Faktori krize na Novoj Kaledoniji: Priča o demokratiji uz geopolitičke tenzije i rivalstvo oko resursa

Komentari

Autor: Euronews Srbija

25/05/2024

12:25

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Od prošlog vikenda traju neredi u francuskoj prekomorskoj teritoriji Novoj Kaledoniji, pošto je Francuska usvojila zakon kojim daje pravo glasa ljudima koji tamo žive više od 10 godina. Starosedeoci kažu da time gube uticaj, a demonstranti najavljuju nastavak blokada.

Francuske snage reda pokušavaju da smire posledice nereda koje su izazvali reforme prava glasa u ovoj pacifičkoj teritoriji. Predsednik Emanuel Makron koji je posetio ostrvo navodi da je prioritet francuskih vlasti povratak mira i stablnosti.

U glavnom gradu Nove Kaledonije, Numi, blokade su i dalje na ulicama, a zatvoren je i aerodrom, zbog čega je veliki broj ljudi ostao blokiran na ostrvu. Grupa koja protestuje tvrdi da će se blokada nastaviti ali poziva demonstrante da budu mirni.

Otkako su neredi počeli prošle nedelje 6 osoba je nastradalo uključujuči dva žandarma a stotine ljudi su povređene. Prodavnice su zapaljene, kao i automobili. Neredi su za posledicu imali oko 200 miliona evra štete. Francuska je poslala dodatne snage reda, a u Novu Kaledoniju je doputovao i predsednik Francuske, Emanuel Makron.

"Moja namera i namera ministara i vlade je da obezbedimo povratak mira. To je prioritet svih prioriteta. Zahvaljujem se visokom komesaru i snagama bezbednosti i lokalnim izabranim zvaničnicima. Povratak mira i bezbednosti znači i povratak normalnog funkcionisanja. Razmotrićemo pitanja ekonomskog oporavka, podrške i brzog reagovanja", rekao je francuski lider.

Razlog za proteste je to što je narodna skupština u Parizu usvojila predlog zakona koji bi hiljadama francuskih građana u tom arhipelagu južnog Pacifika dao pravo glasa na lokalnim izborima. Starosedeoci, pripadnici naroda Kanak, tvrde da će to oslabiti njihov politički uticaj.

“Među nama ima više plemena, i naše starešine razgovaraju jedne sa drugima. Zato želimo da se situacija smiri i da čujemo snažnu poliitičku izjavu iz Francuske, a ne da nam šalje vojnike. Nametnut nam je demokratski sistem drugog naroda koji vrednuje kolonijalno preuzimanje. Na primer, Gvadelupe ili Francuska Gvajana, tamo starosedelaca gotovo da više nema", rekao je Rok Haokas, vođa sindikata radnika Kanaka, Ustke.

Predsednici drugih francuskih prekomorskih teritorija pozvali su na politčko rešenje krize.

Nova Kaledonija gde živi oko 270.000 stanovnika stekla je veliku autonomiju sporazumom iz Nume 1998. koji je podrazumevao i tri referenduma o nezavisnosti koji su održani 2018., 2020. i 2021. godine. Stanovnici su glasali za ostanak u sastavu Francuske.

Ipak. pokret za nezavisnost je bojkotovao poslednje glasanje i nije prihvatio rezultate.

Letić: Poseta Makrona šalje poruku da je Francuska i dalje posvećena Novoj Kaledoniji

Politikolog Nikola Letić smatra da odlazak Makrona govori o tome koliko je Francuskoj stalo da brzo i snažno odgovori na nemire koji su praktično početk pobune lokalnog stanovništva.

"Ta brza i snažna reakcija francuskih bezbednosnih snaga ima za cilj da izbegne dalje eskalaciju nasilja i ima za cilj da pošalje poruku kako samom stanovništvu na Novoj Kaledoniji, da borba za prava i interese starosedelaca ne može da se ostvaruje putem nasilja i putem pobune, ali istu tu poruku šalje i drugim stanovnicima drugih prekomorskih teritorija. Takođe šalje poruku i građanima kontinentalne Francuske da je Francuska država i dalje posvećena Novoj Kaledoniji, da je dovoljno snažna da odgovori na ove nove nesuglasice i izazove", rekao je Letić za Euronews Srbija.

