Grčka staje u red zemalja koje imaju "specijalce" za Zapadni Balkan, šta se krije iza novog diplomatskog manevra Atine?

Komentari

Autor: Tijana Krnjaić

17/06/2022

17:20

Grčka staje u red zemalja koje imaju "specijalce" za Zapadni Balkan, šta se krije iza novog diplomatskog manevra Atine? - Copyright Google Maps, MFA.gr, Profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Još jedna zemlja stala je u red onih koje imaju posebnog čoveka zaduženog za pitanja na Zapadnom Balkanu. Sofija Gramata biće specijalni izaslanik Grčke za ovaj region, za koji je već imenovano nekoliko "specijalaca". Stručnjaci navode da je potez Grčke očekivan i naglašavaju da Atina politiku poširenja posmatra kao sredstvo da se upotpuni bezbednosna, politička i druga arhitektura same Evropske unije.

Gramata je aktuelna ambasadorka Grčke u Rumuniji, a na novu funkciju imenovana nakon što je ministar spoljnih poslova Grčke Nikos Dendijas završio posetu Beogradu, Sarajevu, Podgorici, Prištini, Skoplju i Tirani.

Naime, ministar Dendijas je tokom svojih poseta prestonicama Zapadnog Balkana posebno govorio o proširenju EU na ovaj region i podršci Atine u tom procesu. Prema oceni sagovornika Euronews Srbija, Grčka, kao deo Balkana, na taj način želi da radi na bezbednosnoj politici, imajući u vidu i aktuelnu krizu.

Srbija je posebno zainteresovana za odnos prema dijalogu Beograda i Prištine, a Grčka je prva zemlja EU koja ima specijalnog izaslanika, a koja ne priznaje nezavisnost Kosova. U trenucima kada iz spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta prvi put dolazi formulacija o "međusobnom priznaju Srbije i Kosova" i dok je politika proširnenja na Zapadni Balkan još u ćorsokaku, postavlja se pitanje kakvu bi ulogu mogli da odigraju Sofija Gramata i sama Grčka u vezi ključnih pitanja za region.

Ko je Sofija Gramata?

Sofija Gramata je diplomirana pravnica, a u grčkoj diplomatiji je od 1993. godine. Tokom svoje duge karijere radila je na različim pozicijama pri Ministarstvu spoljnih poslova, obavljala poslove pri grčkim ambasadama u Jermeniji, potom u Latinskoj Americi, Severnoj Americi, Nemačkoj. Od 2003. do 2005. godine bila je član delegacije Grčke u NATO-u. Takođe, od 2009. do 2011. godine bila je deo operativnog odeljenja za NATO.

Bila je zamenica šefa sektora za odnose Grčke i Turske u sklopu Ministarstva spoljnih poslova do 2017. godine, a kasnije je imenovana za direktorku Odeljenja za Jugoistočnu Evropu Ministarstva spoljnih poslova Grčke. Nakon toga, od 2019. godine Gramata je ambasadorka Grčke u Bukureštu, sa zaduženjima i u Kišinjevu.

U zvaničnom saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Grčke povodom imenovanja specijalne izaslanice za Zapadni Balkan, ističe se da Grčka daje na značaju konsolidaciji mira, bezbednosti i stabilnosti ovog regiona.

"U tom smislu, Grčka promoviše konsolidaciju bilateralnih odnosa na osnovu poštovanja međunarodnog prava, međunarodnog prava mora i aktivno podržava evropsku perspektivu Zapadnog Balkana. Ministar spoljnih poslova, koji je proteklih nedelja sukcesivno posetio Tiranu, Skoplje, Sarajevo, Beograd, Podgoricu i Prištinu, odlučio je da imenuje specijalnog izaslanika Ministarstva spoljnih poslova za zapadni Balkan", navodi se u saopštenju.

Grčka i Zapadni Balkan

Grčka, koja se i sama nalazi na području Balkanskog poluostrva, godinama ističe svoju saradnju sa pojedinim zemaljama regiona Zapadnog Balkana. Međutim, imala je spor sa svojim susedom Severnom Makedonijom, upravo oko imena. Sukob koji je kočio EU integracije ove zemlje rešen je sporazumom u Prespi 2018. godine, nakon čega je Sveverna Makedonija zvanično ponela to ime, što je dalje otklonilo probleme između Atine i Skoplja.

