Pobeda Makrona dobra vest za EU i Balkan: Prilika da se u procesu proširenja pređe sa reči na dela

Komentari

Autor: Nevena Zdravković

30/04/2022

14:44

Pobeda Makrona dobra vest za EU i Balkan: Prilika da se u procesu proširenja pređe sa reči na dela

Emanuel Makron - Copyright Tanjug/AP/Bertrans Guay

veličina teksta

Aa Aa

Pobedom Emanuela Makrona na predsedničkim izborima u Francuskoj, Evropska unija izbegla je politički zemljotres koji bi je verovatno dočekao da je ključeve od Jelisejske palate osvojila liderka krajnje desnice Marin le Pen. Ovaj svojevrsni referendum, kako je i sam Makron govorio, ticao se budućnosti Evrope u kojoj se on već istakao kao jedan od lidera.

Ipak, i pored toga što je zagovornik reforme Evropske unije, nakon čega bi došlo do njenog proširenja, ostaju pitanja koliko će tokom svog drugog mandata Makron imati vremena da se bavi ovim pitanjem usled rata u Ukrajini, ali i da li će biti "smeliji" u svojoj politici prema Zapadnom Balkanu.

Da je Makronova pobeda "divna vest za Evropu" bila je prva reakcija italijanskog premijera Marija Dragija nakon objave rezultata. I zaista, zvaničnici iz Brisela posmatrali su rezultate drugog kruga sa posebnom zabrinutošću jer je Le Penova u anketama bila "opasno blizu" aktuelnom predsedniku. Njena pobeda, smatrali su mnogi, iako je tvrdila da ne želi da napusti EU i evrozonu, bila bi iz više razloga problematična za blok koji danas čini 27 država članica.

Evropa, ipak, može da odahne. U drugom krugu predsedničkih izbora, sa 58,5 odsto osvojenih glasova svoj drugi mandat osvojio je centrista i lider "Republike u pokretu" Emanuel Makron, a jedan od fokusa njegovog narednog petogodišnjeg mandata, kako se očekuje, biće upravo dugo očekivana i ambiciozna reforma EU.

Dublje evropske integracije bile su ključna tema još 2017. kada je Makron izabran prvi put. Njegove evropske ambicije uključuju i "energetsku i stratešku" autonomiju, reformu šengenske zone slobodnog kretanja uz bolju zaštitu spoljnih granica EU i zajedničku politiku azila. Makron takođe želi da evropske zemlje razviju jači odbrambeni kapacitet i tehnološku industriju.

Međutim, u prvih pet godina mandata njegove ideje nisu uvek nailazile na odobravanje, a proces evrointegracija poslednjih godina prilično je stagnirao posebno uzimajući u obzir zemlje Zapadnog Balkana. Analitičari baš zbog toga smatraju da će ovaj drugi Makronov mandat biti prilika za razrešenje, ali i za mogućnost da reči konačno pređu u dela.

Makronovi prioriteti

Još otkako je pobedio pre pet godina i stupio na dužnost predsednika, zaštitni znak Emanuela Makrona bila je na neki način podrška Evropskoj uniji. On sada ima novih pet godina da ostvari svoje ciljeve bliže saradnje između članica, a s obzirom na to da Pariz i dalje predsedava Savetom EU, Makron ima i veće šanse da pogura svoju agendu.

U tekstu koji je objavio Euronews, nabrojano je nekoliko prioriteta koje će Makron najverovatnije imati kada je reč o Uniji, a pre svega to se tiče odbrambene politike. Naime, lideri EU sastaće se 30. i 31. maja na vanrednom samitu oko evropske odbrane i rata u Ukrajini. Makron ima nameru da iznese koncept "evropske strateške autonomije", omogućavajući da 27 članica mogu same da donose odluke, a da ne moraju da zavise od saveznika.

Pitanje energetike, kako se čini, postalo je neodvojivo od teme rata u Ukrajini, a da bi smanjio zavisnost od ruske nafte i gasa, Pariz želi da ubrza "dekarbonizaciju" evropskog društva. Makron želi da brže primeni obnovljive izvore energije i obezbedi nastavak ulaganja u nuklearnu energiju.

"Velike su političke i ekonomske posledice sukoba u Ukrajini. Videćemo koliko će sukob u Ukrajini trajati, ali već je uticao na francusko predsedavanje Savetom Evropske unije, koje je u toku i traje do kraja juna. Od 24. februara, Makron je bio angažovan oko ove krize, ali se paralelno sprovodila i agenda predsedavanja, koja u sebi ima važne elemente u kontekstu reforme EU. Pre svega, mislim na Konferenciju o budućnosti Evrope i Strateški kompas EU. Evropsko jedinstvo, solidarnost, bezbednost, ekologija, nove tehnologije, ekonomija, funkcionalnost, efikasnost i ubrzanje procesa donošenja odluka EU biće u fokusu Francuske i u budućnosti u kontekstu EU", rekla je ranije za Euronews Srbija Aleksandra Kolaković iz Instituta za političke studije.

