što je vezano za nerađajući čelik u svetu, verovatno dolazi sa Nove Kaledonije, zato što je proizvodnja tu odmah posle Indonezije i Malezije. I to je jedna teritorija koja je značajna za Francusku. Ako posmatramo kako Francuska reaguje na ove sada proteste, možemo da vidimo da se ipak ide ka smirivanju, da će se tražiti politička rešenja, ali ne odmah", kazao je Sretenović i dodao:
Tanjug/AP/Nicolas Job
"Svakako će to biti vezano za nekoliko nedelja, možda i meseci smirivanja, smenjivanja pritisaka i političkih ustupaka, da bi se ponovo vratio mir na Novoj Kaledoniji i da bi se vratio turizam koji sada polako popušta, zato što se turisti povlače zbog nesigurne situacije i da bi se videlo kako će se u budućnosti rešiti odnosi između metropole i ove teritorije", smatra istoričar Sretenović i na kraju kaže:
"Na simboličkom nivou, ono što je konkretna posledica ovih nemira je da je olimpijski plamen zaobišao Novu Kaledoniju, on neće proći kroz Novu Kaledoniju na nekoliko nedelja pre olimpijskih igara u Francuskoj", zaključio je Stanislav Sretenović.
Kakve veze ima Azerbejdžan sa neredima?
Francuski ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanin izjavio je da se Azerbejdžan, zajedno sa Kinom i Rusijom, meša u unutrašnje stvari Nove Kaledonije.
"Ovo nije fantazija. To je stvarnost", rekao je Darmanin TV kanalu France 2, naglašavajući ozbiljnost optužbi, prenosi Euronews.
Francuska vlada ukazuje na iznenadno pojavljivanje azerbejdžanskih zastava na protestima za nezavisnost Kanaka i podršku separatista od strane grupa povezanih sa Bakuom. Azerbejdžan je oštro negirao bilo kakvu umešanost, nazivajući optužbe neosnovanim.
Profimedia
"U potpunosti odbacujemo neosnovane optužbe. Pobijamo svaku vezu između vođa borbe za slobodu u Novoj Kaledoniji sa Azerbejdžanom", rekao je Ajhan Hadžizade, portparol azerbejdžanskog ministarstva spoljnih poslova, prenosi Euronews.
Značajan element u ovoj priči je "Baku inicijativna grupa", osnovana tokom konferencije u julu 2023. godine u Azerbejdžanu. Ova grupa, koja uključuje učesnike sa različitih francuskih teritorija koji traže nezavisnost, ima za cilj da podrži antikolonijalne pokrete protiv Francuske. Grupa je izrazila solidarnost sa narodom Kanaka i osudila nedavne izborne reforme u Novoj Kaledoniji.
"Solidarni smo sa našim kanačkim prijateljima i podržavamo njihovu poštenu borbu", saopštila je "Baku inicijativna grupa", prenosi Euronews.
Da li se Azerbejdžan "sveti" Francuskoj zbog njene podrške Jermeniji?
Tenzije između Francuske i Azerbejdžana šire se i van Nove Kaledonije. Francuska je tradicionalni saveznik Jermenije, istorijskog rivala Azerbejdžana, posebno u vezi sa spornim regionom Nagorno-Karabah.
Nakon rata 2020. godine i naknadne ofanzive Azerbejdžana 2023. godine, Baku je uspeo da povrati kontrolu nad Nagorno-Karabahom, a Francuska je zatim otvoreno podržala Jermeniju. Ova podrška uključuje sporazume o odbrani i nabavku vojne opreme, što podstiče dodatni animozitet Azerbejdžana.
Ministar Darmanin je Azerbejdžan nazvao "diktaturom", naglašavajući duboko ukorenjeno nepoverenje. Francuska je takođe optužila Azerbejdžan da se upušta u kampanje dezinformacija kako bi destabilizovao njene teritorije.
profimedia
Proazerbejdžanski nalozi na društvenim mrežama povezani su sa širenjem obmanjujućih sadržaja o akcijama francuske policije u Novoj Kaledoniji. Izvor iz francuske vlade pomenuo je "prilično masivnu kampanju, sa oko 4.000 objava generisanih na ovim nalozima", čiji je cilj bio podsticanje nasilja i nepoverenja, prenosi Euronews.
Sve diplomatske tenzije su usledile nakon što je Francuska opozvala svog ambasadora u Azerbejdžanu u aprilu, a predsednik Makron je izrazio žaljenje zbog postupaka Azerbejdžana, uz nadu da će Azerbejdžanci razjasniti svoje namere.
Koji interes ostvaruje nestabilnost na Novoj Kaledoniji?
Iako se direktni interes Azerbejdžana za Novu Kaledoniju može činiti nategnutim, on se uklapa u širu strategiju osporavanja francuskog kolonijalnog nasleđa i podrške separatističkim pokretima.
Usklađujući se sa antikolonijalnim osećanjima na prekomorskim departmanima i teritorijama, Azerbejdžan ima za cilj da se pozicionira kao šampion oslobodilačkih pokreta, istovremeno diskreditujući Francusku na međunarodnoj sceni. Ovaj napor se smatra delom šireg geopolitičkog manevrisanja, uključujući napore Azerbejdžana da ukalja imidž Francuske, kao što je zabeleženo njenom navodnom kampanjom dezinformacija protiv sposobnosti Francuske da bude domaćin Olimpijskih igara. Pojačane tenzije imale su dalje posledice, donosi Euronews u analizi.
Francuski ministar sporta otkazao je putovanje Olimpijskog plamena kroz Novu Kaledoniju, iz bezbednosnih razloga, ali i akcije koja odražava žestinu nemira i optužbe za strano mešanje.
Umešanost Azerbejdžana u nemire u Novoj Kaledoniji je višestruko pitanje ukorenjeno u širim geopolitičkim rivalstvima i istorijskim nemirima. Za Azerbejdžan, podrška pokretima za nezavisnost na francuskim teritorijama je način da se uzvrati udarac Francuskoj zbog podrške Jermeniji i da se ojača sopstveni međunarodni položaj.
Za Francusku, ove akcije predstavljaju direktan izazov njenom suverenitetu i stabilnosti na njenim prekomorskim teritorijama, izazivajući snažne optužbe i pojačane tenzije između Pariza i Bakua, zaključuje Euronews u analizi odnosa Bakua i Pariza.
Makron večeras putuje na Novu Kaledoniju da uspostavi mirovnu misiju
Portparolka francuske vlade Priska Teveno na konferenciji za novinare u vezi sa situacijom na Novoj Kaledoniji je najavila danas da će predsednik te zemlje Emanuel Makron večeras otići u Novu Kaledoniju da bi tamo uspostavio mirovnu misiju.
Na nerede na Novoj Kaledoniji su reagovali i predsednici drugih francuskih prekomorskih teritorija, koji su pozvali na političko rešenje krize.
Preporuka za vas
Komentari (0)