"Pobedom u Džordžiji, bilo je izvesno da je Tramp pobednik izbora": Da li je iznenađenje što se pobednik izbora već zna?
Komentari06/11/2024
-16:01
Bivši američki predsednik i kandidat Republikanaca Donald Tramp je pobednik predsedničkih izbora 2024. godine, na čemu su mu čestitali brojni svetski lideri.
Amerikanci su Trampa izabrali nasuprot njegove protivkandidatkinje, aktuelne podpredsednice i kandidatkinje demokrata Kamale Haris.
O rezultatima izbora i njihovom značaju, za Euronews Srbija su govorili Petar Ivić iz "Pupin inicijative", novinar Euronews-a Ljubiša Ivanović, Vukašin Zorić iz Centra za američke studije kao i glavni urednik Euronews Srbija Bojan Brkić.
"Tramp će dobiti šest ili sedam od ukupno sedam kolebljivih država, što je iznenađenje"
Na pitanje da li možemo da smatramo da su rezultati izbora definitivni, Ivić kaže da je bitka za Belu kuću praktično završena.
"S obzirom na veoma dugu noć i u Americi, tj. dugo jutro u Srbiji, očekivalo se po anketama da će biti izuzetno nategnuto do poslednjeg trenutka, ali vidimo sada situaciju u Džordžiji, Tramp je odneo ubedljivu pobedu. U Pensilvaniji je ostalo još mali procenat glasova da se izbroje, ali tu je vrlo, vrlo verovatno da će Tramp odneti pobedu, što ga dovodi tehnički do oko 265 elektorskih glasova, što bi značilo da njemu treba još samo pet elektora. Potrebno je izbrojati još Viskonsin, Mičigen, na primer od ostalih kolebljivih država, u kojima će on takođe vrlo verovatno odneti prevagu", ističe Petar Ivić.
Novinar Ljubiša Ivanović ima sličan stav po pitanju da li je stvar već sada rešena.
"Izgleda da jeste. Tope se nade Demokrata. Teoretski Kamala Haris još može postati predsednica države, ali vrlo su slabi izgledi i uskoro će objaviti i Pensilvaniju, koja je bila glavna nagrada od svih sving država. Ali ono što je možda malo iznenađenje je da od svih sedam kolebljivih država izgleda da će Tramp dobiti sedam ili šest, moguće da u Mičigenu dobije Kamala Haris, ali u svim ostalima do sad vodi na više od 90 odsto prebrojanih glasova", ističe on i dodaje da je takav rezultat iznenađenje zbog rezultata prethodnih izbora:
"Recimo, ako pogledamo rezultate iz 2020. godine, demokrate su uspeli da vrate taj plavi zid. Oni su računali ozbiljno na Viskonsin, Mičigen i Pensilvaniju, da je u te tri države Kamala Haris pobedila, izbori bi bili završeni bez obzira na Severnu Karolinu, Džordžiju, Arizonu i Nevadu kao ostale kolebljive države, ali ispostavilo se da posle jednog pika koji je bio tamo u avgustu i septembru, Kamala Harris je počela da pada. Rejting Trampa se stabilizovao i čak u finišu uspeo je da odnese prevagu".
Naslovi novina i uopšte medijska predviđanja su bila takva da će se glasovi dugo brojati, da će se čekati danima, možda čak i nedeljama, a na pitanje da li bismo mi već danas sa sigurnošću mogli da kažemo da će Donald Tramp biti novi predsednik Sjedinjenih Američkih Država, gosti su saglasni u oceni da je to gotovo izvesno.
"Pa po mom mišljenju možda ne nužno danas, već sutra, jer formalno brojanje glasova može potrajati do nedelju-dve dana, ali mislim takve stvari se već znaju po pitanju prebrojanih glasova, uzorkovanja i različitih drugih parametara, tako da možemo sa sigurnošću reći ako ne do kraja današnjeg dana, možda sutra, prekosutra svakako", ističe Ivić i ocenjuje značaj ovih rezultata za SAD:
"Ja bih rekao da znači mnogo stvari. Prvo i pre svega, ako slušamo narative u SAD-u, jako su kontroverzna mišljenja povodom Trampa i Tramp je jedna neobična ličnost koja svakako ruši sve moguće polove, ruši sva moguća predviđanja itd. On kao osoba je hodajuća nepredvidivost i može svašta bukvalno da se desi. Kritičari mu zameraju na tome što je pravno gonjen, takođe mu nabacuju to da je krivično osuđen. Nabacuju mu to da ako on dođe na vlast da demokratija u Americi je ozbiljno ugrožena. Sad zavisi iz kog ugla gledate, zavisi koje politike podržavate. Nekom svakako to odgovara, nekom ne. Generalno je Tramp kao čovek jako neposredan, jako direktan. Možda neki ljudi na to nisu navikli, ali videćemo u narednom periodu", ističe Petar Ivić.
S druge strane, Ivanović ističe da je Tramp jedan od retkih koji je uspeo da se vrati na vlast nakon što je izgubio izbore.
"Ovo je najveći povratak u savremenoj političkoj istoriji, da čovek koji je izgubio predsedničke izbore se posle četiri godine vrati. Nešto slično tome se dogodilo 1960. godine, odnosno 1968. godine, kada je Nikson kao potpredsednik izgubio od Kenedija, da bi 1968. postao predsednik SAD, a kasnije podneo ostavku, tako da i Nikson je bio vrlo, vrlo neobičan. Džerald Ford je bio neobičan, on je jedini čovek u istoriji Amerike koji je postao potpredsednik i predsednik, a da za njega niko nije glasao", zaključuje Ivanović.
