Igre 
"Oči i uši" svetskih sila na Zapadnom Balkanu: Lista od pet "specijalaca" sa Zapada uskoro bi mogla da se produži
Komentari22/06/2022
-07:02
Gabrijel Eskobar, Miroslav Lajčak, Stjuart Pič, Manuel Saracin, Sofija Gramata... Nizu iskusnih diplomata koje su svetske sile imenovale i zadužile za prostor Zapadnog Balkana, po svemu sudeći, ovde neće biti kraj. Pet specijalaca, mogli bi uskoro, da dobiju i kolegu iz Francuske, koji bi, prema najavama iz Pariza, poput ostalih bio zadužen za bližu i detaljniju kontrolu dešavanja u regionu.
Njihov posao je da budu "oči i uši" svojih vlada u regionu, kako je to nedavno formulisala i šefica nemačke diplomatije Analena Berbok govoreći o imenovanju Manuela Saracina za specijlanog izaslanika te zemlje za Zapadni Balkan. Region je godinama unazad bio pod budnim okom svetskih sila, najviše zbog burnih dešavanja i otvorenih pitanja na koje oni teže da daju konačan odgovor, ali je potreba za efektnijom kontolom došla sa agresijom Rusije na Ukrajinu i ratom na evropskom tlu koji je ona pokrenula.
Svog čoveka za Zapadni Balkan imaju od ranije Evropska unija (kada je reč o dijalogu Begrada i Prištine), ali i SAD, dok su proteklih meseci svog čoveka za region imenovale i Velika Britanija i Nemačka. Poslednja u nizu koja je to zvanično uradila je Grčka, ali tu po svemu sudeći neće biti kraj. Oči su uprte i u predsednika Francuske Emanuela Makrona i moguće imenovanje izaslanika te zemlje za Zapadni Balkan.
Stručnjaci ukazuju na nekoliko razloga za imenovanje specijalnih izaslanika. Pre svega, ono što je svim zemljama na Zapanom Balkanu zajedničko jeste težnja ka članstvu u Evropskoj uniji, dok se svaka nalazi u različitim stadijumima pregovora o pristupanju i susreće sa unutarpolitičkim problemima. Kada je Srbija u pitanju, sfera specijalnih izaslanika posebno je i dijalog Beograda i Prištine, dok je kontekst rata na evropskom tlu, i opredeljivanje po pitanju sankcija Rusiji, kada je reč o Srbiji, sada u posebnom fokusu.
profimedia
Prema ocenama stručnjaka, zapadni zvaničnici imenuju svoje diplomate kako bi imali bolji uvid u dešavanja i čuvali mir, ali eventualno i ubrzali saradnju sa regionom i približili EU, posebno u aktuelnom trenutku kada je pitanje bezbednosti isplivalo kao prvi prioritet na starom kontinentu.
O imenovanju specijalnih izaslanika, odgovarajući na pitanja novinara govorio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i naveo da je "važno da razgovaramo u okviru domaće političke scene čim se formira parlament, da razgovaramo o tome i sa predstavnicima vlade i sa zemljama u okruženju da vidimo kakav je naš status".
"Što je veća poplava (specijalaca), plašim se da je sve manje validnih i dobrih predloga za nas, valjda svi pokazuju veliku brigu, a ponekad mi se čini "mnogo babica, kilava deca". Videćemo, naše je da razgovaramo sa svima, da poštujemo svoju politiku, svoj program, planove, tako ćemo raditi i u budućnosti", rekao je Vučić.
Povezane vesti
Ko su iskusne diplomate koje su "uši i oči" svojih zemalja na Zapadnog Balkanu i šta je zapravo njihov posao?
SAD - Gabrijel Eskobar
Sjedinjene Američke Države imenovale su prvog izaslanika za Zapadni Balkan 2019. Bio je to Metju Palmer, koji je na toj funkciji proveo gotovo dve godine. Međutim, tokom prošle godine, SAD su imenovale i celu novu garinituru ambasadora u zemaljama na području ZB, a na mesto specijalnog izaslanika za ovaj region imenovan je Gabrijel Eskobar, koji je bio na funkciji zamenika šefa misije u Ambasadi SAD u Beogradu.
Tanjug/HINA/Lana Slivar Dominić
Kako se ocenjivalo uoči imenovanja Eskobara, njegova pozicija bi trebalo da doprinese boljoj saradnji i komunikaciji SAD i Srbije po mnogim pitanja, a posebno po pitanju Kosova i Metohije. Iako je stav Amerike jasan, Eskobar je u više navrata razgovarao sa srpskim zvaničnicima, ali i sa političarima na Kosovu i dao podršku dijalogu. Takođe, pozivao je na integraciju Zapadnog Balkana u EU, a aktivno se bavi i političkim pitanja i Bosni i Hercegovini. Nedavno je izjavio i da je prilično siguran da će Crna Gora biti sledeća članica EU.
Evropska unija - Miroslav Lajčak
Evropska unija kojo teže zemlje Zapadnog Balkana ima svog izaslanika za ovaj region. U aprilu 2020. je Miroslav Lajčak imenovan na mesto specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine, ali i izaslanika za ceo Zapadni Balkan.
