Igre 
Svi putevi i prečice do EU: Četiri modela moćnih evropskih država koji Zapadni Balkan guraju bliže Uniji
Komentari15/06/2022
-19:59
Kako zemlje Zapadnog Balkana, ali i druge države sa evropskog tla koji imaju evropske aspiracije privući bliže Uniji, istovremeno im nudeći evropsku perspektivu ali ne i automatsko članstvo? Za odgovorom na ovo pitanje, danas dok na tlu Evrope divlja rat, brojni evropski lideri tragaju glasnije nego ikad. Otuda se u javnosti već mesecima govori o različitim modelima pristupanja, ali i modalitetima saradnje koji bi Evropi, bezbednosno gledano, omogućili da svoju teritoriju, barem labavo, stavi pod "istu kapu".
Jedna takav, novi-stari model, danas je ponovo došao u fokus nakon što je objavljeno da je Francuska, kao trenutno predsedavajuća Savetom EU, predstavila neformalni dokument kojim predlaže da se "do kraja ove godine" formira "Evropska politička zajednica", otvorena za "sve evropske države koje žele zajedno da doprinesu bezbednosti, stabilnosti i prosperitetu evropskog kontineta".
O tom modelu govorili su već, na različite načine, i francuski predsednik Emanuel Makron i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel. Takozvani francuski non-pejper dolazi uoči Samita EU, zakazanog za 23. i 24. jun, na kome će se odlučivati o zahtevima Ukrajine, Moldavije i Gruzije za pristupanje Evropskoj uniji, ali razmatrati i pitanje napretka zemalja Zapadnog Balkana.
Francuska, međutim, nije jedina članica, niti su Makron i Mišel jedini funkcioneri koji su govorili o modelima saradnje i proširenja EU ističući u fokus da integracioni proces traje predugo i da je neizvesan, što se najbolje vidi upravo na primeru zemalja Zapadnog Balkana.
Kako je sve počelo?
Ideje o promeni načina pristupanja Evropskoj uniji i oživljavanja procesa proširenja pominju se još od 2019. godine kada je predsednik Francuske Emanuel Makron inicirao novu metodologiju prema kojoj sada kandidati idu ka članstvu. Međutim, metodologija nije značajno ubrzala proces proširenja Unije, utisak je čak i naprotiv, pa se činilo da je on zapravo zakočen. Tako su se pojavili i različiti načini i predlozi za dalju reformu i odmrzavanje evropskog puta, najpre zamalja Zapadnog Balkana, među kojima se izdvaja fazni proces pristupanja Evropskoj uniji, Centra za evropske politike, na čijem se tragu nalazi i nedavno objavljen predlog Austrije koji najkonkretnije govori o suštinskom proširenju i punopravnom članstvu.
Međutim, osim što su se tražili i predlagali metodi oživljavanja procesa proširenja, rat u Ukrajini i okolnosti nastale nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, stavili su na sto i modele saradnje sa zemljama koje nisu u Uniji, kako bi se pospešilo jedinstvo starog kontinenta, smanjili drugi uticaji na ovo područje i sprečile eventualne krize slične onoj u Ukrajini. Kao predlagači modela saradnje istakli su se fMakron, sa modelom evropske političke zajednice i Mišel sa predlogom o formiranju geopolitičke zajednice.
Povezane vesti
Dakle, uz proces proširenja, čiji napredak zagovaraju i pomenuti evropski zvaničnici, ovi modeli saradnje bi se paralelno razvijali, bez obzira na ambicije zemalja o punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.
Evropska politička zajednica Emanuela Makrona
Nakon što je osvojio drugi mandat, francuski predsednik Emanuel Makron predložio je pred Evropskim parlamentom, baš na Dan Evrope, formiranje novog tipa evropske političke zajednice.
Zajednica koju je predložio bila bi otvorena za demokratske evropske države koje neguju ključne vrednosti u oblastima politike, bezbednosti ili energetike. Ona, naime, ne bi prejudicirala nužno buduće članstvo u EU, a takođe ne bi bila zatvorena ni za one države koje su napustile Uniju. U njoj bi se nalazile države koje nisu zemlje članice Evropske unije, uključujući Ukrajinu i Veliku Britaniju. Iako nije ponudio detalje o svom predlogu, Makron je istakao želju da se poveća saradnja EU sa drugim evropskim zemljama, kao što je Ukrajina, s obzirom na to da njeno pristupanje Uniji "nije realno u skorijoj budućnosti".
Govoreći zajedno sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, francuski lider je rekao da "moramo pronaći neku političku formu koja omogućava da se 'priključe' Evropi neke države koje dele iste vrednosti i geografski položaj". Kako je istakao, cilj je da se zajednički izgradi politička koordinacija, verovatno u nekim oblicima solidarnosti kada je u pitanju bezbednost, što ne bi bilo isto kao NATO.
U Makronovom govoru tada nije u fokusu bio Zapadni Balkan već Ukrajina, te pitanje koje ostaje jeste šta će biti sa zemljama u reginu od kojih su neke već godinama u procesu otvaranja i zatvaranja poglavlja.