Gostovanje Petra Ivića i Ljubiše Ivanovića u celost pogledajte u video prilogu na vrhu teksta.
Svoju analizu rezultata, ali i pogled na buduće delovanje Donalda Trampa i njegove nove administracije za Euronews Srbija je dao i Vukašin Zorić.
Brkić: Pobeda Trampa u Atlanti, nekada demokratskom uporištu, je značila i pobedu na federalnom nivou
U međuvremenu Donald Tramp se obratio pristalicama na Floridi, gde je proglasio pobedu, a Bojan Brkić za rezultate izbora kaže da je po njemu bilo jasno kakvi će oni da budu kada su stigli rezultati iz Džordžije, gde je Tramp odneo pobedu.
"Sinoć to nije bilo toliko izvesno zato što su sva istraživanja pokazivala da su te trke toliko tesne da bi mogle da dođu u onu marginu koja u tim državama po zakonu predviđa novo brojanje glasova. Međutim, kako je veče odmicalo, za mene je indikativna bila jedna stvar kada sam video da je u Džordžiji, u Atlanti, Tramp odneo značajnu pobedu. Atlanta je bila neosvojivo uporište za njega u prošlosti, a postalo je jasno da i u tim urbanim delovima za koje se pretpostavljalo da će biti više demokratski i da će doprineti tome da trke u tim državama budu tesne da zapravo nije baš tako. Onda sam bio prilično siguran da ćemo dosta brzo saznati rezultate. Dakle, kod mene je Džordžija prelomila i to zapravo vidimo", kaže Brkić i dodaje:
"Ono što se sad dešava je da je i u Pensilvaniji proglašena pobeda Donalda Trampa i to sa većom marginom od one koja može da predvidi ponovno neko glasanje i tako dalje. Naravno, postoji mogućnost da druga strana uloži nekakve takozvane 'legal challenges', pravne izazove, odnosno da traži da se nešto ponovi zbog nekih neregularnosti, ali mislim da se to neće dogoditi. Dakle, ono kako sad stojimo, Donald Tramp je na 266 elektorskih glasova od 270 koliko mu treba, još treba da stignu rezultati iz najmanje četiri te kolebljive države. Potpuno je izvesno da će on barem u nekoj od njih pobediti, ako ne i u više njih i na četiri elektorska glasa je do pobede".
Brkić konstatuje da su pobedu Trampa objavili i svetski mediji, tj. veliki broj njih.
"On je već u ovom trenutku i negde u sredini ili možda i pred kraj svog govora na Floridi svojim pristalicama. Mi još čekamo da se taj govor pojavi na nekom izvoru koji zbog autorskih prava smemo da objavimo, ali već na YouTube-u može preko više izvora da se vidi da je on proglasio pobedu, da ga njegove pristalice pozdravljaju i veliki broj medija u Evropi i svetu je sad već proglasio da je Donald Tramp predsednik Sjedinjenih Američkih Država, uključujući i našu matičnu kuću Euronews u Briselu, koja je projektovala, odnosno javila da je on pobedio na izborima", ističe on.
"Postoji prostor za dogovor sa novom administracijom da Srbija bude ravnopravan sagovornik po pitanju Kosova i Metohije"
Za američku spoljnu politiku obično kažu da je to jedan veliki brod, čije kormilo ne može da se pomeri više od par stepeni ulevo ili udesno, kogod da stoji za kormilom, za tim točkom kojim se upravlja.
Na pitanje da li to pravilo i dalje važi, Brkić ističe da se po pitanju Srbije prva administracija Donalda Trampa pokazala kao konstruktivnija i otvorenija.
"Važi nešto manje nego ranije, zato što su stranke polarizovanije, međutim, važi i dalje. Znači, ne treba imati neka nerealna očekivanja da će sada administracija Donalda Trampa doći i promeniti neke strateške odluke u regionu itd. Ono što, ja mislim, očekuje naša javnost je da se poprave dodatno veze između SAD i Srbije, da Srbi više ne budu loši momci za administraciju u Vašingtonu, što je nekako još od 90-ih tradicija, pre svega demokratskih administracija koje su organizovali i bombardovanje naše zemlje itd, a pokazalo se u prethodnom predsedničkom mandatu da je administracija Donalda Trampa za Srbiju nešto otvorenija za razgovor, za nove ideje, za nove pristupe. E sad, naravno, nove ideje ne moraju uvek biti bolje ideje, to je sad ostao jedan dobar posao i na našoj državi, i na novoj administraciji, da se dođe do nekih rešenja koja su možda, pogotovo što se tiče najproblematičnijeg pitanja i u našim, da tako kažem, nacionalnim interesima i u odnosima sa SAD, a to je pitanje Kosova i Metohije", kaže Brkić.
Brkić smatra i to da postoji prostor za dogovor sa novom administracijom u SAD o tome da Srbija bude ravnopravan sagovornik u Briselu, gde se drugoj strani neće dozvoljavati da radi šta želi.
"Ja verujem, da bismo mogli da probamo da se dogovorimo sa Amerikancima da se napravi neko rešenje, i to je ono što je naša država ranije u više navrata i govorila, da nemaju maksimalističke ciljeve, već samo da se napravi neko rešenje u kojem Srbija neće isključivo, uvek i u svakim uslovima, biti gubitnik, u kojima će se drugoj strani dozvoljavati apriori sve, ili prećutno ili otvoreno, već da budemo ravnopravni partneri u razgovorima koji se vode u Briselu, već sad previše dugo i previše bez rezultata. Dakle, da se na tom polju nešto pomakne i da se promenom stava američke administracije na to privoli i druga strana", zaključuje Brkić.
Gostovanje Bojana Brkića pogledajte u video prilogu iznad.
Komentari (0)