Manojlović: Iza obaranja naše liste na Vračaru stoji Dragan Đilas Vučević zahvalio Meksiku na uzdržanom stavu o rezoluciji o Srebrenici

Top tagovi

Kosovo i Metohija Izbori u SAD 2024. Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

Politika

Potraga za pravim "receptom": Diplomatska ofanziva gura Zapadni Balkan ka EU, ali put iz limba ima i svoje uslove

Komentari

Autor: Tijana Krnjaić

13/06/2022

20:20

Potraga za pravim "receptom": Diplomatska ofanziva gura Zapadni Balkan ka EU, ali put iz limba ima i svoje uslove - Copyright profimedia, Pixabay

veličina teksta

Aa Aa

Šolc, Berbok, Mišel, Varhelji, Šalenberg... Diplomatska ofanziva evropskih zvaničknika na Srbiju i Zapadni Balkan signal je da bi put ka EU, koji je godinama zamrznut, polako mogao da se otvori za zemlje regiona. Ipak, put iz limba ka konkretnim koracima u evropskom savezu za Srbiju nosi i niz uslova koja je neophodno ispuniti. U ovom trenutku, osim pitanja Kosova, na vrhu prioriteta su i sankcije Ruskoj Federaciji.

Rat u Ukrajini pomrsio je mnoge konce u Evropi i svetu. Ipak, koliko god su dešavanja na istoku starog kontinenta u fokus evropskih političara, Zapadni Balkan nije pao niže na agendu, već je, naprotiv, postao teritorija koju su poslednjih meseci posetili važni zapadni zvaničnici, sa ciljem, čini se, da Zapadni Balkan gurnu bliže EU. Otvorena pitanja, ipak, i dalje ostaju - kako, kada, po kom modelu i u kojoj meri su članice Unije spremna da otvore vrata državama regiona. Kako sada stoje stvari, čini se da ni među njima nema jedinstvenog stava.

Ipak, da su se stvari pomerile iz "mrtve tačke" pokazuje upravo evropska diplomatska ofanziva u regionu.

Nemački kancelar Olaf Šolc bio je samo jedan od ukupno šest zvaničnika te zemlje koji su u protekla tri meseca posetili Srbiju, a dodatno angažovanje EU, potvrdile su i posete predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela, kao i evropskog komesara za proširenje Olivera Varheljija. Ali, nije se samo Evropa angažovala u regionu i Srbiji. U Beogradu i drugim prestonicama, posle imenovanja nove "graniture" ambasadora i diplomata zaduženih za ove prostore, boravili su američki senatori, pa i specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Stejt Departmenta Gabrijel Eskobar.

Poslednja u nizu poseta ministra spoljnih poslova Austrije Aleksandera Šalenberga. On je došao je u Beograd nakon što su iz Austrije više puta naglasili da apsolutno podržavaju integraciju Zapadnog Balkana, a potom i da neće pristati na članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji ovog regiona. Takođe, iz Austrije stiže i predlog o postepenoj integraciji ZB u evropski blok, što je jedan u nizu predloga o načinu pristupanja nekoliko zemalja među kojima je i Srbija. Sve ove posete došle su uoči samita Evropske unije i Zapadnog Balkana koji će se održati krajem ovog meseca.

Tako se, prema oceni stručnjaka koji su govorili za Euronews Srbija, može očekivati zalaganje zemalja članica da se pronađe način bliskije saradnje sa zemljama Zapadnog Balkana i da se one približe EU. Na tom putu, međutim, kada je reč o Srbiji stoji neuvođenje sankcija Rusiji.

Ipak, krenimo redom.

Angažovanje Austrije

Uoči dolaska austrijskog ministra u Beograd, non pejper o susedskoj politici i proširenju EU koji su sastavili upravo Šalebnerg i ministarka za evropska pitanja Austrije Karoline Edštadler naišao je na prve pozitivne reakcije iz više zemalja članica Unije.

U tom dokumentu Šalenberg i Edštadler predlažu postepenu integraciju kandidata za članstvo u EU, te smatraju da bi kandidati, pre punopravnog članstva trebalo da budu integrisani u institucije i fondove EU, kako bi građani još za vreme pristupnog procesa osetili benefite budućeg članstva.

Austrijski ministar istakao je u Beogradu da je ključni pokretač za stabilnost i saradnju Evropska unija i niko drugi. Naglasio je da je Austrija među prva tri najveća strana investitora, i da i dalje postoji interesovanje austrijskih kompanija da povećaju investicije.

Govoreći o austrijskom non pejperu, rekao je da je od obećanja u Solunu prošlo 19 godina, što je predugo.

"Naš predlog je da se prema državama regiona korak po korak iz jedne oblasti u drugu, bilo da je energija, saobraćaj ili nešto drugo, odnosimo kao prema punopravnim članicama. Evropska perspektiva nije jednosmerna ulica. Nalazimo se pred korenitim potresom našeg sistema bezbednosti u Evropi. Niko ne može da se nada da će biti samo posmatrač sa strane“, podvukao je on.

Zapadni zvaničnici poslali jasne poruke

Angažovanje austrijskih zvaničnika, međutim, samo je deo paketa. U diplomatsku ofanzifu na Srbiju i Zapadni Balkan ovog proleća krenule su i SAD i EU.

U Beogradu i drugim prestonicama, posle imenovanja nove "graniture" ambasadora i diplomata zaduženih za ove prostore, boravili su američki senatori, pa i specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Stejt Departmenta Gabrijel Eskobar. U Srbiji, ali i u drugim državama Zapadnog Balkana boravilo je šest nemačkih zvaničnika za tri meseca, a nemačku ofanzivu nakon formiranja nove Vlade počela je ministarka spoljnih poslova Analena Berbok. Potom su sa srpskim zvnaičnicima razgovarali drugi važni zvaničnici iz Nemačke, najpre oči i uši Analene Berbok, kako je sama nazvala specijalnog izaslanika Nemačke za Zapadni Balkan Manuela Saracina. Srbiju je posetila i nemačka ministarka odbrane Kristina Lambreht.

