Igre 
Pet hitnih izazova sa kojima će se Makron suočiti u svom drugom predsedničkom mandatu
Komentari25/04/2022
-09:01
Pobeda Emanuela Makrona u drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj predstavlja olakšanje za sve koji su strahovali od političkog haosa u zemlji i inostranstvu da je njegova rivalka Marin le Pen osvojila ključeve Jelisejske palate. Ali, činjenica da centristički i proevropski predsednik ostaje na vlasti ne znači i da će njegov mandat da bude neometan.
Francuska je i dalje podeljena zemlja uprkos njegovoj pobedi, piše Euronews. Makron ostaje veoma nepopularna ličnost među velikim delom stanovništva.
Prvi Makronov mandat obeležili su protesti "žutih prsluka", od kojih su neki bili na granici pobune. Mandat je prodrman Trampovom pobedom u Americi, Bregzitom, dodatno uzdrman pandemijom kovida 19 i, konačno, ratom u Ukrajini.
Njegov drugi mandat može da bude dosta problematičniji, a Euronews razmatra neke od izazova koji se sada nalaze pred predsednikom.
1. Potrebna mu je većina u parlamentu
Pre svega, predsedniku je potrebna nova većinska vlast. Zemlja ponovo glasa u junu na parlamentarnim izborima, a pre pet godina Makron je, na plećima svoje predsedničke pobede, pobedio i demoralizovanu opoziciju, posebno među tradicionalnom levicom i desnicom.
Međutim, ove godine suočava se sa teškim izazovom, ne samo od tvrdolevičarskog pokreta "Nepokorena Francuska" Žana Lika Melanšona, koji je završio na trećem mestu u prvom krugu predsedničih izbora. Melanšon je već krenuo u predstojeću bitku, izazivajući predsednika da ga imenuje za premijera.
Ipak, Makron bi mogao da ima koristi od izbornog procesa, koji je i za parlamentarne izbore raspoređen u dva kruga. U nadmetanju za Jelisej, on je već iz prvog pokušaja dobio mnogo glasova od sada srušenog establišmenta desnog i levog centra.
Povezane vesti
Još jedan faktor u njegovu korist mogao bi da bude to što se predsednička pretnja Le Penove možda neće ponoviti na parlamentarnim izborima, jer će krajnja desnica izgledati podeljena između njenog tabora i tabora Erika Zemura.
"Mislim da će (Makron) proći veoma dobro, relativno dobro na izborima u junu. Neće proći tako dobro, niti će pobediti tako odlučno kao što je pobedio prošli put. Da bi izgradio većinu u parlamentu, verovatno će morati da dobije podršku nekih drugih političkih partija, a možda će naći i dovoljno poslanika koji će ga podržati iz redova mejnstrim desnice i elemenata umerenije leice, takođe, ostataka Socijalističke partije i posebno ostataka republikanaca", rekao je za Euronews Daglas Veber, profesor u biznis škli INSEAD.
2. Uprkos pobedi, Makron će se možda suočiti sa reakcijom
Prvi krug predsedničkih izbora potvrdio je tri novoukorenjena bloka u novom političkom pejzažu Francuske: Makronove proevropske centriste, nacionalističku pobunu Le Penove i Melanšonovu tvrdu levicu.
Uopšteno govoreći, svaki ima podršku oko trećine javnosti. "Levica" i "nacionalisti" dele malo toga zajedničkog osim neprijateljstva prema predsedniku, njegovom pokretu i establišmentu. Opozicija dve trećine birača neće olakšati vlast.
"Francuska će ostati duboko podeljena zemlja. Makron se može oslobiti na, ili imati podršku, manje od jednog birača na svaka tri, 28, 27 odsto u prvom krugu", kaže Veber.
Tanjug/AP/Francois Mori
Predsednik je već rekao da namerava da započne penzionu reformu od jeseni, sa ciljem podizanja zakonske starosne granice za penzionisanje na 65 godina - iako je tokom kampanje obećao da će biti fleksibilan. Ako posmatrači traže problem koji bi pokrenuo novi talas protesta, ovo bi mogla da bude nova iskra.
Veber kaže da se Makron boriti da stigne daleko u sprovođenju svoje unutrašnje političke agende i da napravi radikalne promene.
Povezane vesti
"Čak i ako ima većinu u parlamentu za velike projekte poput reforme penzionog sistema, verovatno će se suočiti sa veoma snažnom opozicijom van parlamenta u vidu protestnih pokreta, poput onih koji su bili protiv reformi u poslednnjih pet godina. Dakle, moglo bi se videti oživljavanje pokreta žutih prsluka ako troškovi života na primer stalno rastu ili se ubrzavaju", rekao je on.