AP Photo/Jean-Francois Badias
Povezane vesti
Prema oceni sagovornika Euronews Srbija, predlog Makrona došao je nakon zahteva Ukrajine, Moldavije i Gruzije da dobiju kandidaturu za članstvo u EU, kao način da se poboljša saradnja sa zemljama van Unije, dok proces proširenja, ako do kandidature dođe, traje.
"Makron je dao samo jedan generalni predlog, bio je cilj da se pošalju poruke Ukrajini, Gruziji i Moldaviji, pa i Zapadnom Balkanu. On je dakle govorio da bi trebalo naći jedan način da te zemlje, ne u punopravnom svojstvu, nego da u jednom krugu koncentričnom na način koji je ne bi bio isti za svaku zemlju, budu uvezane sa Evropskom unijom“, rekla je predsednica Evropskog pokreta Jelica Minić za Euronews Srbija.
Milena Lazarević iz Centra za evropske politike rekla je za Euronews Srbija da je ovakav predlog odgovor na zahtev Ukrajine, Moldavije i Gruzije.
Povezane vesti
"Kada su pitanju te zemlje, bez obzira što je Ukrajina sada u situaciji u kojoj jeste i što veliki deo javnosti podržava članstvo u EU, ove zemlje su daleko od članstva zbog sistema, usklađenosti sa EU, dugo bi im trebalo da ispune sve zahteve. Za sada ne postoji ni konsenzus o dodeli statusa kandidata. Ideja politčke zajednice se odnosi na uspostavljanje bližih političkih veza između demokratija u Evropi kako bi se odbranile od negativnih, ruskih ,kineskih uticaja koji narušavaju vrednosti EU", navela je Lazarević.
Geopolitička zajednica Šarla Mišela
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izneo je uoči svoje posete Zapadnom Balkanu ideju o takozvanoj evropskoj geopolitičkoj zajednici.
Taj predlog oblazložio je nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a reč je o ideji koja bi, kako je rekao, bila važna i od pomoći za sve one koji žele da se priključe EU.
"Ideja je da evropska geopolitička zajednica bude platforma na kojoj bi se zemlje koordinirale, u slučaju kovida na primer, energetici, bezbednosti snabdevanja hranom, prilika da se redovno na najvišem nivou razmenjuju gledišta", rekao je Mišel.
Tanjug/AP/Francisco Seco
Potencijalno stvaranje ove zajednice donelo bi zemljama kandidatima i onima koji žele to da postanu mogućnost inkluzije, odnosno priliku da učestvuju u donošenju odluka u Briselu. Najvažnija oblast saradnje u okviru te zajednice, kako je rekao i sam Mišel, bila bi spoljna politika, ali bi ovakva zajednička platforma zasigurno bila pogodno tle za rešavanje i drugih pitanja, kakvo je na primer energetika.
"Mišel je neke stvari kompenzovao, govorio je o sektorima, koliko je bitna energetika, da zemlju budu uključene u EU energetsku poltiku, u transevropske mreže u domenu transporta, uključene u domen obrazovanja, istraživanja, nauke, inovacija, mnogi od tih programa su već otvoreni, u nekima i Srbija učestvuje. Ključno je da se u domenu trgovine investicija, roba i usluga i u domenu tržita radne snage da u par koraka integrišu u jedinstveno evropsko tržište“, rekla je Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji.
Proces faznog pristupanja
Ipak, kada govorimo o težnji zemalja da postanu punopravne članice, radi se i na oživljavanju tog procesa te je na tom tragu nastao i predlog faznog pristupanja Evropskoj uniji koji je Centar za evropske politike izradio u saradnji sa briselskim Centrom za evropske političke studije.
Proces bi podrazumevao četiri faze, inicijalnu fazi, zatim srednju fazu pristupa, fazu ostvarivanja statusa nove države članica, konvencionalno članstvo.
Kako su objasnili iz Centra za evropske politike, ovaj proces prati novu metodologiju, podstiče reforme u regionu ,a ima za cilj da u što ranijoj fazi kandidatima bude omogućen pristup strukturnim fondovima, veći iznos pristupnih fondova i da EU postane bliža građanima.
Programska direktorka CEP-a Milena Lazarević istakla je da bi kroz fazni proces EU trebalo da postane atraktivnija i građanima zemalja kandidata i političkim elitama i da se u predlogu nalazi i način da se privole i zemlje koje su tradicionalno skeptične prema proširenju Unije.
"U fazi dok smo još kandidati mi bismo mogli da učestvujemo u raznim sastancima EU, gde su ministri, službenici i diskutujemo o problemima i pitanjima EU i da tako budemo deo porodice bez i da se ne zaboravi na Zapadni Balkan kada EU odlučuje o važnim pitanjima i u donošenjima odluka kao što je bilo na početku pandemije i rata u Ukrajini. One zemlje koje su skeptične bi mogle da se odobrovolje predlogom da u trećoj fazi, kada bi zemlja kandidat postala člnica, ima tokom određenog perioda limitirano pravo veta, kada se jednoglasno odlučuje jer se boje da bi sa preko 30 članica migla lošije da funkcioniše EU, posebno ako bi nove imale odmah pravo veta, a u svakom drugom smislu bili bismo članica EU", kazala je Lazarević.
