Igre 
"Divne vesti za Evropu": Evropski lideri čestitaju Makronu pobedu na predsedničkim izborima
Komentari24/04/2022
-22:04
Prema preliminarnim rezultatima drugog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj, i narednih pet godina tu zemlju će predvoditi Emanuel Makron, a to je, kako se čini sa velikim olakšanjem dočekano u Evropi, pa su brojni evropski lideri odmah čestitali Makronu na osvajanju drugog mandata.
Makron je u drugom krugu, prema prvim projekcijama, osvojio 58,2 odsto glasova, dok je liderka krajnje desnice Marin le Pen bila iza njega sa 41,8 odsto glasova.
"Divne vesti za Evropu", bile su reči italijanskog premijera Marija Dragija u čestici koju je uputio Makronu i u kojoj je izrazio spremnost za nastavak saradnje.
Među prvima koji su svoje čestitke uputili bili su i lideri Evropske unije, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.
Uz čestitke, Fon der Lajen je na Tviteru napisala da se raduje nastavku "odlične saradnje".
"Zajedno ćemo pokrenuti Francusku i Evropu napred", poručila je ona.
Čestitke je Makronu uputio je i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.
Povezane vesti
"U ovim turbulentnim vremenima, potrebna nam je čvrsta Evropa i Francuska, koja je potpuno posvećena suverenijoj i više strateškoj Evropskoj uniji", naveo je Mišel.
Nemački kancelar Olaf Šolc čestitao je večeras Emanuelu Makronu pobedu u drugom krugu izbora za predsednika Francuske. Šolc je na Tviteru istakao da su građani Francuske "poslali snažnu poruku o posvećenosti današnjoj Evropi".
"Zadovoljan sam što ćemo nastaviti dobru saradnju", poručio je Šolc.
Pobeda Emanuela Makrona na francuskim predsedničkim izborima dobra je vest za Evropu, Francusku i Hrvatsku, objavio je večeras hrvatski premijer Andrej Plenković.
"Iskrene čestitke predsedniku Makronu na jasnoj pobedi na predsedničkim izborima", napisao je Plenković na Tviteru.
"To je dobra vest za Francusku, za Evropu i za hrvatsko-francusko strateško partnerstvo i nastavak jačanja naših bilateralnih odnosa", naglasio je Plenković, prenosi Hina.
I britanski premijer Boris Džonson čestitao je francuskom predsedniku Emanuelu Makronu osvajanje drugog uzastopnog mandata. Džonson je u objavi na Tviteru ocenio da je Francuska jedan od najbližih i najvažnijih saveznika Velike Britanije.
Povezane vesti
"Radujem se nastavku zajedničkog rada na najznačajnijim pitanjima za naše zemlje i za svet", poručio je Džonson.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je večeras reizbor predsedniku Francuske Emanuelu Makronu.
"Poštovani gospodine predsedniče, dragi prijatelju, primite srdačne čestitke povodom ponovnog izbora za predsednika Republike Francuske.
Poverenje koje su Vam građani i ovoga puta ukazali, nesumnjivo potvrđuje da je Vaše vođstvo zasnovano na onim načelima i vrednostima koje su duboko ukorenjene u narodu Francuske", naveo je Vučić u čestitiki objavljenoj na Instagram nalogu "budućnostsrbijeav".
Zašto je Evropa strepela?
Za Makrona predsednički izbori u Francuskoj bili su i "referendum o Evropi". I zaista, zvaničnici u Briselu rezultate drugog kruga posmatrali su sa posebnom zabrinutošću jer je, prema anketama, liderka krajnje desnice Marin le Pen za Makronom kaskala svega nekoliko procenata.
Zvaničan stav Marin le Pen prema EU nešto je blaži u odnosu na onaj koji je imala ranije. Tvrdila je da ne želi da Francuska izađe iz EU, kao i da napusti evrozonu, ali mnogo toga što želi da uradi po pitanju ekonomije, socijalne politike i imigracije podrazumeva zapravo kršenje pravila EU. Zbog svega toga mnogi su ocenjivali da bi njen mogući dolazak u Jelisejsku palatu mogao da bude vrlo problematičan za blok koji danas čini 27 država članica.
Situacija je dodatno komplikovana zbog rata u Ukrajini. Le Penova je optuživana za bliske odnose sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, pa u Briselu postoji bojazan i kako bi se to odrazilo na buduće jedinstvo EU po pitanju sukoba u Ukrajini. Uz to, neke politike Le Penove mogle bi da podstaknu ionako "problematične" članice kao što su Mađarska i Poljska.
Le Penova je, podsetimo, u politici dugi niz godina. Iako se odrekla nekih stavova koje je zastupao njen otac Žan Mari le Pen, na prvo mesto i dalje stavlja suverenitet Francuske, a njena politika dobro je poznata zvaničnicima u Briselu. Iza svih ovih, "revidiranih" stavova, smatraju neki analitičari, i dalje se krije ideja o takozvanom "Fregzitu". Opširnije u posebnom tekstu.
Komentari (0)