U pitanju je slovački diplomata koji je još 1999. godine bio saradnik specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za Balkan. Bio je i dugogodišnji ministar spoljnih poslova Slovačke, kandidat za generalnog sekretara UN i predsednik Generalne skupštine UN, ali i ambasador Slovačke u SR Jugoslaviji. Takođe, bio je na pozicijama Visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini kao i specijalnog predstavnika EU u BiH.
Tanjug/Zoran Žestić
Kako se dijalog Beograda i Prištine vodi upravo pod okriljem Brisela, a Lajčak ima posebna zaduženja i po tom pitanju, on prisustvuje i sastancima zvaničnika, a nekoliko puta boravio je i u Beogradu i u Prištini.
Takođe, Lajčak boravi često u zemljama regiona i ističući da bi trebalo da se promeni politika proširenja, a u svojoj izjavi od prošle nedelje istakao je da je "EU regiji pre 19 godina obećala da će postati deo Evropske unije, a za tih 19 godina samo je Hrvatska postala punopravna članica". Lajčak učestvuje na sastancima glavnih pregovarača dve strane u Briselu, gde se razgovara o tehničkim pitanjima, ali i u sastancima na najvišem nivou kojih već dugo nema. Njegov angažman više puta je dovođen u pitanje zbog izostanka rezultata u dijalogu, a i sam visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost rekao je nedavno da je "za ovaj zadatak postavio jednog od najboljih diplomata i da mora da kaže da treba više da se radi".
Povezane vesti
Međutim, juče je, posle dužeg vremena, postignut jedan od dogovora na tehničkom nivou, koji je Lajčak nazvao velikim korakom napred, a reč je o planu implementacije sporazuma o energetici koji su, kako je rekao, Beograd i Pritšina prihvatili.
Radio Slobodna Evropa objavio je nedavno da će Lajčaku produžen mandat za dodatnih 18 meseci, mada ta informacija za sada nije zvanično potvrđena.
Velika Britanija - Stjuart Pič
Krajem prošle godine i Velika Britanija, koja je napustila Evropsku uniju, imenovala je svog izaslanika za Zapadni Balkan. U pitanju je ser Stjuart Pič, a kako je u decembru navedeno u zvančnom saopštenju, njegov zadatak je da "zastupa britansku privrženost stabilnosti i napretku regiona". Takođe, zadatak je i podrška dijalogu Beograda i Prištine.
AP/Tatyana Zenkovich
Povezane vesti
Pič je pre ove pozicije bio predsednik vojnog odbora NATO, što je najviša vojna funkcija u ovom savezu. Ipak, Piču region Zapadnog Balkana nije nepoznat, pošto je 2000. godine bio na čelu vazduhoplovnih snaga KFOR-a na Kosovu.
Za poznavoce prilika angažovanje Velike Britanije na ovim prostorima nije iznenađenje, a mnogi veruju da su Britanci težili da nakon izlaska iz EU dodatno osnaže svoj uticaj. Na aktivniju ulogu Velike Britanije slutila je poseta britanskog ministra Bena Volasa u junu prošle godine, a potvrda tih slutnji došla je u obliku imenovanja Stjuarta Piča na mesto specijalnog izaslanika.
Pič je u februaru i posetio ceo region. Prilikom posete Beogradu, ocenio je da Srbija i Zapadni Balkan imaju mnogo potencijala i da Velika Britanija, u saradnji sa širom međunarodnom zajednicom, želi da pomogne da se izgradi održiva stabilnost i prosperitet.
Nemačka - Manuel Saracin
I Nemačka je, nakon izbora i formiranja nove vlade, takođe stala u red zemalja koji imaju svog čoveka za ovaj region. Za tu poziciju odredila je Manuela Saracina. On je inače profesor istorije, bio je poslanik u Bundestagu od 2008. do 2021. godine, a sada je i na funkciji predsednika Asocijacije jugoistočna Evropa, koja se bavi odnosima Nemačke sa tim regionom.
Tanjug/Zoran Žestić
Imajući u vidu da se ova zemlja smatra jednom od vodećih zemalja EU i jednom od važnih političkih aktera u Evropi i svetu, angažovanje u određenom regionu ima određenu težinu.
Kako je najavljeno po imenovanju Saracina, njegovi glavni zadaci tiču se podrške procesu evropskih integracija u zemljama regiona i promociji ekološke trasnformacije njihovih industrija i energetskog sektora. Sarcin dolazi upravo iz redova Zelenih, iz koje je i sadašnja ministarka spoljnih poslova Nemačke, Analena Berbok.
Saracin je takođe vrlo brzo po imenovanju boravio u poseti regionu, a kada je u pitanju Srbija, povodom aktuelne situacije, on je istakao da Srbija treba da se uskladi sa sankcijama Evropske unije prema Rusiji.