Ali, šta je sa proširenjem?

Govoreći o prioritetima francuskog predsedavanja Evropskom unijom, Makron je ranije najavio razjašnjenje pitanja evropske perspektive za zemlje Zapadnog Balkana. Kako je on tada ocenio, Zapadni Balkan je više od susedstva Evrope, jer je "u srcu Evrope", ali je Radio Slobodna Evropa podsećao i da je Makron zapravo smatran "kočnicom" procesa proširenja.

Neposredno nakon izbora na čelo Francuske, Makron je 2017. izjavio da je proširenje EU nemoguće bez unutrašnjih reformi u evropskim institucijama, a tokom protelih pet godina, kako su ocenili analitičari, slao je "mešovite signale".

"Videli smo da je blokirao Makedoniju, a sa jedne strane dobra stvar je revidirana metodologija, koja predstavlja neku dobru osnovu. Makron ako želi zaista da zameni Merkel, moraće da preuzme odgovornost za politiku proširenja jer pokazalo se tokom ere Merkel da je za nju bilo dovoljno i generalno za EU da se priča mnogo o proširenju, a da se ne radi mnogo. Kada pogledate za pet godina svi smo mi stagnirali, nijedna država na Zapadnom Balkanu nije otvorila pregovore, niti smo mi ili Crnogorci nešto posebno uradili po pitanju zatvaranja poglavlja. Dakle, Makron s jedne strane imaće odgovornost da se skine veto Bugarske, sa druge strane da ponudi neku alternativu, odnosno da omogući približavanje benefita građanima i pre samog članstva", rekao je za Euronews Srbija Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike.

Rat koji je izbio u Ukrajini mogao bi, međutim, da ubrza ceo taj proces. Naime, otkako je u februaru izbio sukob, Ukrajina, Gruzija i Moldavija predale su zahtev za članstvo u EU, ali su lideri EU na samitu održanom u martu u Parizu odbacili zahtev za brže članstvo u Uniji. Ipak, kada je reč o Zapadnom Balkanu, nekoliko čelnih lidera EU isticalo je značaj bržeg napretka u povezivanju ovog regiona sa EU jer bi u suprotnom region mogao da potpadne pod uticaj Rusije ili Kine.

Kako je za Euronews Srbija rekao Lukaš Maček, istraživač francuskog instituta "Žak Delor", situacija u Ukrajini menja pravila igre, ali ne misli da je brži proces proširenja nešto što je realno i moguće.

"Možda više kreativnosti, više mašte kako bi se zemlje kandidati što više uključile u evropske politike, mislim da bi trebalo da dođe do većeg evropskog angažovanja kako bi uverili kandidate u kredibilitet evropskih obećanje, i da je posvećenost proširenju na neke regione kao što je naravno Zapadni Balkan ozbiljna. Makron bi u svom drugom mandatu trebalo da bude angažovaniji i smeliji u svojoj politici prema ovom regionu", rekao je on.

Prilika za razrešenje

Makronova pobeda, kako su ocenili analitičari, pozitivna je stvar za Zapadni Balkan, odnosno Srbiju. Maček ističe da ako se razmišlja o proširenju mora da postoji stabilna i samouverena Unija, a iz tog ugla je ponovni izbor Makrona dobra vest jer su potencijalne krize izbegnute.

"Sa te tačke gledišta, stabilnost i kontinuitet koje predstavlja Emanuel Makron na francuskoj i evropskoj sceni je pozitivan signal za proširenje i evropsku perspektivu Zapadnog Balkana", rekao je on.

Međutim, kada se mogu očekivati i konkretni koraci? Prema rečima novinara Željka Pantelića, već u junu bi moglo da bude ponuđeno nešto što bi mogao da bude signal ubrzanja evropskih integracija.

"Makron je shvatio da ne može da se nastavi samo politikom čekanja kada je u pitanju Zapadni Balkan. Ovde naglašavam i Francuska i Nemačka imaju isti stav po pitanju proširenja – Ukrajina, Moldavija i Gruzija nisu u istom paketu u kojoj je Zapadni Balkan. Verovatno će doći do promena dinamike u procesu proširenja, a imaćemo neke od naznaka na tom samitu na inicijativu Makrona sa svim čelnicima evropskih država i čelnicima zapadnobalkanskih zemlja. Ne treba mnogo da očekujemo, neće to biti nešto što se može realizovati u par godina, već govorimo o deset godina", rekao je on.

Odgovarajući na ovo, Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije kaže da je Makron najavio da će biti razrešenja u vezi sa tempom i dinamikom pristupanja, te da ukrajinska kriza mnogo doprinosti razmišljanju Evropljana da zemlje Zapadnog Balkana treba primiti u blok.

"Njima je jedini problem mešanje ruskih i kineskih investicija kod nas, prema tome, shvataju da je najbolji način da eliminišu taj uticaj da prime Srbiju, Crnu Goru pa možda i druge članice Zapadnog Balkana", rekao je on.