Na posletku, u Beograd je došao i nemački kancelar Olaf Šolc. Svi oni su, na čelu sa Šolcom, poslali jasnu poruku Srbiji, da je nepohodno da se uskladi sa spoljnom politikom EU i da uvede sankcije Rusiji. Međutim, ono što odjekuje nakon ovih poseta je i poruka da se nikako nije odustalo od integracije Zapadnog Balkana, pa ni Srbije u EU i da se radi na procesima i modelima prodruživanja i saradnje sa evropskim blokom.

Takođe, iako ne kao zvaničnik Nemačke, ali Nemica u Evropskom parlamentu, izvestilac za Kosovo i Metohiju, Viola fon Kramon, poznata po oštrijim stavovima prema Srbiji, ovoga puta je u Beogradu poslala poruku da je uvođenje sankcija Rusiji u interesu Srbije, ali da nije na EU da bilo koga tera na to.

Dodatno angažovanje EU u pogledu saradnje sa regionom Zapadnog Balkana kao i integracijama, potvrdile su i posete tokom maja meseca, prvo Šarla Mišela predsednika Evropskog saveta, a potom i evropskog komesara za proširenje Olivera Varheljija. Varhelji je podršku dao i inicijaivi Otvoreni Balkan i uputio poziv predsedniku Srbije na razgovor tokom samita Evropske unije i Zapadnog Balkana.

U junu je saradnju sa Mađarskom, članicom EU koja podržava integracije Srbije, potvrdio i ministar spoljnih poslova te zemlje Peter Sijatro, koji je razgovarao sa predsednikom Srbije u Beogradu.

Krčenje puta ka EU

Predsednica Evropskog pokreta Jelica Minić istakla je za Euronews Srbiji da je posetama i diplomaskom ofanzivom EU, nakon iskustva sa ratom u Ukrajini, želi i da spreči eventualne probleme u ovom regionu.

"Budući da se nalazimo okruženi Evropskom unijom, oko nas su EU i NATO, bilo kakva ozbiljna destabilizacija našeg regiona je za Evropsku uniju novi potencijalni šok. U toku je defile stranih diplomata, senatora i zvaničnika. Sve to kao da polako usisava naš region najzad u nešto što bi se moglo videti kao jedna interesna mreža EU. Ipak, nemaju sve zemlje EU identične koncepcije na pitanje šta dalje sa regionom", kazala je Minić.

Govoreći o uvođenju sankcija Rusiji, ona je istakla da to pitanje svakako stoji na putu Srbiji.

"Sankcije su ogromna smetnja. Srbija ne može dugoročno da ostane jedina zemlja u Evropi koja vodi posebnu politiku vezano za rat u Ukrajini. Srbija nema veličinu i snagu Turske, Srbija je praktično zatvorena, okružena EU i NATO, ne može ostati u tom statusu večno", rekla je Minić i ukazala na moguće posledice ne prihvatanja sankcija Rusiji.

"Ako se pređe crvena linija, može se desiti da Srbija doživi potpuno obustavljanje procesa pristupanja i što je još gore može doći do problema sa stranim investitorima, jer i Nemačka i Austrija, čiji su predstavnici bili, a koje su značajne, mogu da dođu u položaj da povuku investicije, a videli smo kako to može da izgleda, posebno kada su u pitanju ljudi koji rade u tim stranim firmama", istakla je predsednica Evropskog pokreta u Srbiji za Euronews Srbija.

Takođe, diplomata Zoran Milivojević rekao je ranije za Euronews Srbija da ima utisak da je nemačko viđenje usklađivanja spoljne politike konkretno u ovom slučaju jedan od ključnih kriterijuma za napredak u procesu pristupanja Uniji.

"Dakle, ono što je proces usaglašavanja spoljne politike, koji treba da se završi u trenutku potpisivanja pristupnog ugovora, što je još daleko, u ovom slučaju odnosa prema Rusiji i sankcijama dolazi u prvi plan, i predstavlja kriterijum u ovom trenutku, a ne u procesu. I ne na daljinu, rekao bih u što kraćem vremenu", rekao je Milivojević.

On je ocenio i da nova nemačka Vlada ima ambiciju da politiku proširenja EU vrati na agendu i da joj da određenu dinamiku.

"To znači da će to biti jedna od tema raspleta u samoj EU, imajući u vidu da tamo postoje razlike oko toga i imajući u vidu poslednju inicijativu Emanuela Makrona o političkoj zajednici", rekao je on.

Podsećanja radi, iz Francuske, koja je uz Nemačku vodeća članica EU, dolazile su poruke o stvaranju političke zajednice za zemlje Zapadnog Balkana, ali i za tri zemlje koje su zatražile članstvo, Ukrajinu, Gruziju i Moldaviju. Ovaj predlog delovao je kao predvorje EU, te Frnacuska, deluje, sada stoji dalje od konkretnih planova o proširenju Unije. Na tom tragu bio je i predlog predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela, koji je uoči posete ovom regionu predložio stvaranje tzv. geopolitičke unije. To je bila i glavna tema njegove posete kojaje još jedna u nizu kada se govori o zvaničnicima iz EU.

Ipak, nakon poseta i poruka zapadnih zvaničnika, posebno nakon posete kancelara Šolca, i Stefan Vladisavljev iz Beogradskog fonda za poliitčku izuzetnost smatra da bi trebalo da nas raduje to što imamo konkretne poruke o ubrzanju evropskih integracija.