O pojačanom angažmanu Nemačke u regionu, međutim, ne govori samo imenovanje Saracina, On je, naime, jedan od ukupno šest zvaničnika i političkih predstavnika te zemlje koji su u poslednja tri meseca posetili Srbiju, a kruna nemačke "diplomatske ofanzive" bila je prva zvanična poseta novog kancelara Olafa Šolca. Šolc je, u Beogradu, bio jasan, a osim evropske perspektive za koju će se, kako je rekao, lično zalagati, nedvosmisleno je istakao da Nemačka od Srbije očekuje da uvede sankcije Ruskoj Federaciji.
Grčka - Sofija Gramata
Prošle nedelje, još jedna zemlja stala je u red onih koje imaju posebnog čoveka zaduženog za pitanja na Zapadnom Balkanu. Sofija Gramata biće specijalni izaslanik Grčke za ovaj region. Gramata je diplomirana pravnica, a u grčkoj diplomatiji je od 1993. godine. Tokom svoje duge karijere radila je na različim pozicijama pri Ministarstvu spoljnih poslova, obavljala poslove pri grčkim ambasadama u Jermeniji, potom u Latinskoj Americi, Severnoj Americi, Nemačkoj. Od 2003. do 2005. godine bila je član delegacije Grčke u NATO-u. Takođe, od 2009. do 2011. godine bila je deo operativnog odeljenja za NATO.
MFA.gr
Stručnjaci navode da je potez Grčke očekivan i naglašavaju da Atina politiku poširenja posmatra kao sredstvo da se upotpuni bezbednosna, politička i druga arhitektura same Evropske unije.
Gramata je aktuelna ambasadorka Grčke u Rumuniji, a na novu funkciju imenovana nakon što je ministar spoljnih poslova Grčke Nikos Dendijas završio posetu Beogradu, Sarajevu, Podgorici, Prištini, Skoplju i Tirani.
Šef grčke diplomatije Nikos Dendijas je tokom svojih poseta prestonicama Zapadnog Balkana posebno govorio o proširenju EU na ovaj region i podršci Atine u tom procesu. Prema oceni sagovornika Euronews Srbija, Grčka, kao deo Balkana, na taj način želi da radi na bezbednosnoj politici, imajući u vidu i aktuelnu krizu.
Grčka je prva zemlja EU koja imenuje specijalnog izaslanika, a koja ne priznaje nezavisnost, što se posebno ističe u ovim trenucima kada iz spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta prvi put dolazi formulacija o "međusobnom priznaju Srbije i Kosova".
Motivi i nova imenovanja
Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić govorila je ranije o glavnim motivina svih diplomata postavljenih na pozicije koje se tiču Zapadnog Balkana, a koji imaju iskustva kada je reč o ovom prostoru.
"Osnovni motiv za postavljanje specijalnih izaslanika iz SAD, EU, Velike Britanije i Nemačke jeste rešavanje otvorenih pitanja u regionu, kao što su BiH i Kosovo, integracija u evropske i evroatlantske strukture, smanjenje uticaja tzv. trećih aktera, Rusije i Kine, ekonomski razvoj i unapređena regionalna saradnja", objasnila je Suzana Grubješić za Euronews Srbija.
Google Maps
Takođe, Miloš Petrović iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu istakao je da su zemlje prepoznale važnost posebnog nadzora nad političkim i drugim dešavanjima u regionu.
"Imenovanje posebne izaslanice grčke vlade za Zapadni Balkan, ambasadorke Sofije Gramate, poslednje je u nizu sličnih aktivnosti koje su prethodno sprovele Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD i Evropska unija. Interesovanje Grčke za ovaj prostor logična je posledica nekoliko razloga. Najpre, Grčka je balkanska zemlja i oduvek je bila istinski zainteresovana da geografski regon kojem i sama pripada bude stabilan i što otporniji na bezbednosne i druge izazove. Drugo, upravo u Solunu je pre dvadeset godina na samitu Evropskog saveta prepoznata perspektiva članstva zapadnobalkanskih država u Evropskoj uniji, što je preraslo u strateški cilj svih regionalnih prestonica. Treće, u jeku napada na Ukrajinu i geopolitičkih previranja dešavaju se i promene u pogledu same politike proširenja", kazao je Petrović nakon najnovijeg imenovanja specijanog izaslanika za Zapadni Balkan.
Ono o čemu se govori poslednjih dana je i mogućnost da svog izaslanika imenuje i predsednik Francuske Emanuel Makron. O ovome se spekulisalo u prištinskim medijima, koji se pozivaju na neimenovane međunarodne izvore, navodeći da će Francuska verovatno imenovati svog izaslanika u julu, kada ta zemlja završi rotirajuće šestomesečno predsedavanje EU, kao i da još nije poznato ko će biti imenovan na to mesto.
Komentari (2)
Aleksandar
22.06.2022 08:52
Šatro Zajednička spoljna politika EU, a svako svog specijalca spremio za WB.
Smesno
22.06.2022 11:50
Ma namiriti ih sve do jednog šta će nam mi nemamo našeg ni jednog kod njih Mars iz Srbije ne trebaju nam sufleri da nam diktiraju šta ćemo i kako u našoj zemlji da radimo