Igre 
Put da Zapadni Balkan brže sedne za evropski sto nego što se očekivalo: Mišelov predlog nije zamena za integracije
Komentari20/05/2022
-13:07
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel započeo je svoju posetu regionu dolaskom u Beograd i razgovorom sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a ovaj dolazak još jednom je nagovestio ubrzane pokušaje Brisela da otkoči proces integracija Zapadnog Balkana. Osim što je jedna od ključnih poruka iznetih nakon sastanka bila da je cilj Srbije punopravno članstvo u EU, Mišel je izložio i svoju ideju stvaranja "geopolitičke zajednice".
Ključno pitanje koje se nametnulo jeste šta to znači za evropske integracije Srbije i drugih zemalja regiona. Odgovor na to dao je i sam Mišel koji je takva tumačenja odbacio, navodeći da nije reč o zameni za proces integracija. Slično je istakao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Zapadni Balkan se, naime, već duži niz godina u procesu evrointegracija kreće zaustavnom trakom, a nakon što su zvanične zahteve za članstvo uputile i Ukrajina, Moldavija i Gruzija, Brisel se našao pred izazovom kako otkočiti ovaj proces proširenja i zemljama kandidatima ponuditi nešto konkretno.
Prvi predlog u tom smislu izneo je francuski predsednik Emanuel Makron govoreći o "evropskoj političkoj zajednici", a odmah zatim stigla je i ideja Šarla Mišela o "geopolitičkoj zajednici". Kako je on istakao u Beogradu, reč je o ideji koja bi bila važna i od pomoći za sve one koji žele da se priključe EU i koja ne bi značila i da se "nešto odlaže".
"Ideja je da evropska geopolitička zajednica bude platforma na kojoj bi se zemlje koordinirale, u slučaju kovida na primer, energetici, bezbednosti snabdevanja hranom, prilika da se redovno na najvišem nivou razmenjuju gledišta", rekao je Mišel.
Kako je i sam Vučić rekao, ova ideja je važan korak napred i prilika da Srbija dva puta godišnje sedi za istim stolom sa liderima 27 zemalja članica i razmenjuje svoje stavove. I iako donekle jeste reč o parlalenom mehanizmu koji bi išao uporedo sa procesom evrointegracija, analitičari za Euronews Srbija ocenjuju da ovo definitivno nije zamena za njega, te da bi stvaranje geopolitičke zajednice značilo i da se pred Srbiju ne stavljaju gotove odluke Brisela, već da i ona očestvuje u njihovom donošenju.
"Mišel je došao da ponudi nešto Srbiji"
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel jedan je u nizu evropskih lidera koji su u protekla dva meseca, otkako je u Ukrajini izbio rat, a ta zemlja zatražila pristupanje EU po bržoj proceduri, stigli na Zapadni Balkan. Baš uoči njegove posete Beogradu, pažnju u regionu privukao je predlog o formiranju Evropske geopolitičke zajednice koja bi doprinela približavanju i jačanju saradnje evropskih zemalja, uključujući i Zapadni Balkan, na rešavanju zajedničkih izazova, promociji mira, stabilnosti i bezbednosti na zajedničkom kontinentu.
Povezane vesti
"Zemlje Zapadnog Balkana, zemlje koje se pridružuju iz našeg istočnog partnerstva i druge evropske zemlje sa kojima imamo bliske odnose su prve na koje ovde mislim. Lideri zemalja koje bi učestovale u ovom projektu sastajali bi se najmanje dva puta godišnje, a spoljna politika bi bila najvažnija oblast saradnje u okviru te zajednice", poručio je Mišel.
Kako je za Euronews Srbija rekao Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike, dve su ključne stvari kada je reč o Mišelovoj poseti Beogradu. Prva je, kako kaže, to što je predsednik Evropskog saveta pokušao da izvidi situaciju kada je reč o usklađivanju Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, a druga da Srbiji "nešto ponudi".