Euronews TV

Letić, koji se u program uključio iz Francuske, ističe da u Francuskoj postoji velika raznovrsnost mišljenja po ovom, kao i po svim drugim pitanjima. To znači da deo javnosti gaji simpatije prema starosedeocima Nove Kaledonije i uvažava njihova legitimna prava i interese, dok se drugi zalaže za nacionalni suverenitet. Prema politikologu, sama činjenica da je došlo do pobune mnoge je navela na zaključak da slabi autoritet Francuske kako na domaćem, tako i na međunarodnom planu, pa bi želeli da se taj autoritet reafirmiše.

"Što se tiče političke scene, ona je takođe jako podeljena po ovom pitanju, uglavnom leve partije i partije ekstremne levice su se stavile na stranu kanakačkog domicijalnog stanovništva i pozivaju Francuske vlasti na ustupke. Takođe, mi imamo partije sa desnog spektra političke scene, koje zagovaraju apsolutnu zaštitu nacionalnih interesa i smatraju da bi bilo kakvo ustupanje pobunjenicima predstavljalo slabost države i pozivnicu drugim pokretima za nezavisnost da krenu njihovim stopama. Što se same Francuske vlade tiče, ona je negde između ta dva tabora. Ona pre svega želi da očuva stabilnost i javni red i mir na Novoj Kaledoniji, da stabilizuje situaciju i da uputi poruku da ostvarivanje etničkih, građanskih, ekonomskih i socijalnih prava ne može da se stvara putem pobune", navodi naš sagovornik.

Na Novoj Kaledoniji održana su tri referenduma za nezavisnost na kojima je većina ipak glasala da ostane u sastavu Francuske. Međutim, treći referendum je bojkotovao pokret za nezavisnost tako da je rezultat bio ubedljiviji nego na prethodna dva.

"Što se tiče prethodna dva referenduma, tu je rezultat bio dosta tesan i tendencija je bila da jača podrška nezavisnosti. Dakle, na ovom drugom referendumu opcija za nezavisnost je imala 47 odsto, na prvom je imala 43 odsto. To pokazuje da je društvo na Novoj Kaledoniji jako podeljeno. Što se tiče samog pokreta za nezavisnost, on ima izuzetno jako uporište među starosedeocima, među kanačkim stanovništvom, gde je gotovo plebiscitarno podržan, a povrh toga ima izuzetno jaku dobro organizovanu i, kao što smo videli ovih dana, posvećenu bazu aktivista, koji su spremni i da naprave neke nevolje na toj teritoriji, ako se njihov glas ne uvažava", kaže Letić.

Bogatstvo resursima i geopolitičko rivalstvo u Južnom Pacifiku

Jedan od glavnih argumenata predstavnika naroda Kanaka je da ovde nije reč o demokratiji, već o sprečavanju ekspanzije pojedinih stranih investitora, među kojima se pominju Kinezi. Politikolog objašnjava da je i taj faktor u igri jer je Južni Pacifik geopolitički prostor od prvoklasnog značaja na svetu, jer radi se o prostoru gde se sudaraju neke od najvećih svetskih sila poput Kine, SAD i Velike Britanije, ali i zemlje poput Australije i Novog Zelanda.

Predstavnici ovog naroda, kanaka, kažu da nije reč o demokratiji, već o sprečavanju ekspanzije pojedinih stranih investitora, pominju Kineze. Imaju li osnovu za to možda?"

"Tu je i Francuska sa svojim prekomorskim teritorijama i Japan. To je zapravo ekonomski i demografski danas jedan od najjačih delova planete i u nekom geostrateškom smislu možda je bitnije ono što se dešava tamo od onoga što se dešava na istoku Evrope. Kina je napravila ekspanziju u regionu Južnog Pacifika poslednjih godina, što kroz investicije, što kroz razne diplomatske i bezbednosne sporazume sa nekoliko država, recimo sa Salomonskim ostrvima, i to izaziva veliku zabrinutost kod tradicionalnih zapadnih sila, poput Francuske", kaže Letić.

Pollitikolog dodaje i da je Nova Kaledonija bogata prirodnim resursima poput nikla i da je tu oko 20 odsto svetskih rezervi.

"Kineska industrija je jako zainteresovana za ovaj prostor i u ekonomskom, ali i u geostrateškom smislu, jer ova ostrva su na neki način nepotopivi nosači aviona", rekao je Letić.