Kada je reč o Srbiji, dve zemlje su tradicionalni prijatelji, a poslednjih godina Beograd je značajnu podršku video u Atini zbog odnosa prema pitanju Kosova. Iako je u poslednjih godinu dana dolazilo do promena u odnosima vlasti u Atini i Prištini,više puta je istaknuto da Grčka ostaje pri svom stavu i ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu.

Naime, prošlog juna Atina i Priština dogovorile su podizanje statusa Kancelarije Kosova u Atini, kako je u javnosti pojašnjeno, iz proste ekonomske kancelarije u Kancelariju za interesni pristup. Ta vest dala je povoda za spekulacije o mogućnosti promene stava Grčke, ali su potom zvaničnici istakli da Srbija i dalje ima podršku Grčke i da stav o nezavisnosti Kosova ostaje nepromenjen.

Pixabay

Miloš Petrović iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu rekao je za Euronews Srbija da je potez kojim je Grčka imenovala specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan očekivan iz nekoliko razloga.

"Najpre, Grčka je balkanska zemlja i oduvek je bila istinski zainteresovana da geografski regon kojem i sama pripada bude stabilan i što otporniji na bezbednosne i druge izazove. Drugo, upravo u Solunu je pre dvadeset godina na samitu Evropskog saveta prepoznata perspektiva članstva zapadnobalkanskih država u Evropskoj uniji, što je preraslo u strateški cilj svih regionalnih prestonica. Treće, u jeku napada na Ukrajinu i geopolitičkih previranja dešavaju se i promene u pogledu same politike proširenja. Grčka se ubraja među zemlje koje politiku proširenja posmatraju kao sredstvo da se upotpuni bezbednosna, politička i druga arhitektura same Evropske unije", naveo je Petrović.

On je podsetio i da je grčki premijer Kirijakos Micotakis predložio okončanje prijema zapadnobalkanskih zemalja u Evropsku uniju do 2033. godine, argumentujući to političkom neophodnošću te da je "grčka podrška evropskom putu regiona i Srbije oduvek bila prilično dosledna i vidljiva".

"Spoljnopolitičke inicijative Grčke usmerene su ka tome da se u okolnostima aktuelnih previranja pozicija Zapadnog Balkana prepozna kao strateški važna, ili barem važnija nego što je to bila do početka napada na Ukrajinu, i da bi ubrzanje dinamike politike proširenja bilo blagotvorno za kontinent. Imajući u vidu podršku Grčke očuvanju teritorijalnog integriteta Srbije, ali i bliske veze u svim domenima, od kulturnog do ekonomskog aspekta, imenovanje specijalnog predstavnika Atine za Zapadni Balkan ne samo da odražava tu činjenicu, već i u međunarodnim krugovima, počevši od Evropske unije, pomaže da se bolje sagledaju i razumeju izazovi iz vizure zemlje koja je i sama deo ovog geografskog regiona", istakao je Petrović u izjavi sa Euronews Srbija.

Još jedan izaslanik u nizu

Sofija Gramata biće još jedan i nizu specijalnih izaslanika za ovo područje, jer su svoje diplomate za region ranije već imenovale neke svetske sile.

Evropska unija postavila je za specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Pritšine Miroslava Lajčaka, a njegova uloga ogleda se upravo u posredovanju dijalogom i razgovoru sa predstavnicima obe strane.

Kada je reč o Sjedinjenim Američkim Državama, tu je Gabrijel Eskobar, koji je u septembru 2021. zamenio Metju Palmera kada je reč o delovanju američke administracije na Zapadnom Balkanu. SAD su krajem prošle godine sklopile i sporazum sa EU da će u ovom delu Evrope zajedno delovati te da Vašingtion podržava briselski dijalog.

Krajem prošle godine, svog izaslanika za pitanja na Zapadnom Balkanu imenovala je i Velika Britanija. U pitanju je Ser Stjuart Pič, koji je početkom 2022. i broavio i u poseti regionu.
Takođe, i Nemačka je nakon izbora i formiranja nove Vlade stala u red zemalja koji imaju svog čoveka region Zapadnog Balkana. Na tu funkciju imenovan je Manuel Saracin, koji je takođe posetio ovaj region nakon imenovanja, a uoči posete Nemačkog kancelara Šolca.