"Mišel je pokušao da izvidi situaciju, ne da li, nego kada će (Srbija) da počne da se usaglašava sa zajedničkom spoljno-bezbednosnom politikom EU, naravno u ovom kontekstu protiv interesa Rusije. Sa druge strane, Mišel je došao da ponudi nešto Srbiji, da se pokaže da je EU tu da sasluša koji su to interesi Srbije i da pokuša da kompenzuje gubitke koji bi usledili usled sankcija Rusiji", rekao je Subotić.
Šta bi Srbiji donela "geopolitička zajednica"
Subotić objašnjava da bi "geopolitička zajednica" omogućila Srbiji i drugim državama da zapravo sede za istim stolom sa kolegama iz EU i da zajedno koordinišu kada je reč o spoljnoj i bezbednosnoj politici.
"Na taj način ne bi se Srbiji dostavljale na gotovo odluke, već bi Srbija zapravo mogla da učestvuje u tom procesu i da se zajedno dogovaraju, na taj način se stvara osećaj inkluzivnosti i efektivnosti. Što se tiče same politke proširenja, ono što je fantastična vest je da je Mišel dan pre nego što je došao u Srbiju govorio o faznom pristupanju. Taj model pristupanja porazumeva veća finansijska sredstva za države koje pristupaju EU - što se Srbija više usaglašava sa elementima u poglavljima, to bi značilo veća finansijska sredstva za Srbiju", istakao je on.
Činjenica je, kako je za Euronews Srbija rekao Miloš Nikolić iz organizacije Libek, da je uobičajeni proces evrointegracija zapao u neku vrstu krize, a ključna poruka Mišelovog dolaska je što je poslat signal da postoji prostor da Srbija razmatra i neka "kreativna rešenja".
"Kada kažete geopolitička zajednica tu se dodaje jedna politička komponenta i ja mislim da to novo kreativno razmišljanje podrazumeva da mi ovde u regionu napravimo to jedinstveno regionalno tržište, da olakšamo potpuno promet i napravimo slobodu kretanja za sve učesnike u ekonomiji i da se onda tako povežemo sa EU i da sa njima imamo taj slobodan ekonomski režim i da sve to prati jedan političi kišobran koji će da ima svoje spoljnopolitičke i odbrambene karakteristike", istakao je Nikolić.
Povezane vesti
Nikolić kaže i da, iako ova geopolitička zajednica ne bi bila zamena za evrointegracije, ona jeste paralelni mehanizam koji bi na neki način bio i "prelazno rešenje". Međutim, dodaje, bolje je da postoje konkretna rešenja, nego da se čeka datum punopravnog članstva.
Može li pitanje sankcija Rusiji da "zakoči" Srbiju
Jedna od tema jučerašnjeg razgovora sa predsednikom Srbije očekivano je bio i sukob u Ukrajini, a Mišel je izrazuo očekivanja da će se Srbija pridružiti sankcijama Rusiji. Vučić je, kao je sam rekao, Mišela upoznao sa situacijom u kojoj se Srbija nalazi i našim političkim stavovima, te mu se zahvalio da svakoj vrsti podrške koju je EU pružila Srbiji.
A na to da li bi pitanje sankcija Rusiji moglo Srbiju da zakoči na putu evrointegracija, Subotić kaže da situacija u Srbiji "nije tako crno-bela".
"Mi smo na neki način već uveli jednu vrstu sankcije, glasali smo dva puta protiv interesa Rusije u UN, glasali da se izbace iz UNHCR, uveli sankcije Janukoviču, to je jedna novina, trend takav da će se Srbija postepeno usaglašavati", rekao je on.
Sa tim je saglasan i Nikolić, koji kaže da će usklađivanje da bude "meko, fazno i postepeno" i da će se neke restriktivne mere u narednom periodu sigurno uvoditi.
Analitičari, inače, očekuju i da će se nakon samita EU i Zapadnog Balkana krajem juna znati i "na čemu smo".
"Mislim da posle tog samita da ćemo znati na čemu smo, znaćemo ključno odgovore na pitanja da li se formira neki novi paraleleni mehanizam kao što je ta nova zajednica, da li to znači da ćemo u nekom trenutku moći da uđemo u Evropsku uniju i koja je ta neka perspektiva i kakav je odnos prema našem regionu. To su ključni odgovori koje čekamo krajem juna", istakao je Nikolić.
Komentari (0)