Ona je dodala da bi na ovaj način EU mogla da primi nove članice i pre nego što se interno reformiše, jer bi taj proces mogao da potraje i članstvo bi se onda još duže čekalo.
Austrijiski predlog procesa proširenja
Upravo na faznom pristupu počiva i novi predlog za pristupanje EU koji dolazi od Austrije.
Naime, non pejper o susedskoj politici i proširenju EU ministra spoljnih poslova Austrije Aleksandera Šalenberga i ministarke za evropska pitanja Karoline Edštadler naišao je na pozitivne reakcije iz više zemalja članice Unije, a predlog je došao usled rata u Ukrajini smatrajući da ta kriza ugrožava istočnu susedsku politiku i mogla bi imati negativne posledice po stabilnost Zapadnog Balkana.
Konkretno Šalenberg i Edštadler predlažu osam koraka u približavanju EU. Između ostalog, predlaže integracija u zajedničko tržište, učešće u energetskoj i klimatskoj politici, u programima obrazovanja, kao i zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, te i zuajedničkoj odbrambenoj politici EU, do učešća u mehanizmima o zaštiti od krize, te i agencijama EU.
Pored toga zalažu se za postepeni pristup programima finansiranja EU.
Oni ističu da proširenje nije samo birokratski postupak već moćan geostrateški instrument.
Tanjug/AP/Lisa Leutner
Austrijski non pejper je krajem maja upućen svim članicama EU, visokom predstavniku za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Žozepu Borelju, evropskom komsera za proširenje i susedsku politiku Oliveru Verheiju. Nekoliko članica dalo je već pozitivno mišljenje o tom predlogu.
"To što je austrijski ministar spoljnih poslova predložio opet uzima neke od tih ideja faznog pristupanja i ide u dobrom pravcu, postepeni proces, otvaranje pristupnih fondova, otvaranje mogućnosti participacije u institucijama EU u što ranijoj fazi i to je usaglašeno sa našim predlogom koji smo zagovarali i u Briselu i u Beču“, kazala je Milena Lazarević iz CEP-a.
Berlinski proces
Još jedna zemlja koja aktivno podržava proces proširenja je i Nemačka. Vlada ove zemlje je 2014. godine, zajedno sa zemljama regije i ostalim partnerima, pokrenula je Berlinski proces kako bi promovisala regionalnu saradnju i time ubrzala približavanje država zapadnog Balkana i EU.
U to vreme kancelarka Nemačke Angela Merkel i pokretač ovog procesa godinama se zalagala za napredak ovog procesa. Upravo su regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi uslovi i za članstvo u Evropskoj uniji, te se ovaj proces vodi paralelno sa procesom proširenja i Brisel godinama stoji iza njega i daje podršku nastavku saradnje.
profimedia
Proces je inkluzivan, u njemu su sve zemlje Zapadnog Balkana, što ga izdvaja od drugih incijativa koje se bave zajedničkim regionalnim tržištem kao što je Otvoreni Balkan.
Da je Nemačka posvećena proširenju posebno je u Srbiji istakao nemački kancelar Olaf Šolc, prilikom svoje nedavne, prve zvanične posete. Utisak je da je prvi put tako jasno jedan nemački kancelar istakao svest da je od Solunske deklaracije koja je predivdela evropsku parspektivu Zapadnog Balkana prošlo 19 godina i da se proces mora pomeriti iz "mrtve tačke".
"Solunska deklaracija će imati dvadesetu godišnjicu naredne godine. Te odluke predviđaju perspektivu pristupanja EU za zemlje Zapadnog Balkana. Niko nije mislio da će to trajati 20 godina, važno je da taj proces dobije novu dinamiku i krenemo sa mrtve tačke. Važno je da građani i poslanici znaju da se isplati posvetiti se tom procesu, to će biti jako važno za mene i stoga ću ponovo uspostaviti i Berlinski proces, zajedno sa velikim brojem partnera u regionu. Pokušavamo da pokrenemo proces pristupanja i Berlinski proces i tome ću dati veliki značaj", podvukao je Šolc, koji je u prvoj zvaničnoj poseti Srbiji.
Milena Lazarević iz Centra za evropske politike rekla je za Euronews Srbija da je Berlinski proces paralelan sa procesom proširenja i da je važan za saradnju regiona Zapadnog Balkana.
„Od kada ga je Merkel pokrenula Berlinski proces bio je format za pokretanje regionalne saradnje. Dobri susedski odnosi i regionalna saradnja su definisani kao jedan od kritjerijuma za članstvo. Berlinski proces je dodatno napraljven za ZB zbog razumevanja da ovaj reigon ima posebne probleme za uspostavljanje dobrosusedskih odnosa zbog ratne zaostavštine i nerešenih pitanja Srbije i Kosova. Veruje se da će se kroz tu potrebu za ekonomskom saradnjom unutar regiona prevazići političke podele i netrpeljivosti“, istakla je za Euronews Srbija Milena Lazarević iz Centra za evropske politike.
Komentari (0)