3. "Potpuna obnova" francuske klimatske politike
U jedva prikrivenom pokušaju da pridobije birače na levici između dva kruga, Makron je obećao reviziju klimatske politike pred velikim brojem pristalica u Marselju.
Sledeći premijer imao bi direktnu odgovornost za planiranje životne sredine, rekao je on, uz podršku dva ministra koji će nadgledati zelenu tranziciju - ideja veoma slična onoj koju je predložio Melanšon.
Povezane vesti
Makron se osvrnuo na druge glavne elemente svog manifesra: nuklearna energija (šest reaktora nove generacije sa studijama za još osam), velika ulaganja u obnovljivu energiju sa 50 vetroelektrana na moru do 2050. godine, više železničkog i rečnog tereta, borba protiv zagađenja vazduha, sadnja drveća.
Predsednik takođe želi da razvije isključivo francuski sektor električnih automobila sa lakšim pristupom putem lizing programa.
Borci za zaštitu životne sredine dovode u pitanje Makronovu iskrenost, jer su ga tokom svog prvog mandata okarakterisali kao "predsednika klimatske neaktivnosti" ili "predsednika malih koraka". I on i Le Pen su kritikovani što se uopšte nisu bavili nekim zelenim temama tokom svoje TV debate.
4. Ambiciozna reforma EU
Dublje evropske integracije bile su ključna tema za Emanuela Makrona od njegovog izbora 2017. godine, kada je na njegovom pobedničkom skupu odjeknula Betovenova "Oda radosti", himna Evropske unije.
Ovog puta, iako je tokom kampanje možda malo manje lupao u evropski bubanj, predsednik svoj program opisuje kao program "nacionalnog i evropskog suvereniteta".
Njegove evropske ambicije uključuju "energetsku i stratešku" autonomiju, reformu šengenske zone slobodnog kretanja uz bolju zaštitu spoljnih granica EU i zajedničku politiku azila. Makron takođe želi da evropske zemlje razviju jači odbrambeni kapacitet i konkretan nagon za jačanje evropske tehnološke industrije.
Tanjug/AP/Laurent Cipriani
Da bi ponovo pokrenuo ekonomiju, Makron predlaže mere sa socijalnom i ekonomskom dimenziijom: porez na govrivo za celu EU, standarde EU koji se primenjuju u trgovinskim sporazumima, kao i direktivu o minimalnoj plati i rodnoj ravnopravnosti.
Konačno, za mlade ljude on i Evropska komisija žele da raviju šestomesečni program građanskih evropskih usluga koji nudi akademsku ili stručnu razmenu, ili dobrotvorni rad.
5. Ukrajinski ratni balans
Emanuel Makron je podržao sankcije EU protiv Rusije zbog rata u Ukrajini, a njegova vlada je navela da će razmotriti zabranu uvoza ruske nafte. Predsednik je ruske zločine u Buči opisao kao "ratne zločine" i pozvao da počinioci budu privedeni međunarodnoj pravdi.
Ipak, on je uvek zagovarao dijalog sa Moskvom. Jedna tri nedelje nakon Makronove izborne pobede 2017, Vladimir Putin je došao u Versaj usred velike pompe i ceremonije, uprkos tenzijama oko Sirije i Ukrajine. On je takođe posetio letnju rezidenciju francuskog predsednika na jugu Francuske, uoči samita G7.
Ocvakvi sastanci nisu uspeli da smanje tenzije na duži rok. Niti Makronovi višestruki telefonski razgovori sa ruskim kolegom prošle zime, dok su se moskovske snage gomilale na ukrajinskim granicama, nisu sprečile Rusiju da uđe u Ukrajinu.
Tanjug/AP/Gerard Julien
Francuski predsednik je u petak rekao za francuski radio da "ne isključuje" da ponovo razgovara sa Putinom, priznajući da bi cilj mogao da bude relativno skroman, kao što je dobijanje humanitarnog pristupa do Marijupolja.
Upozoravajući na trajni prekid odnosa, on navodi potrebu za uticajem u slučaju prekida vatre. "Evropa mora da bude za stolom. Svi moramo da budemo veoma oprezni. Ne smemo da se nađemo u situaciji da, pošto smo odlučili da više ne razgovaramo sa predsednikom Putino, pregovarači će biti turski ili kineski predsednici ili drugi", rekao je on za Frans Inter.
Makron kaže da bi Francuska i Evropa trebalo da vode računa da izbegnu direktno vojno angažovanje u Ukrajini, za koje tvrdi da bi se smatralo eskalacijom sukoba ili čak pokretanjem "novog svetskog rata".
Komentari (0)