Igre 
Analitičari o Makronovoj pobedi: Rezultat olakšanje za EU, šta dalje čeka francuskog predsednika?
Komentari25/04/2022
-14:03
I narednih pet godina predsednik Francuske biće Emanuel Makron koji je u drugom krugu predsedničkih izbora sa 58,5 odsto glasova pobedio liderku krajnje desnice Marin Le Pen. Prema oceni analitičara, rezultat je bio očekivan, a Makronov novi mandat verovatno će biti posvećen socijalnim i ekonomskim temama. Takođe, Makronova pobeda dočekana je i kao dobra vest u Evropskoj uniji, u kojoj se ovaj centrista nametnuo kao jedan od lidera.
Pobeda Emanuela Makrona u drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj predstavlja olakšanje za sve koji su strahovali od političkog haosa u zemlji i inostranstvu u slučaju da je njegova rivalka Marin le Pen osvojila ključeve Jelisejske palate.
"Posle pet godina tranformacija, srećnih i teških vremena, ali i velikih kriza, želim da se zahvalim Francuzima i Francuskinjama koji su mi ukazali poverenje da predsedavam našom Republikom u narednih pet godina", rekao je Makron obraćajući se svojim pristalicama.
I 2017. godine su Makron i Le Penova bili u drugom krugu predsedničkih izbora, ali je tada Makron odneo znantno ubedljiviju pobedu sa 66 odsto osvojenih glasova. Francuski mediji danas analiziraju izborne rezultate, a Le Mond navodi da je Makron pobedio, ali da su izbore obeležile i velika apstinencija i činjenica da je krajnja desnica prvi put osvojila više od 40 odsto glasova.
To ističu i sagovornici Euronews Srbija, koji navode da je sada pred Makonom period reformi koji je već započeo, a kao neke od zanimljivih momenata drugog kruga izbora navode to što je Le Penova bila ubedljiva na prekomorskim teritorijama, te da su glasači Žana Lika Melanšona "prelomili" na stranu Makrona.
Kome su otišli Melanšonovi glasovi?
Pre ovog drugog kruga prilično velika engima bile su pristalice lidera krajnje levice Žana Lika Melanšona. On je posle prvog kruga pozvao birače da ne glasaju za Le Pen, ali nije jasno izrazio podršku Makronu. Iako je bilo onih koji na kraju nisu izašli na glasaje, Melanšonove pristalice uglavnom su glasale na kraju za Makrona.
"Melanšon posle prvog kruga rekao ne da glasaju za Makrona, nego da nijedan glas ne ode Le Penovoj. Istina je da su njegovi glasači pretegli u krajnjem ishodu, ali sa druge strane moramo da budemo pošteni - više od 60 odsto ljudi koji su glasali za Makrona su ljudi koji veruju u taj politički projekat. Ostatak od ukupnog broja glasova su ljudi koji su hteli da naprave barijeru krajnjoj desnici", rekao je za Euronews Srbija Uroš Ćemalović iz Instituta za evropske studije.
Povezane vesti
Na pitanje kako komentariše to što je izlaznost ovog puta bila oko 73 odsto, odnosno što je nivo uzdržanih bio visok, Ćemalović kaže da se veliki broj glasača nije pronašao u konačnoj ponudi.
"Ne samo da je velika uzdržanost nego u ukupnom procentu ljudi sa pravom glasa je veliki procenat onih koji su imali nevažeći glas, negde na 28 procenata nivo ljudi koji nisu izašli na izbore što je za Francusku mnogo jer izlaznost od 72 odsto u Srbiji je sjajan rezultat, u Francuskoj nije. Ponuda je bila takva, imali ste jednog liberalnog tehnokratu i imali ste jednu pretnju krajnje desnice koja vodi u potpunu neizvesnost, ljudi su neki odlučili da ostanu kod kuće", istakao je on.
Kako kaže Nikola Perišić iz Centra za društvena istraživanja, glasovi Melanšona uglavnom su otišli Makronu, ali je jedan deo njegovih glasača i apstinirao. Izlaznos od 73 odsto je najmanja je u poslednjih 20 godina.
"Meni se čini da je veliki deo njegovih glasača odlučio juče da ostane kod kuće", rekao je Perišić.
Međutim, Makron je ponovo dobio malu podršku prekomorskih teritorija. Prema nekim preliminarnim podacima, Le Penova je na tim teriorijama osvojila čak oko 60 odsto glasova.
"Makron na neki način ima problem sa tim prekomorskim teritorijama. U prvom krugu su tamo glasali uglavnom za Melanšona. Makron od ranije ima problem sa njima. Shvatio je tek između dva kruga da bi značila da podrška", rekao je Perišić.
Kako je rekao Ćemalović, prekomorske teritorije obično su bile mesto na kojem otac Marin le Pen nikad nije bio preterano dobrodošao, međutim zbog socijalnih razloga i zbog vrlo traljave vakcinacije koja je takođe doprinela, ovo je bio protestni glas prekomorskih teritorija.
Povezane vesti
"To nije biračko telo ekstremne desnice, to su ljudi u manjinskom položaju, ekstremna desnica u Francuskoj je antiimigarciona, antimanjinska, tako da to će se promeniti na parlamentarnim izborima", rekao je on.
Šta dalje čeka Makrona?
Kako kaže Ćemalović, Makrona čeka penziona reforma koju je započeo, koja je veoma značajna.
"Na njoj se meni se čini lomi budućnost njegovog petogodišnjeg mandata. Sa tim povezano kupovna moć i tamo cene divljaju, školstvo i zdravstvo, te velike teme, to su neki ključni izazovi, a ti izazovi ciljaju da se podeljeno franucusko društvo spoji oko jednog zajedničkog projekta. Spoljnopolitički izazovi EU i šta će sa njom biti. Odlaskom Merkelove mesto se upraznilo za lidera EU, Makron na njega pretenduje, ovo mu daje jak vetar u leđa. I naravno rat u Ukrajini", istakao je on.
Povezane vesti
Kako dodaje Perišić, tokom novog mandata, Makron će se više posvetiti socijalnim i ekonomskim temama. Prvo zbog kovida, a onda zbog Ukrajne ekonosmska i socijalna situacija je drugačija u Francuskoj. Takođe, govorio je da će se više posvetiti pitanjima ekologije.
Perišić ističe i da je jasno što iz Evropske unije stiđe podrška jer bi se EU promenila da je Le Pen pobedila. Kako kaže, EU ovako ostaje onakva kakvu je poznajemo, a Makron će se trudili da po različitim pitanjima EU ima zajedničku politiku. On dodaje i da je pobeda Makrona dobra i za proces proširenja EU, što posebno znači Srbiji kao kandidatu.
"Ako nam je cilj ulazak u EU, pobeda Makrona je dobra. EU će biti mirnija, neće imati unutrašnje probleme i to znači da će moći da se bavi pitanjuma proširenja", rekao je Nikola Perišić dodajuči da je značajan odnos Vučiča i Makrona i prijateljski odnosi dve zemlje koji su se intezivitali tokom prethodnih godina.
Preporuka za vas
Komentari (0)